Resetovanje globalnog upravljanja – verzija 2.0

Da li se u trećoj nedelji januara ove godine svet promenio a da nam je to promaklo? Da li je, informatičkim jezikom rečeno, globalno upravljanje resetovano ili je čak pritisnut „start“ na verziju 2.0 a dilitovani dosadašnji modeli, kako u globalnom ekonomskom upravljanju tako i u međunarodnim političkim odnosima, a možda i u informacionoj tehnologiji? Da li je sadašnje vreme samo tranzicioni trenutak do budućnosti koja je krenula u novom pravcu? Pozitivan odgovor na ova pitanja sugeriše kineska štampa, а i analitičari iz sveta.

U toj nedelji predsednik Kine Si Đinping u Davosu je branio globalizaciju, odnosno „lansirao“ kinesku verziju - koja se u mnogome razlikuje od dosadašnjeg zapadnog modela globalnih ekonomskih odnosa, a u Ujedinjenim nacijama u Ženevi promovisao je novi tip međunarodnih odnosa kao „čovečanstva zajedničke sudbine“.

U isto vreme, Kineska akademija nauka objavila je da je, zvanično, nakon uspešnog testiranja, počeo sa radom prvi u svetu kvantni satelit, lansiran u svemir pre četiri meseca, koji uspostavlja potpuno novu vrstu prenosne mreže informacija i čiji je cilj izgradnja globalne mreže kodirane kvantne komunikacije. Budući da se kvantni foton ne može deliti ili umnožavati, nemoguće je prisluškivati, presretati ili razbijati informacije koje se kvantnim satelitom prenose.

Kako su ekonomija, međunarodni politički odnosi i informaciona mreža tri polja koja povezuju svet i čine ga „globalnim selom“, onda se može reći da je Kina u sve tri oblasti lansirala novu verziju umrežavanja i povezivanja sveta.

Si Đinping na pobedničkom postolju

Si Đinping u Olimpijskom muzeju u Lozani popeo se na pobedničko postolje. Bila je to samo šarmantna scena i prilika za fotoreportere da naprave atraktivnu fotku kineskog predsednika, „pobednika“ sa uzdignutim rukama. Međutim i u realnom svetu vidljiva je promenjena uloga Kine koja nije više samo posmatrač već preuzima vodeću ulogu na globalnom planu.

Prisustvo predsednika Si Đinpinga na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu privuklo je pažnju svetske javnosti što govori o rastućem glasu Kine u međunarodnim odnosima, ocenila je Čajna dejli. Konkretnim rečima i postupcima, Kina je postala  predvodnik globalnog upravljanja i globalnih ekonomskih pravila. Uspešno upravljajući svojim unutrašnjim poslovima kako bi obezbedila stabilan i zdrav ekonomski razvoj, Kina je dobar primer za međunarodnu upravu, smatra Čajna dejli. SAD su decenijama posle Drugog svetskog rata, nosile zastavu globalne liberalne trgovine, ali je na pomolu protekcionizam tima Donalda Trampa koji povećava trzavice u globalnoj trgovini.

„Kina, kao druga po veličini svetska ekonomija i vodeća trgovinska zemlja, treba da preuzme palicu od SAD i vodeću ulogu u zalaganju i promovisanju slobodne  trgovine“, smatra Čajna dejli.

„Globalizacija ne treba da se odbaci već da se restartuje“, naslovila je svoj drugi komentar Čajna Dejli. Poziv predsednika Si Đinpinga međunarodnoj zajednici na saradnju kako bi ekonomska globalizacija donela koristi svima, ponovo je rasplamsao nadu i poverenje u proces koji gubi pravac, ističe Čajna dejli.

Pravedniji model distribucije bogatstva

Da bi se globalizacija prilagodila sadašnjim okolnostima, svet mora da pokrene svoju verziju 2.0, još je izričitija agencija Sinhua. Glasanjem  Britanaca da napuste EU i izborom Donalda Trampa za predsednika SAD, raste plima protekcionizma na Zapadu. Prelazak na politiku i ekonomiju koje su okrenute prema sebi, ne treba posmatrati kao uvod u kraj globalizacije, već kao poziv na novu verziju ovog velikog trenda - globalizaciju 2.0.

Kao glavnu manu dosadašnje globalizacije Sinhua označava sve veći jaz u raspodeli bogatstva u svetu. Kako kapital igra sve važniju ulogu, bogati postaju bogatiji, a siromašni još siromašniji. Obilna akumulacija bogatstva zasniva se na nečijem posedovanju imovine, a ne na marljivosti ili inteligenciji, što svet čini manje pravednim mestom.

Ekonomska globalizacija sada stoji na raskrsnici, pošto je doživela težak udarac zbog svojih stvarnih slabosti i lošeg upravljanja. S obzirom na njenu prirodu zasnovanu na neregulisanom profitu, neminovno je stvorila dobitnike i gubitnike.

Zapadno orijentisane globalne ekonomske institucije nisu uspele da podrže novu realnost u globalnoj ekonomiji, gde 80 odsto rasta sada generišu tržišta zemalja u razvoju, ukazuje Čajna dejli u prilog tezi da je potrebno restartovanje globalne ekonomije. Nova verzija globalizacije bi trebalo da ima pravedniji model distribucije, uz uključivanje zemalja u razvoju koje bi imale koristi od tog novog modela. Integracija, a ne razdvajanje, treba da bude glavni trend.

Globalizacija još nije postala "model iz snova“, ali i to može da bude, uz zajedničke napore svih, smatra Sinhua.

Majstor metafore

Šta nije u redu sa globalizacijom? Zašto se Zapad, njen najveći korisnik, pretvara u njenog najvećeg protivnika? Šta svet treba da uradi tim povodom? Si Đinping je dao odgovore na ta pitanja vremena, javila  je kineska agencija Sinhua. U Davosu - u centru globalne ekonomije - i u Ženevi - kolevci modernog multilateralizma - Si je predstavio kineski recept za globalne nevolje i njegovu viziju za čovečanstvo.

Drevni kineski znak za „državu“, i danas u upotrebi u kinеskom pismu, sastavljen je od znaka za „zakon“ i znaka za „blago“ (savremenim rečnikom - finansije), a oivičeni su pravougaonikom koji nije zavoren i spojen potpuno, već ima mala „otvrena vrata“ na jednom uglu. Dok je Kina držala ta vratanca zaključana, nije imala ni šaku pirinča po glavi stanovnika, a od kada ih je krajem 70-ih godina otvorila - postala je vrlo brzo druga svetska ekonomija. Danas je Kina najveći zagovornik otvorenosti globalnog tržišta.

„Insistiranje na protekcionizmu je poput zaključavanja u mračnu sobu. To vas možda čuva od vetra i kiše, ali takođe sprečava svetlo i vazduh da uđu“, rekao je Si Đinping na svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Kina će prema svetu držati široko otvorena vrata, „nećemo ih pritvarati, a kamoli zatvarati“, rekao je Si, naglašavajući da to omogućava drugim zemljama da pristupe kineskom tržištu a Kini da se integriše sa svetom. On je izrazio nadu da će i druge zemlje takođe ostaviti svoja vrata otvorena za kineske investitore i zadržati jednake uslove za Kinu, prenela je kineska štampa.

Majstor metafora, kako je kineska agencija Sinhua nazvala Si Đipinga, poručio je u Davosu:

„Sviđalo se to vama ili ne, globalna ekonomija je veliki okean iz kojeg je nemoguće pobeći. Svaki pokušaj da se preseče tok kapitala, robe i ljudi između privreda, i da se voda iz okeana vrati u izolovana jezera i potoke, jednostavno, nije moguć".

Si Đinping je u Davosu najavio ambiciozne investicione poduhvate u zemlji i inostranstvu. Kina u sledećih pet godina planira uvoz robe u vrednosti od oko osam biliona dolara, oko 600 milijardi dolara stranih investicija i oko 750 milijardi dolara kineskih ulaganja u inostranstvu. Kineski turisti će u sledećih pet godina ostvariti preko 700 miliona putovanja u inostranstvo, prognozirao je Si Đinping.

Kineska kritika sadašnjeg modela globalizacije

Iako je svetska štampa prenela da je kineski predsednik vatreno branio globalizam, važno je istaći da kinesko poimanje globalizma uopše ne liči na dosadašnju zapadnu verziju. Kina je, zapravo, žestoki kritičar globalizma po zapadnim normama, zasnovanog na imperijalističkoj ekspanziji. I upravo iz te kritike dosadašnjih zapadnih pravila globalizma i globalnog upravljanja proistekao je novi koncept za koji se Kina zalaže.

Kina ima svoju strategije globalizacije, koja nimalo ne liči na američku, jer Kinezi nemaju potrebu da u okviru nje nameću svoje ideje i vrednosti. Kinezi ne unose svoje simbole, vrednosti i ono što se može nazvati idejama Kine za svet. Zapad, međutim, prvo utvrđuje norme, a onda pod njih podvodi život, a na tome se sigurno ne može graditi globalni svet, objasnio je za Sputnjik Vladimir Maljavin, ruski stručnjak za Kinu.

Za Kinu globalizam je jednako - povezanost sveta, otvorenost tržišta i bezuslovna, uzajamno korisna saradnja sa svima bez obzira na ideološke razlike.

Kineski predsednik je u Davosu predložio novi model pravičnijih globalnih privrednih odnosa, a braneći globalizam vrlo domišljato je, zapravo, kritikovao dosadašnju zapadnu verziju globalizma i globalno upravljanje pod palicom Zapada, kao i one koji su se najviše okoristile od ekonomske globalizacije da bi sada, kada im izgleda da „brod tone“, pokušali da izađu iz toga.

"Si je indirektno kritikovao protekcioniste na Zapadu jer u prošlosti, tokom zlatnog doba globalizacije, Zapad se nije obazirao na negativne strane tog poretka koje su izazvale nejednak razvoj među razvijenim i zemljama u razvoju", rekao je za Ženmin žibao Vang Iivei, direktor Centra za međunarodne studije na Narodnom univerzitetu Kine.

„Države bi trebalo da gledaju svoje interese u širem kontekstu i uzdrže se od ostvarivanja svojih ciljeva na štetu drugih. Ne bi trebalo da se povlačimo u luku svaki put kada se suočimo sa olujom, inače nikada nećemo stići na drugu obalu”, rekao je Si Đinping u Davosu. „Globalna ekonomija je već duže vreme usporena. Krivce pre treba tražiti u manjku robusnih pokretača razvoja, neadekvatnom sistemu upravljanja i neravnomernom globalnom rastu”.

Ukazujući da je vreme za novi međunarodni poredak, Si Đinping je podsetio da su ekonomske nejednakosti u svetu zastrašujuće:

„Jedan procenat populacije raspolaže bogatstvom koje je jednako imetku preostalih 99 odsto”.

„Neki ljudi krive globalizaciju za haos u svetu, nekada su je smatrali za Alibabinu pećinu s blagom a sada Pandorinom kutijom. Ni migrantska kriza, ni međunarodna finansijska kriza nisu izazvane globalizacijom. Finansijska kriza je bila rezultat nezasite potere za profitima i teškim promašajima finansijske regulative”, ocenio je Si.

Kineska vizija globalne ekonomije i međunarodnih odnosa

Očito na tragu stava u Kini često citiranog nobelovca Džozefa Stiglica - da postojeće nezadovoljstvo globalizmom ukazuje na problem kako da se upravlja i kontrolišu globalni procesi - kineski predsednik je pozvao međunarodnu zajednicu da se suoči sa problemima globalizacije, umesto da ih izbegava. Kineska verzija je proizašala i iz stava da su, kako objavljuje Sinhua,  zastareli ekonomski razvojni obrasci i poslednji krug tehnološke i industrijske revolucije - iscprli svoje gorivo za rast. 

Prekogranični protok informacija danas je 46 puta veći nego 2005. godine, objavio je  Mek Kinsei globalni institut (Mckinsey Global Institute) u izveštaju iz prošlog februara što pokazuje ogroman rast razmene robe, usluga, kapitala i ljudi. Stoga Kina nudi novo informaciono povezivanje sveta i novi model ekonomskih i međunarodnih odnosa u cilju izgradnje čovečanstva zajedničke sudbine kao odgovor na tu novu realnost sveta.

Stari put globalizacije na čelu sa razvijenim ekonomijama - koje se sada okreću ka unutra - više ne funkcioniše, što potvrđuje loše stanje globalne ekonomije. U trenutku povećane ekonomske nesigurnosti i nestabilnosti tržišta, i senke protekcionizma, Đinping je ponudio kinesku viziju ekonomskog rasta i slobodne trgovine u globalnoj ekonomiji, navodi Čajna dejli. Globalno ekonomsko upravljanje hitno treba da se poboljša, prerastanjem u novi, inkluzivni međunarodni ekonomski poredak, gde razvijene ekonomije neće pljačkati nerazvijene zemlje i usporavati njihov razvoj, smatra Đinping koji se zalaže za uzajamno korisnu međunarodnu ekonomsku saradnju bez uslovljavanja.

"Mi bi trebalo da unapredimo demokratiju u međunarodnim odnosima i odbacimo dominacija samo jedne ili više zemalja. Sve zemlje treba zajednički da oblikuju budućnost sveta, pišu međunarodna pravila, upravljaju globalnim pitanjima i osiguraju da ishod bude zajednički razvoj za sve", smatra on.

Đinping se založio za razvijanje dinamičkog modela rasta uz razvoj inovacija, otvorenu i vin-vin saradnju, fer i ravnopravnu globalnu upravu i uravnotežen, pravičan i inkluzivan razvoj. U svom govoru u UN, on je rekao da Kina ostaje posvećena  očuvanju svetskog mira:

"U proteklih nekoliko milenijuma, mir je bio u krvi nas Kineza i deo naše DNK", rekao je Đinping. "Ne radi drugima ono što ne želite da drugi urade vama", citirao je kineski predsednik Konfučija, velikog drevnog kineskog mudraca.  

Đinping je istakao da je Kina izrasla iz siromašne i slabe zemlje u drugu po veličini svetsku ekonomiju i to ne vojnom ekspanzijom ili kolonijalnom pljačkom, već napornim radom i podržavanjem mira. "Bez obzira na to koliko je jaka njena ekonomija, Kina nikada neće težiti hegemoniji ili povećanju sfere  uticaja“.

Zalažući se za „svet zajedničke sudbine“, kineski predsednik je pozvao sve zemlje u brzi voz kineskog razvoja.

Usklađenost svih naroda na Putu svile

„Ono što je potrebno u ovom trenutku to je obnavljanje napora da se uspostavi uzajamno korisna mreža slobodne trgovine i investicija u svetu kako bi se podstakli dalji rast i prosperitet. Najambicioznija institucionalna inicijativa u tom kontekstu i najsveobuhvatniji poduhvat te vrste ikada u svetu je izradnja ekonomskog pojasa 21. veka i pomorskog Puta svile“, prenosi Čajna dejli stav direktora Boler-Vu fondacije u Švajcarskoj. Za razliku od Maršalovog plana za obnovu ratom uništenih evropskih država, Pojas i put inicijativa poziva sve zemlje da učestvuju, bez uslovljavanja.

Sa dugoročnim ciljem globalnog mira i prosperiteta, Inicijativa planira da obuhvati sve kulture, sve narode i nacije, obnavljajući ideju o "usklađenosti svih naroda", navedenu u Knjizi političkih dokumenata Šang-Šu (Shang-shu), jednoj od najstarijih kineskih knjiga. Autor smatra i da je tu drevnu kinesku političku misao o suživotu kineski predsednik Si Đinping pretočio u naziv "zajednice zajedničke budućnost za celo čovečanstvo".

Jasno je da inicajtivom „Pojasa i puta“, Kina traži rebalans globalne ekonomije, ističući "inkluzivnu globalizaciju" umesto "fragmentirane globalizacije", objavljuje Sinhua. Zalažući se za povezani razvoj zemalja, Đinping je u Davosu najavio Samit o međunarodnoj saradnji zemalja na novom Putu svile koji će se održati u Pekingu u maju. Samit će istražiti načine za rešavanje regionalnih i globalnih ekonomskih problema, generisati svežu energiju za povezani razvoj i osigurati da Pojas i put inicijativa donosi veće koristi ljudima iz uključenih zemalja.

Si Đinping pokrenuo je 2013. godine inicijativu izgradnje trgovinske i infrastrukturne mreže koja povezuje Aziju sa Evropom i Afrikom, duž drevnih trgovačkih puteva svile.

„Od tada, više od 100 zemalja i međunarodnih organizacija su podržale  inicijativu, a preko 40 zemalja i organizacija su potpisale sporazume o saradnji sa Kinom. Krug prijatelja duž Pojasa i puta je sve veći, a kineske investicije u zemljama duž puteva premašile su 50 milijardi dolara u protekle tri godine“, rekao je Si Đinping.

Inicijativa „Jedan pojas i jedan put“, kojom se poboljšava povezivanje i infrastruktura u zemljama duž trase, novi je oblik globalizacije koji zaslužuje pažnju jer je, pre svega, obostrano koristan, preneo je Global tajms ocenu zamenika direktora Instituta za američke studije na Kineskoj akademiji društvenih nauka.

„Svet zavisi od Kine i Kina zavisi od sveta. Kineska Inicijativa pojas i put može značajno da preoblikuje globalni ekonomski razvoj“, ocenio je  Žan-Pjer Leman, stručnjak za međunarodnu ekonomiju, prenela je Sinhua.

"U januaru 2017. godine, prvi teretni voz iz Jivua (u istočnoj Kini) stigao je u London a Si Đinping je bio prvi kineski predsednik koji je došao  u Davos. Ovo je neverovatno! Mi već govorimo o Evroaziji. Stvari se dešavaju neverovatno brzim tempom", rekao je Leman.

Švab: Si Đinping nam je doneo zračak sunca

„Vremena su lomna i neizvesna: svet se danas uzda u Kinu”, tim rečima profesor Klaus Švab, osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma (SEF), predstavio je kineskog predsednika Si Đinpinga – prvog govornika na četvorodnevnom skupu globalne političke i poslovne elite u Davosu.

Govor kineskog predsednika “doneo nam je zračak sunca“ u ovom istorijskom trenutku, rekao је Švab koji smatra da je pojavljivanje kineskog predsednika u Davosu signal zaokreta sa unipolarnog sveta u kom dominiraju SAD, na multipolarni sistem u kome će sile u usponu, poput Kine, morati da postanu još aktivnije i da igraju veću ulogu.

Švab se osvrnuo i na „kineski san“ - ključni slogan pod kojim je Kina ostvarila veliki preporod kineske nacije - rekavši da kineski san o svetu koji je „fer, inovativan, otvoren i inkluzivan“, može da se poveže sa snom celog čovečanstva.

Govor kineskog predsednika u Davosu ima i veliki simbolički značaj, jer predstavlja ne samo uspon Kine, već i buđenje zemalja u razvoju u celini u potrazi za pravednijim svetskim poretkom, ocenjuje Čajna dejli.

Da bi ekonomska globalizacija bila održiva, globalno ekonomsko upravljanje mora da bude poboljšano. Kina je pozvala na povećanje zastupljenosti zemalja u razvoju u globalnim institucijama, kakva je MMF, na samitu G20 u Hangžuu, u septembru prošle godine.

Ako se, kako se smatra, globalizacija u poslednjih nekoliko decenija fokusirala na "rast" – globalizacija „v. 2.0“ treba da se bavi politikom "distribucije" i smanjivanjem ekonomske i socijalne nejednakosti, smatra Global tajms koji takođe propagira stav da je vreme za novi tip globalizma. Postalo je sve očiglednije da Kina postaje motor globalizacije, kao što je postala i motor svetskog ekonomskog rasta. Prvo, Kina usmerava pravac globalnog razvoja. Drugo, Kina je postala pokretač globalizacije. Treće, Kina predlaže i podržava ostvarive nove pristupe, prenosi Global tajms u drugom tekstu mišljenje kineskog stručnjaka Si Džikina, profesora međunarodnih odnosa, Činghua univerziteta.

Tramp: Svet je u problemu, sredićemo to, OK? 

Koristeći stihove stare kineske pesme "Medne dinje vise sa gorkih loza; slatki plodovi rastu na korovu i trnju", Si Đinping je u Davosu ukazao da ništa nije savršeno u svetu ali da se Kina trudi da on bude bolji. On je pozvao sve države da se pridruže Kini u zajedničkom razvoju.

„Svet je u problemu, ali mi ćemo to da sredimo, OK? To ja radim - ja popravljam stvari“, kazao je predsednik najveće svetske ekonomije Donald Tramp na molitvenom doručku, preneo je Rojters.

Vizije popravljanja sveta Si Đinpinga i Donalda Trampa se prilično razlikuju i dok, kako ukazuje kineska štampa, inicijative kineskog predsednika - od „kineskog sna“ do infrasrukturne obnove drevnog puta svile - daju rezultate, svet će morati da „zadrži svoj kolektivni dah i sačeka da vidi šta on (Tramp) to radi“.

Upravo zbog tog kontrasta, saradnik Čajna dejlija je, parafrazirajući čuvenu knjigu Margaret Makmilan (MacMillan) „Nikson i Mao - nedelja koja je promenila svet“, ocenio da je treća nedelja januara 2017. godine promenila svet.

Treću nedelju januara, 2017. obeležila je ironija koja će se dugo pamtiti.

To je bila nedelja puna promena u kojima je istorija napravila zaokret i salto mortale stavljajući svet pred primetnu transformaciju. Te nedelje, svet kakav smo znali je otišao i zamenjen je novom paradigmom koju je teško bilo zamisliti pre godinu dana.

Prvi put je jedan kineski predsednik govorio na svetskom ekonomskom forumu u Davosu a Kina je - suprotstavljajući  se protekcionizmu i promovišući slobodnu trgovinu - preuzela ulogu liderstva u globalizaciji.

Te nedelje inaugurisan je jednan od najzagonetnijih predsednika u istoriji SAD , Donald J. Tramp, a odricanjem od Transpacifičkog partnerstva, Amerika je  abdicirala sa liderske pozicije i predala Kini, „na tacni“, svoju globalnu vodeću ulogu.

U nedelji koja je promenila svet očit je i kontrast između zalaganja predsednika Đinpinga za povezivanje regionalnih i svetskih tržišta, sa odlukom Velike Britanije, svetskom silom ovog vremena, da napusti jedinstveno tržište i carinsku uniju EU. Raskid Velike Britanije sa EU ne samo da može voditi u rasparčavanje, već možda i signalizira početak kraja EU.

Globalizacija stoji na raskrsnici gde sledeći korak koji će preduzeti veliki igrači može ili da povede svet novim, pravdenijim putem ili da ga uvede u ćorsokak, ocenjuje Sinhua.

Ukoliko je svet zaista došao do tačke preokreta i ako se zna da je tranzicioni period uvek bremenit poteškoćama, onda su razumljive i nade i zebnja svetske javnosti. I da parafraziramo i kinesku agenciju i američkog predsednika: Svetski igrači, pazite na vaš sledeći korak. OK?