Obamin klin Trampu u točkove

Oko sto Rusa, 35 diplomata na službi u SAD i članova njihovih porodica, prisiljeno je da u petak “naglavce” prikuplja i pakuje stvari i, umesto pred jelku, u subotu u Vašingtonu okrenu na aerodrom, kako bi se specijalno odaslatim avionom vratili u Moskvu, kući. Novogodišnji spokoj ruskih diplomata pokvario je Barak Obama, predsednik SAD čije se stvari pakuju takođe, jer se za manje od tri nedelje iseljava iz Bele kuće. 

Obama – nobelovac bez mirotvornog pokrića (u formi politički servilnog predujma 2008, unapred) kome se pri polasku s vlasti zamera što je kao predsednik bio neodlučan i što je, oklevajući kada je trebalo da dejstvuje, dopustio da tzv. Islamska država izraste i zavlada delom Bliskog istoka, iskoristio je ističuću vlast da proterivanjem službenika Moskve eventualno još zatruje već zatrovane rusko-američke odnose. U četvrtak, Obama je Rusiji izrekao još jedne, dodatne, sada predsednički inicirane američke sankcije, garnirane i “proterivanjem špijuna”. Sankcije su “odmazda” zbog “hakerskog” uplitanja Rusije u američki život – priča s korenom u, za Obamu i blok Hilari Klinton, neželjeni ishod predsedničkih izbora.

Barak Obama pred polazak na Havaje 17. decembra 2016. gde je sa porodicom proveo božićne I novogodišnje praznike

Osveta političke veštice

Kao neki “zli Deda mraz” u bajkama, Obama je otputovao s porodicom na Havaje, a prepustio da se jelka o prazniku okiti politikom. Javnost nije ravnodušna pred stalnim zaoštravanjem rusko-američkih odnosa. Subota i nedelja, poslednji dan minule i prvi dan započete godine, promakli su obeleženi zabrinutim reakcijama na važan događaj.

Zaključak svih analiza je da Obama, u poslednjem minutu vlasti, želi da omčama procedure oko eventualnog ukidanja njegovih sankcija postigne jedno – da Donald Tramp, ukoliko odluči, ne bude u mogućnosti da lako izađe iz polja neprijateljstva s Rusijom. Da se Trampu učini neizbežnim da, ukoliko to pokuša, prvo pronađe izlaz iz lavirinta prepreka u Senatu i Kongresu. Sve dogmatske utvare Hladnog rata, uključujući i političke fosile Džona Mekejna i pojedine druge rusofobe, u tamošnjim su još antikomunističkim, a sada antiruskim busijama, čekajući da eventualni takav proces ukoče ili spreče u zaokretima američke demokratske procedure.

Tek posle ovog opšteg zaključka slede pojedine razlike. Recimo, tumačenje da istinski akter predsedničke odluke i nije Obama, nego da je Obama izvršilac, a da kroz žaoku predsedničkih ovlašćenja teče ušpricani politički otrov glavne veštice američke anti-ruske kampanje, gubitnice izbora Hilari Klinton.

“Čini se kao da je predsednik pod pritiskom Hilari-ekipe koja nije u stanju da prihvati izborni rezultat. Sasvim je jasno da je predsednik Obama ‘odmazdu’ mogao da preduzme i mesecima ranije, ako su stvarno bili zabrinuti i mislili da to može da utiče na izbore”, smatra Trampov savetnik Kelijen Konvej (https://sputniknews.com/us/201612291049119985-us-rušia-sanctions/).

Tbilisi, 02.01.2017 - susret sa novinarima američkih senatora u NATO-Gruzija Centru za zajedničku obuku, nadomak Tbilisija: John McCain (desno), Lindsey Graham

Nisu mogli Jugoslaviji, spasli su Siriju

Ima i politički težih zaključaka, nepovoljnih za SAD pod vođstvom Baraka Obame, zato što su sa Zapada, čuju se od saveznika. Može se pretpostaviti da odlazeći predsednik nije ravnodušan, suočen sa sličnim ocenama. U četvrtak, britanski Gardian objavio je, na primer, analizu svog diplomatskog urednika s tezom da su SAD na Bliskom istoku na faktički mrtvom koloseku, i da je Obamu nadigrao Vladimir Putin (https://www.theguardian.com/world/2016/dec/29/rušia-calling-shots-middle-east-syria). 

Putin završava 2016, ako ne kao neosporni pobednik, onda svakako kao “čovek u središtu odlučivanja”, jer “Moskva, a ne Vašington povlači poteze na Bliskom istoku”. S posledicama iz Hladnog rata i pratećeg kolapsa Sovjetskog Saveza, Moskva nije bila u mogućnosti “da spase Jugoslaviju od onoga što je nazvala zapadnom agresijom”, ali “u slučaju Sirije, ima pravo da kaže da je povratila sebi samopouzdanje”, piše u Gardianu Patrik Vintor. Izgradila je sebi “reputaciju ostanka uz prijatelje”, “razumevanja dinamike u regionu bolje nego Amerika” i umeća “da vojnu moć upotrebi da bi skovala diplomatske saveze”. “SAD, suprotno tome, završavaju 2016. odstranjene”, sastavljajući “in memoriam” mirovnom pokušaju u saradnji sa Izraelom.

Aleppo, 02.01.2017 - fotografija ruskog Ministartsva odbrane o aktivnosti inžinjeraca u Alepu

O diplomatiji kuvarica

Očekivalo se da će Kremlj, možda već istog dana u četvrtak, odgovoriti na represalije Vašingtona proterivanjem 35 američkih diplomatskih službenika, po principu “zub za zub”. Takva praksa uobičajila se između dve strane u došadašnjim “špijunskim aferama”, a bilo ih je. Šta više, šef diplomatije Sergej Lavrov bio je to i nagovestio, gradeći ustvari povod, da u arenu diplomatije uleti sam Putin, i ubere još glasniji aplauz za državničku mudrost čak i američke javnosti. Ne, rekao je šef Kremlja.

“Mi zadržavamo pravo na recipročne mere, ali nećemo sebe degradirati na nivo neodgovorne ‘diplomatije kuvarica’. U našim budućim koracima u pravcu obnove odnosa Rusija-Sjedinjene Države, mi ćemo polaziti od politike koju će slediti administracija Donalda Trampa”, izjavio je šef Rusije.

Rekavši što je rekao, Putin je deci američkih diplomata u Moskvi ponudio da na dan Nove godine dođu u Kremlj, uz jelku. Baraku Obami i njegovoj porodici prosledio je novogodišnju čestitku.

Drugim rečima – Rusija čeka da u Belu kuću uđe predsednik SAD. Na ličnost koja se pakuje napolje Moskva ne obraća više pažnju. Po opštem tumačenju, i američkom takođe, efektan politički šamar političaru koji je funkciju šefa SAD podredio stranačkom interesu partije izbornog gubitnika.

“Iskreno govoreći, najštetniji i poražavajući odgovor koji su SAD mogle da dobiju”, komentarisao je Majkl Kofman, iz američkog Vilson centra, specijalizovan za Rusiju i Evroaziju (preneo je ruski Sputnjik). “Prilično je jasno da i Obamina administracija i Kongres pokušavaju da uboksuju Donalda Trampa u (svoju) politiku prema Rusiji. Ali, umesto da na tu poslednju salvu odgovore očekivanim merama odmazde Rusi su izabrali da ih učine bespredmetnim”, citiran je.

“Dobitak za Putina”, pridodao je citiranim komentarima Boris Zilberman, iz Fondacije za odbranu demokratija. “Ja mislim da je Putin prozreo Obamin pokušaj da ubaci klin u odnose unutar sledeće administracije”, citiran je.

Moscow, 01.01.2017 - vatromet iznad Kremlja na dočeku Nove godine 2017. u Moskvi

Znao je da je Putin mudar

U odnosu na zapažanja analitičara, bitinije je kako je odluku Baraka Obame i potonje reakcije Kremlja zapazio onaj kome se ovi signali upućuju – Donald Tramp.

“Veliki potez, odlaganje. Oduvek sam znao da je mudar!”, “tvitovao” je predsednik koji će biti inaugurisan. Šokirajući, razume se, američku navijački protiv njega nastrojenu “elitnu štampu”, a posebno izborne gubitnike. “Tvitovao” je i pri polasku u slavljeničku novogodišnju noć, nešto slično kao Putin Obami i porodici – “svima, uključujući i mojim brojnim neprijateljima i onima koji su se borili protiv mene i tako teško izgubili, da baš neznaju šta bi učinili”. Reklo bi se, nedostaje jedino ime i prezime Hilari Klinton.

U Floridi, uz Melaniju Tramp, a svega četiri minuta pred novinarima još jedanput je odbio da poveruje da su Rusi “hakovali” tokom kampanje.

“U redu, ja samo hoću da oni budu sigurni, zato što je to prilično ozbiljna optužba, i ja želim da oni budu sigurni”, rekao je govoreći o CIA, FBI... Dodao je da su obaveštajne službe “netačno” navodile da Irak raspolaže oružjem za masovno uništenje, što je “delimično navelo SAD na invaziju Iraka 2003.” Invazija je bila “velika nesreća, a oni nisu bili u pravu”, citiran je Tramp. Nije pravično Rusiju optužiti za “hakovanje” ako ima bilo kakve sumnje, rekao je.

Tramp je još ranije za tvrdnje o ruskoj umešanosti u izbore kazao da su iz žanra teorija zavere. Sada je rekao da on sam “zna dosta o hakovanju” i da je “to mogao biti i neko drugi”.

“Ja, takođe, znam stvari koje drugi ljudi neznaju, te oni ne mogu biti sigurni u stanje stvari.” Tramp je obećao da će o “tim stvarima” reći nešto više u utorak ili sredu. Izabrani predsednik SAD je rekao da “bezbedan kompjuter ne postoji”. Savetovao je da se za važno i poverljivo saopštavanje koriste staromodni papir, olovka i kurir.

“Ja imam dečaka od deset godina koji sa kompjuterom može učiniti šta god poželi. Ako stvarno hoćete nešto nedetektovano, napišite i dajte da se pošalje po kuriru”, savetovao.

I posle svega, da li sve što Donald Tramp tokom ove afere kaže o Putinu i Rusiji podrazumeva da će skori predsednik SAD odstupiti od politike Vašingtona prema Rusiji? U ostvarivost takve opcije u ovom trenutku ne veruje čak ni Kremlj. Mada Rusija ne želi ni ono drugo – da s pesimizmom iščekuje 20. januar i personalnu promenu u Beloj kući. Od krize stvorene prevratom u Ukrajini do danas, Rusi kojima se s pijedestala nadmoći pridikovalo da su periferni, dobijali su poen za poenom na velikoj sceni. Nije neobično ako veruju pre svega u sebe.