Preduslovi Moskve Trampu

“Ako je Trampova pobeda stvarno početak novog načela u domaćoj i naročito spoljnoj politici, i prelaz sa globalizma na nacionalizam, onda možemo očekivati velike promene u spoljnoj politici SAD” – piše u američkom Nešenel interest Andranik Migranjan, ruski politički stručnjak sa ugledom u inostranstvu.

Jermenin Migranjan ( 69 ), je profesor ruskog Državnog instituta za međunarodne odnose, u inostranstvu priznati politički autor, a i predavao je povremeno u američkim viskom školama ( na Hariman institutu, Kolumbija univerzitetu i Državnom univerzitetu San Dijega ). U Rusiji Borisa Jeljcina bio je savetnik predsednika, tako da ima osnova očekivati da tekst koji se objavljuje u američkom političkom magazinu ( “Šta Rusija očekuje od Trampove administracije” ) piše autor koji “zna šta misli Kremlj”.

Dakle, ako s Trampom stvarno počinje nešto novo – “to bi moglo stvoriti nove mogućnosti za rusko-američke odnose”, kaže Migranjan. I, posle ovog kratkog uvoda, profesor nastavnički sistematično prelazi i na nainteresantnije – šta bi SAD trebalo Rusiji da ponude pa da se “mogućnosti” iskoriste.

Preseći izgovore na opasnost od Rusije

A) Ukoliko Tramp zaista preispita odnos SAD prema NATO paktu i Evropi, to bi “Moskvi i Vašingtonu dopustilo da spreče da baltičke države i Poljska produže da stvaraju zategnutost, remeteći rusko-američke odnose i uvlačeći Sjedinjene Države u sukob s Moskvom, uz netačni izgovor na rusku opasnost”. U takvom slučaju, političari u Vašingtonu ne mogu više gledati na Rusiju kao na neprijatelja, naspram kojeg bez kraja treba jačati NATO uz punu mobilizaciju snaga Amerike i Evrope.

Ruske garantije za Poljsku i Baltik

Odnosi Vašingtona i Moskve postali bi u takvom slučaju pragmatični, slično odnosima Amerike i drugih zemalja u Evropi. Ukoliko je potrebno, u takvim novim okolnostima, “Rusija bi mogla ponuditi garantije bezbednosti i teritorijalnog integriteta pojedinim zemljama u istočnoj Evropi”, ako im zaštita koju podrazumeva član 5. statuta NATO nije dovoljna.

Rusija bi, prema tome, jasno pokazala da nije neprijatelj Zapada, i nema intencije da napadne Baltičke zemlje ili Poljsku.

Ukidanje sankcija zbog Ukrajine

“Za Moskvu, da se normalizuju odnosi sa Vašingtonom, potrebno je američko priznanje da je Ukrajina za Rusiju specijalni slučaj.”

B) Rusija nije preduzela invaziju na Ukrajinu, mada je ono što se dogodilo poslužilo da Zapad uvede celi jedan sistem sankcija protiv nje i njenih građana.

Uz novu paradigmu, administracija Trampa trebalo bi da to vremenom ukine, ukoliko je spremna za normalizaciju odnosa s Rusijom. U takvom slučaju, “Trampov spoljno-politički tim moralo bi da se složi s pozicijom Rusije, da prodor u Ukrajinu nije bio delo Moskve nego Zapada, koji je ohrabrio vojni udar protiv legitimno izabranog predsednika Ukrajine”.

“Rusija je prosto odgovorila na akcije Zapada, koji je pokušavao da Ukrajinu preobrazi u anti-rusku državu unutar NATO.” Rusija nije mogla da dopusti da se to dogodi jer Ukrajina je egzistencijalni problem za Rusiju.

Krim deo Rusije, Ukrajina neutralna

Kao kompromis, Rusija bi mogla da s Trampom primeni sledeće:

“Prvo, da ukloni s dnevnog reda pitanje Krima i označi ga rešenim, usvajajući da je Krim ruska teritorija.

Dalje, Ukrajina usvaja nesvrstani, neutralni status u svom ustavu i kijevske vlasti decentralizuju ovlašćenja, uključujući primenu uslova sporazuma iz Minska o Donjeckoj narodnoj republici i Luganjsk narodnoj republici.

Najzad, Moskva i Vašington daju pismenu garantiju teritorijalnog integriteta Ukrajine i počinju promovisanje ekonomske obnove te zemlje.”

Odustajanje od ekspanzije NATO na istok

Bilo bi poželjno, piše Migranjan, da administracija Trampa pronađe način i, u isto vreme, “jasno naznači da će Sjedinjene Države prekinuti svoju konfrontacionu politiku širenja NATO preuzimanjen novih država bivšeg Sovjetskog Saveza u redove te vojne organizacije”.

Propovednici NATO ekspanzije na istok ponavljaju da su Ukrajina, Gruzija i druge sovjetske republike slobodne suverene zemlje i imaju slobodu izbora. Istorija ukazuje da je to preterivanje. Kuba je 1962. imala svako legalno pravo da na svojoj teritoriji postavi sovjetske nuklearne rakete. Administracija Kenedija nije se, međutim, bavila kubanskim pravima. SAD su dovele svet na ivicu nuklearnog rata da bi prinudile Sovjetski Savez da ukloni svoje rakete. Taj primer pokazuje da Ukrajina ima pravo da pristupi NATO paktu, ali da Rusija takođe ima pravo da u tome vidi egzistencijalnu opasnost za sebe i pokuša da to spreči.

Saveznički protiv terorizma

C) U Siriji, Iraku i na širem Bliskom istoku SAD i Rusija mogli bi napustiti igru na sve ili ništa, iz vremena Hladnog rata, kada je gubitak jednog bio dobit za drugog i zameniti je dubljom i stvarnom saradnjom vojske i obaveštajnih službi u ratu protiv terorizma.

Imajući na umu ojačane veze Rusije i Irana, Rusije-Turske, Rusije-Iraka, Rusije-Izraela i Rusije i Egipta, “možemo se sporazumeti da Sjedinjene Države i Rusija, zajedno sa njihovim partnerima i saveznicima, podele zone odgovornosti u borbi sa Islamskom državom” i stabilizacije situacije na Bliskom istoku.

Više “svetskih žandara” umesto jednog

D) Poboljšani odnosi Moskve i Vašingtona mogli bi ozbiljno uticati na odnose SAD, Rusije i Kine. Politika Klintona, Buša i Obame, odbacila je Rusiju u zagrljaj Kini. Bolji odnosi s Vašingtonom smanjili bi rusku zavisnost od Kine. Rusko-kineski odnosi sačuvali bi u takvom slučaju bliskost i poverenje dve strane, ali postali bi u većoj meri izbalansirani. Kao rezultat, Rusija bi imala više prostora za manevar između Vašingtona i Pekinga.

E) Takav novi pristup mogao bi se pokazati korisnim za celi sistem međunarodnih odnosa u još jednoj sferi spoljne politike. Ima političara i analitičara koji zastupaju da SAD produže ulogu “svetskog žandara”. U protivnom, veruju oni – zavladaće haos i nered u međunarodnom poretku. Ali, pomagati jedne, kažnjavati druge, postaje besmislo čak i za tako jaku silu kao što su SAD. To mnogo košta.

“Da se osiguraju globalni mir i stabilnost, nama je potrebno nekoliko, ili čak i više “policajaca”, koji se ne sučeljavaju jedan s drugim, nego rade zajedno, dele odgovornost i, ako volite, upravljaju sferama uticaja da zajednički osiguraju svetski mir”.

“Bečki kongres i konferencije u Jalti i u Potsdamu pokazuju da svet stupa u duge periode stabilnosti i predvidivosti jedino kada nekoliko zemalja dele zone uticaja i odgovornosti”, piše

u američkom magazinu Andranik Migranjan.

Establišment i narod

Ruski autor završava tekst napomenom da je duboko svestan iz kojih se sve pravaca i krugova u Americi, a i van nje u Evropi, pruža otpor mogućnom prekretu u odnosima SAD i Rusije o čijim preduslovima govori.

Tramp, ukoliko bi poželeo da krene tim putem, imaće pred sobom mnogo prepreka. Možda i u samoj administraciji, a još više u Kongresu, establišment ga neće podržati.

Najzad, Migranjanu nije poznato kakvu ideju o odnosima s Rusijom ima na kraju i sam Tramp. Ali ako predsedniku za preokret u spoljnoj politci treba podrška koju ne može naći u establišmentu, mogao bi je pronaći oslonivši se na narod. “Američki narod bi sigurno dao podršku” za takvu politiku, piše ruski profesor Migranjan.