Bliski istok: Tramp će nastaviti opsesiju terorizmom

Čestitke novoizabranom predsedniku Sjedinjenih Američkih Država stigle su i sa Bliskog istoka. Pobedu na izborima čestitali su svi režimi država iz ovog dela sveta, uz protokolarne pozdrave i očekivanja „bliske saradnje u budućnosti“. Zanemarene su izjave Donalda Trampa tokom kampanje da „muslimanima treba zabraniti ulazak u SAD“, kada su ga čak i članovi kraljevske porodice Saudijske Arabije, tradicionalnog američkog saveznika, nazivali „brukom i sramotom“.

Novu realnost u SAD, ipak, „vagaju“ politički stručnjaci, i to u odnosu na „ključale“ situacije u regionu, krizna područja poput Sirije, Iraka, ali i eventualnu promenu politike Zapada prema Rijadu ili Teheranu.

Četiri „zabavne“ godine

Sada već bivši predsednik Barak Obama nije promenio Ameriku, „niti je svet postao bolji zbog njega, kako su pojedini liberali pokušavali da nas ubede“, ocenjuje, između ostalih, kolumnista portala Midlist monitor Talha Abdulrazak. Obama nije ispunio mnoga svoja obećanja, navodi on, već je samo „nastavio da sakati američki prestiž i poziciju najmoćnije zemlje sveta“.

„On je završio ono što je Buš počeo 2001, dozvoljavajući da svet ponovo bude multipolaran, i to baš zbog američke zbrke u kojoj Vašington više nije nadmoćan i koji čak i minorni igrači poput sirijskog diktatora Bašara al Asada mogu da dovedu u pitanje i ponize“, navodi Abdulrazak, dodajući da je upravo ovo dodatno oduzelo šansu demokratskom kandidatu na američkim izborima Hilari Klinton da eventualno ostvari bolji rezultat.

Tramp je obećao da će Ameriku „ponovo učiniti velikom“, što je bio i slogan njegove kampanje, a kolumnista Midlist monitora ocenjuje da svet svakako čeka „četiri do osam interesantnih, ako ne i zabavnih, godina“.

Veća podrška Asadu zbog Putina   

Tramp je viđen kao mnogo odlučnija ličnost od Obame, tako da će i međunarodni politički lideri njegov izbor svakako dočekati sa strepnjom ili uzbuđenjem. „Jedan od njih je u svakom slučaju srećan“, navodi Abdulrazak, imenujući ruskog predsednika Vladimira Putina i podsećajući da je Tramp tokom kampanje u više navrata ponovio svoje divljenje „jakom čoveku iz Moskve“, koji svoju snagu međunarodnoj zajednici pokazuje kroz čvrste i nepokolebljive odluke.

„Ne samo da se Tramp divi Putinu, već ima problem i sa muslimanima, tvrdeći da ih je video kako su slavili kada su srušene Bliznakinje 11. septembra 2001. Ovo je, naravno, laž i tek deo strategije da se demonizuje deo društva koji je vlast i tako diskriminasala od tog tragičnom dana naovamo. Divljenje Putinu i mržnja prema muslimanima znače da Tramp i Moskva mogu da imaju puno toga zajedničkog“, ističe ovaj kolumnista.

U odnosu na Siriju, ovo može samo da donese „loše vesti“, navodi Abdulrazak. Jer, Obama jeste bio „mlak“ prema Asadovom režimu, „dozvolio mu da ostane na vlasti, ali Tramp će možda čak i pomoći Putinu u podršci Asadu, tako što će potpuno da zaustavi ili da drastično smanji podršku opozicionim snagama u Siriji“.

Revizija nuklearnog sporazuma sa Iranom

Novoizabrani predsednik SAD često je pominjao da je Obamin nuklearni sporazum sa Iranom „loš dogovor“, s čim bi se mnogi složili, piše Abdulrazak. Tramp je istakao i da bi se ponovo upustio u pregovore kako bi se postigao bolji „dil“. Zanimljivo je da iranski šef diplomatije Mohamed Džavad Zarif nije propustio da pozove Trampa da se pridržava međunarodnih dogovora, čime je, kako ocenjuje Abdulrazak, „Teheran pokazao nervozu da bi diplomatski uspeh koji je postignut u poslednjih nekoliko godina, novi trvdoglavi glavnokomandujući mogao da dovede u pitanje i preokrene ga“. Iako bi pod eventualnim Putinovim uticajem, Tramp mogao da „zažmuri na jedno oko“, nastavlja Abdulrazak, ipak će morati nešto da učini kako bi opravdao svoja predizborna obećanja vezana za „loš Obamin sporazum“.

„S druge strane, predizborna obećanja mogu da budu zaboravljena sa onoliko lakoće koliko je potrebno da bi se ta obećanja i dala – evo, samo pitajte Obamu“, navodi komentator portala.

Abdulrazak kaže da je Iran postao veliki regionalni igrač na Bliskom istoku, te da je jedini način da se njegova moć eventualno umanji – upravo jačanjem veza sa njegovim oponentima, odnosno saveznicima SAD iz regiona, među prvima sa Saudijskom Arabijom. Obama se kolebao po pitanju podrške tradicionalnim saveznicima, što je rezultiralo jačanjem Irana.

„Tramp možda odluči da pomeri tas na vagi u korist Saudijske Arabije, ali birokratija Vašigtona svaku otvorenu oštru kritiku ipak može da ’zauzda’“, ocenjuje Abdulrazak.

Opsesija teroristima i naoružavanje Bagdada

Kada je u pitanju Irak, nastojanje da se „obezbedi situacija“ dovešće do dalje dehumanizacije tamošnjeg stanovništva, „a uvek će postojati neka američka opsesija bilo Islamskom državom ili Al Kaidinim grupama, koje će nastaviti da postoje u ovoj zemlji dugo nakon što ID blagovremeno bude isteran iz Mosula“. Abdulrazak smatra da Tramp neće uticati na režim u Bagdadu da se odrekne svog „bujnog“ šia islama, i to iz mnogo razloga, među kojima je značajna i činjenica da irački režim koji uživa podršku Irana, „sebe predstavlja kao svojevrsni bastion u borbi protiv terorizma i kao glavnu prepreku da se teroristički napadi preliju na Zapad“.

„Verovatnije je da će Tramp nastaviti da snabdeva Bagdad oružjem, bez obzira na to što ga režim može upotrebiti protiv sopstvenog naroda. Ovo se, u svakom slučaju, ne bi razlikovalo od dosadašnje Obamine politike... Vreme će pokazati koliko će Tramp biti loš predsednik, ali ovo bez sumnje ne može da bude gore od situacije u kojoj bi Hilari Klinton bila na pijedestalu, onoga što je preostalo od izmišljenog ’slobodnog sveta’“, zaključuje Abdulrazak.