Dve duše Evropske unije

“Privremeno, ili u najgorem slučaju za stalno”, tek Mađarsku treba isključiti iz Evropske unije – izjavio je Žan Aselborn, šef diplomatije Luksemburga, nezadovoljan odbijanjem Budimpešte da u Mađarsku pusti imigrante, ali i upornošću s kojom ta zemlja u pojedinim stvarima štiti svoje nacionalne interese, umesto da se povinuje i prihvati “vrednosti Evropske unije”.

“Ne možemo prihvatiti da se masovno gaze osnovne vrednosti Evropske unije. Svaki koji, kao Mađarska, podiže ograde prema ratnim izbeglicama, ili dira u slobodu štampe ili nezavisnost pravosuđa”, trebalo bi da bude isključen, rekao je pre dva dana ministar Luksemburga govoreći za Di Velt. Rekao je – izbeglice se tretiraju “rđavo, skoro kao životinje”, a svakog koji se nada da pređe “sve dužu i sve višu ogradu” može snaći i nešto još gore. “Mađarska nije daleko od naredbe da se puca u izbeglice”, citiran je luksemburški diplomata.

Na stranu nediplomatičnost luksemburškog diplomate. Njegovi izrazi, u opisivanju postupaka zemlje saveznice u zajednici, i sloboda da joj se pokažu vrata, slikovito dočaravaju stanje stvari u Evropskoj uniji. Pokazuje se da posle toliko godina suživota u njoj još nije raščišćeno s pitanjem starešinstva. Jesu li starije članice ili Brisel – centar. Jesu li članice ravnopravne ili orvelovski ravnopravne, pa one “ravnopravne malo više” imaju pravo da prvima drže lekcije. Ako se ovo potvrdi, a čini se da je činjenica,  Evropa je pred svojom unutrašnjom političkom bitkom.

Žan Aselborn, šef diplomatije Luksemburga

Aselborn “i njegova sorta”

Reakcija na Aselbornovu “preporuku” stigla je sutradan, i sa dve strane, od “prozvanih” Mađara ali i od Nemačke, neslužbenog, ali zapravo glavnog zaduženog za očuvanje naherenog evropskog projekta.

Berlinse oglasio posredstvom Frank-Valtera Štajnmajera, šefa nemačke diplomatije. Incident je ministra zatekao u poseti, u Rigi. Upitan o njemu od novinara, Nemac je podvukao dve stvari. Prvo, da to što se čulo iz Luksemburga “nije usaglašena pozicija Evrope”. I drugo, on ( Štajnmajer ) “može razumeti, posmatrajući Mađarsku, da neki u Evropi postaju nestrpljivi..”, mada njegov “lični običaj nije da evropskoj državi članici pokazuje vrata”.

Vrlo jasno. Luksemburžanin se nije baš pokazao kao diplomata, nije pronašao prave reči. Međutim, imajući na umu da je Štajnmajer službenik Berlina –Berlin razume što zbog Mađarske “neki u Evropi postaju nestrpljivi”.   

Vlada Mađarske je izjavila da Mađari odlučuju s kim žele da žive, a ne “Aselborn i njegova sorta”. Ministar spoljnih poslova Peter Sijarto potsetio je da će Mađarska uskoro (2. oktobra) imati referendum o prihvatanju ili neprihvatanju “imigrantskih kvota” EU.

“To je kako stvari stoje u državama pod vlašću zakona”, objasnio je Sijarto.

Ministar spoljnih poslova Peter Sijarto

Stariji Brisel ili članice

Bilo je još izjava ali nije potrebno citirati ih. Nisu važne sa stanovišta rasvetljavanja okosnice ovog “sudara” (Vidi, “Orbanu spremaju revoluciju”, Balkanmagazin). Srž tog javnog neslaganja nije u zađevici Luksemburga i Mađarske, već u raskolu povodom same suštine, ustrojstva i smisla Evropske unije. Na dva međusobno isključiva načina se shvata starešinstvo “u kući”. Ko je kome u službi, Brisel članicama ili članice Briselu, to je pitanje. U kojoj meri Evropa može naređivati legitimno izabranim vladama članica, i jesu li takve vlade odgovorne svojim biračima, ili su dužne da slušaju Brisel?

Kroz odgovor na to pitanje počinju se duboko razlikovati stremljenja zapada i istoka Evrope – tačnije, centralnih država Poljske, Mađarske, Češke i Slovačke.

Formacija ove “četvorke” poznatija je pod imenom “grupa Višegrad”. Odavno je obrazovana V4, ali predvođena Poljskom, ona se sada ocrtava kao rastuće homogena, politički autonomna celina. U poslednjoj epizodi sukoba, slučajno povodom odbijanja “kvota” u prihvatu imigranata, V4 od prve do poslednje zastupa isti stav koji ima i Mađarska.

“Moja prva rečenica gospođi kancelar je bila: ‘Ako ste nekoga pozvali u svoju domovinu - ne šaljete ga na ručak u susedstvo.’ Vrlo učtivo, nije li?”, izjavio je predsednik Češke Miloš Zeman u prisustvu Angele Merkel – u neuspešnom pokušaju Merkelove da ubedi “višegrađane” da prihvate “kvote”.

Slučajno, u prvom planu je neslaganje i grupni otpor V4 useljavanju imigranata druge vere, ali od slučaja do slučaja iskrsavaju i drugi sporovi. Brisel i Varšava u sporu su povodom uticaja vlasti na nacionalno pravosuđe i štampu. Brisel i Mađarska, slično. Pljušte zamerke Budimpešti zbog tobožnjeg populizma premijera Viktora Orbana. A zapravo, posredi je to drugo – što je u svakoj od ove četiri države osporen patronat EU nad članicama. Ne prihvata se predozirano zajedništvo nego se insistira na suverenosti nacionalnih država.

Miloš Zeman i Angela Merkel: "Ne šaljite goste u komšiluk na ručak"

Nasamo s Nemačkom

Kontrast u odnosima Brisela (i zapada EU) i Grupe Višegrad izraženiji je posle odluke Britanaca da Britanija istupi iz Evropske unije. Uoči referenduma, predsednik vlade Mađarske Viktor Orban, kupio je u britanskom Dejli mejlu prostor i na celoj stranici oglasa odštampao svoj apel Britancima – da ostanu u Uniji.

Tzv. bregzit teško je pogodio pre svega Poljsku, a i njene višegradske sledbenice, zato što ih prožima neka vrsta bojazni da u EU sada ostaju samo s Nemačkom.

Britanija se doživljavala kao američki oslonjena protiv-teža Berlinu. I kao “neprocenjivo validan saveznik” sa “istovetnim gledanjem na stvari u Evropi”, komentarisano je u Varšavi. Taj, sada odmaknuti politički teškaš, pomagao je da se izađe na kraj sa “integracionističkim instinktima Nemačke i Francuske”, primetio je britanski Gardijan.

Osim toga, bio je čvrst u odnosu na Rusiju, za razliku od drugih, raspoloženih protiv sankcija Moskvi.

Gardijan, u izveštajima iz centralne Evrope, pomenuo je “opipljiv strah” tih zemalja da će sada “Nemačka i ( Žan-Klod ) Junker (predsednik Evropske komisije) iskoristiti “bregzit” da ubrzaju EU integraciju, osporavanu od Slovačke, Poljske, Mađarske i Republike Češke u strahu da će biti naprosto marginalizovane”.

“Mi nismo potpisali da bi nama upravljao Brisel. NATO je tu da nas brani i EU da trgujemo i da možemo putovati. Nama Poljacima dominirali su i Rusija i Nemačka. Posle svega što smo prošli nismo pošli u EU da bi smo bili pod palcem Brisela”, komentarisao je nastalu situaciju Jan Zeleski, jedan mladi Poljak član vladajuće stranke, anketiran od novinara na ulici. Otprilike, mišljenje tog Zeleskog je presek šireg raspoloženja.

Uplašen ili ne, ali od “bregzita” nadalje Višegrad je još glasniji, tražeći da se ograniče izvršna ovlašćenja Brisela.

U petak, u Bratislavi je neformalni samit lidera Evropske unije. Skup je “neformalan” jer to je prvi skup političkih vođa bez stolice za stanara Dauning strit 10 – a, opet, formalno, Britanija još nije zatražila izlaz iz integracije.

Bez obzira na formalni dnevni red, agenda je jedno – put Unije nadalje, bez Britanije. Žan-Klod Junker istupa s referatom koji je nešto kao izveštaj o stanju Unije. Junker je pun nerazumevanja i kritike na račun devijacija u odnosu na pravu liniju Brisela. Ali ono što javnost kopka, tiče se potencijalnog sudara briselskih “linijaša” i “devijanata”. Biće to kao gledanje u dlan, u nastojanju da se nazre sudbina projekta EU.