Rusija u Siriji uspešna, rat traje

Bezmalo, čak devetnaest hiljada borbenih naleta (18.800), 71 hiljada “udara po infrastrukturi terorista”.., ali koncem 2016, nakon više od godinu dana vojnog angažovanja Rusije u Siriji, na poziv legitimne vlade Bašara al Asada – misiji Moskve ne nazire se kraj. Ratna kampanja razvila se “u jedno od glavnih vojnih i političkih iskušenja Rusije” ističuće godine, “a po svemu sudeći ona će biti to i tokom 2017.”, kaže ruski Komersant, u članku “Sirijska godina” pruzetom iz Komersantovog izdanja Vlast (http://kommersant. ru/doc/3170634).

U čemu je problem? Problem i ne postoji i postoji, proizilazi iz onog što navodi autor članka Ivan Safronov. Nema ga, sa stanovišta zadataka vojsci na početku ruske intervencije.

“Osnovni zadaci, postavljeni oružanim snagama u oči početka operacije u Siriji, izvršeni su”, raportirao je 22. decembra proširenom kolegijumu resora odbrane ministar Sergej Šojgu. Kolegijumu Ministarstva prisustvovao je i šef države i glavnokomandujući ruskim oružanim snagama Vladimir Putin.

Još marta 2016, pri delimičnom povlačenju jednog dela snaga i sredstava iz avio-baze Hmeimim, u sirijskoj Latakiji, to isto o “glavnim zadacima” rekao je bio i Putin. Pa, ipak (i to jeste to u čemu se ogleda problem koji i dalje postoji), “sve što se kasnije događalo ukazuje da je govoriti o razbijanju radikalnih islamista i prelasku vojne kampanje u političko regulisanje još rano. Militanti Islamske države i Džebhat al-Nusre, ne samo da su uspevali tokom godine da održe svoje pozicije, nego su na ključnim pravcima prelazili i u nastupanje”, piše autor članka prenetog u Komersantu.

Sirijska armija je napada ali i branila se, i nije uživala samo pomoć ruske avijacije, “nego i pešadijskih oficira i specijalnih jedinica RF prebačenih u Siriju”, piše Safronov. Da će u 2017. kampanja još više dobiti u zamahu “nema sumnje”, a znači, “narastaće i uloga ruskih oružanih snaga u republici – sa svim proizilazećim posledicama”, kaže on.

Moskva 22. decembar 2016. - predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin i ministar odbrane Sergej Šojgu na sastanku sa vojnim vrhom (foto, Fonet)

Protiv pomoći trupama

Autor ne razjašnjava “proizilazeće posledice” na koje misli. U dosadašnjim okolnostima, Rusija je nailazila na iznenađenja, ali uspešno ih je prevazilazila. Dosadašnji saldo je pozitivan. Jedno od značajnijih iznenađenja ticalo se procene moći sirijske armije.

“Od oko 130 hiljada ljudi, koje je generalštab Sirije naveo kao realnu snagu, svega 20-25 hiljada ih se pokazalo borbeno sposobnim”, pišu Rusi.

Pokazalo se da Sirijce nije potrebno samo podržavati dejstvom iz vazduha, nego i snagama na tlu. Međutim, rusko rukovodstvo nije bilo za takav korak.

“Uvođenje u Siriju (ruskog) pešadijskog kontingenta do krajnosti bi zaoštrilo situaciju sa koalicijom, predvođenom od SAD. Morali su se potražiti eksterni izlazi iz situacije.”

Dejstva specijalaca

Mimo vazduhoplovstva koje je zagospodarilo i dejstvovalo “s neba”, uz snage sirijske armije, ukazali su se Rusi, specijalisti za određene vojne zadatke na tlu.

U članku se pominju “artiljerci-navodioci”, koji su “korigovali vatru iz šest haubica msta-B”, u rejonu Hamrata u provinciji Homs. “Prebačeni su (u Sirij) iz (ruskog) Kemerova za pojačanje vladine armije. Ponegde, vojni savetnici su Genštabu VS Sirije pomagali u planiranju dejstava, a piloti aviona SU24M i SU34 preduzimali su masovna bombardovanja militantskih pozicija.”

Jedan od većih uspeha je “izbacivanje islamista iz Palmire”, marta 2016. Shodno saznanju Vlasti, tom prilikom su “krajnje uspešno upotrebljene (ruske) snage za specijalne operacije – jedinice malobrojnog sastava, za izvođenje lokalnih operacija i diverzija”. Specijalci su navodili na ciljeve rusku avijaciju a angažovani su i u likvidacijama militantskih vođa, piše ruski list.

Isprobavanje u ratnim uslovima

Intervencija u Siriji ponudila je priliku za isprobavanje brojnog ruskog oružja. S vojne tačke gledišta operacija je ruskom Ministarstvu odbrane donela mnogo, kaže se u članku. Isprobana je u ratnim uslovima tehnika (lovci SU30CM, bombarderi SU34, helikopteri Mi8 i Mi24P a i avioni-osmatrači) i naoružanje (PVO sistem S400 i S300B4, strateški raketni nosači TU95MC i TU160, krstareće rakete “kalibr”, X101 i X-555), nabraja autor teksta.

Mimo tehničkih aspekata, isprobano je prebacivanje ljudstva sa lokacija stalnog baziranja “na nepoznate poligone za sazdavanje raznorodnih formacija”. Autor citira načelnika ruskog Generalštaba generala Valerija Gerasimova, koji je izjavio da su “iskustva sirijske kampanje uspešno korišćena u vreme strateških komandno-štabnih vežbi Kavkaz 2016.”.

Šta kaže blagajna, ne zna se

Koliki su dosadašnji finansijski troškovi Rusije u ovom vojnom priskakanju Siriji u pomoć i sopstvenom isprobavanju moći?

Autor članka nema potpun odgovor na pitanje o dosadašnjoj finansijski izraženoj ceni intervencije. Navodi se cifra od 33 milijarde rubalja koje je pomenuo Putin, međutim jednom prilikom i kao cenu samo petomesečnog učešća u ratu.

Sugestija teksta je da je to mnogo više a “pouzdani navod” je zapravo okolnost da je konačna cifra tajna. Ono što je službeno objašnjeno i mimo teksta koji je objavljen, tiče se manipulisanja u rashodovanju, unutar stavki vojnog budžeta. Pojedini iznosi, planirani za vojne vežbe, potrošeni su na rat – ali rat i jeste prava vežba.

Koliko će još trajati rat protiv terorista nemogućno je predvideti. Da li će doći do saradnje Rusije i SAD, neizvesno je. Ima li nade da će Turska, Iran i Rusija uskladiti sopstvenu vojnu i diplomatsku igru na Bliskom istoku, nejasno je takođe. Jasno je jedino da je otpor neprijatelja žilaviji nego što se mislilo. Neuspeh SAD i njihovih saveznika da ovladaju Mosulom, u Iraku, potvrdio je takvo stanje fakata.