Južno kinesko more: otopljavanje kao trik ili novi stav Amerike

Posle mnogih teških reči koje se već duže vremena razmenjuju na relaciji Peking-Vašington i međusobinih optuzbi za dizanje tenzija u Južnom kineskom moru, stigla je pomalo zbunjujuća i za posmatrače iznenađujuća vest: SAD se slažu sa Pekingom da je došlo vreme da se „okrenene strana“.

Došlo vreme da se prekinu tenzije?

Vašington se slaže sa Pekingom da je "došlo vreme" da  se prestane sa tenzijama u Južnom kineskom moru i da se "okrene stranica", rekao je američki državni sekretar Džon Keri, dodajući da će ohrabriti Filipine da nastave dijalog i pregovore sa Kinom u njihovom teritorijalnom sporu, prenosi Ženmin Žibao 27. jula. Keri  je to izjavio novinarima u Vijentijenu, glavnom gradu Laosa, pozivajući se na sastanak sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jiom. Vang i Keri su prisustvovali nizu multilateralnih sastanaka 10 članova Udruženja zemalja jugoistočne Azije od prošle nedelje do utorka.

„SAD ne zauzimaju stranu povodom konkurentskih zahteva nad teritorijalnim  suverenitetom u Južnom kineskom moru“, izjavio je američki državni sekretar Džon Keri 27. jula u Manili na zajedničkoj konferenciji za novinare sa filipinskim ministrom inostranih poslova.

U prvim komentarima kineske štampe i analitičara ocenjuje se da je ovaj „blaži ton Vašingtona iznenađujući“, da je Kerijeva izjava „ohrabrujuća“, i ukazuje na dobar pravac rešavanja sporova u Južnom kineskom moru. U komentarima se poručuje i da SAD te reči treba da dokažu konkretnim koracima.

Izražava se i doza zabrinutosti i sumnje da je posredi trik ili spasavanje obraza posle neuespelog pokušaja da se manipulacjiom primoraju zemlje ASEANA da podrže odluku Arbitražnog suda u Hagu i Manilu.

Saglasnost između Kerija i Vanga iznenadila je mnoge posmatrače, pošto je do sada Vašington  javno pritiskao Peking da prihvati nedavnu odluku arbitražnog suda u Hagu (PCA) od 12. jula, primećuje Čajna dejli. Međunarodni arbitražni sud (PCA) u Hagu, u teritorijalnom sporu koji su Filipini jednostrano pokrenuli 2013. godine, presudio je u korist Manile. Peking je, još po podnošenju te tužbe, odmah osporio nadležnost suda i najavio da neće prihvatiti njegovu odluku. Kina se zalaže da se sporovi rešavaju dijalogom zainteresovanih strana, bez mešanja sa strane. Kina je osim toga izdala i tzv „Beli papir“ u kome iznosi niz dokaza, istorijskih , arheoloških i pravnih, da sporna ostrva pripadaju njenoj teritoriji.

Kineski ministar inostranih poslova Vang Ji sastao se sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem u Vientianu, glavnom gradu Laosa, 25. jula, 2016. (Foto / Sinhua)

SAD tek treba da dokažu da misle ono što kažu

Sporovi u Juznom kineskom moru, nakon toliko pompe, izgleda idu ka dobrom pravcu mirnog rešenja kroz bilateralne pregovore, objavljuje Čajna dejli u komentaru i Kerijevu izjavu ocenjuje kao ohrabrujuću.

Zaista, vreme je da se zainteresovane strane udalje od tenzija i "okrenu list", navodi Čajna dejli ali upozorava da je „ipak, iskrenost  predmet dokazivanja“.

 „Sjedinjene Države moraju da preduzmu konkretne korake da poprave štetu koju su prouzrokovale i pokažu da zaista misle ono što kažu“.

Zabrinutost je razumljiva, jer u zajedničkom saopštenju ministara inostranih poslova SAD-a, Japana i Australije u Laosu, u ponedeljak, i dalje se, po starom,  upire prstom u Kinu kao pretnju zemljama u regionu. Potrebno je mnogo drskosti i licemerje da ove tri zemlje nastave da igraju svoje uloge samozvanih čuvara mira u Južnom kineskom moru, piše u ovom listu.

Njihov trik, zbunjujući ispravnog i pogrešnog, ne može da prikrije činjenicu da je regionalni blok (ASEAN) odbacio predlog tog tria - da makar pomene odluku Haškog suda u slučaju jednostrano pokrenutog spora Filipina protiv Kine, a kamoli da je podrži. List smatra da je važno napomenuti da se to dogodilo uprkos pritisku ove tri zemlje na članove ASEAN.

Umesto toga, ASEAN je pozvao narode koji su direktno uključeni u pomorske sporove da ih rešavaju bilateralnim pregovorima, što se poklapa se sa Kineskim stavovima.

„Ovo je ogroman poraz za spoljne intervencije“, ocenjuje list. „I to čini izjavu tria očajničkim pokušajem da spasu obraz, nakon greške u proračunu i precenjivanje svoje sposobnosti da manipulišu članicama ASEAN-a kako bi ih okrenuli protiv Kine, ili jedne na druge.“

Nijedna od ove tri zemlje nisu podnosioci zahteva u sporovima u Južnom kimeskom moru, niti su direktno uključene u tet sporove. Njihova želja da potpiruju tenzije u Južnom kineskom moru, pod izgovorom zaštite slobode preleta i plovidbe, potiče iz sopstvene sebične agende da zaustave rastuću Kinu, smatra Čajna dejli.

ASEAN uz Kinu

Ministar inostranih poslova Kine Vang ocenio je za Čajna dejli da su trodnevni sastanci bili uspešni i da je postignut "najveći konsenzus između Kine i ASEAN ove godine, da je potreban povratak na stazu rešavanja sporova kroz dijalog i konsultacije".

Vang je rekao da je u razgovrima sa članicama ASEAN zauzeo stav da arbitražna odluka ne rešava problem Južnog kineskog mora već da, umesto toga, "nudi opravdanje za snage van regiona da nametnu intervenciju".

Na marginama sastanka, Miroslav Lajčak ministar inostranih poslova Slovačke koja ove godine preuzima predsedavanje Evropskom unijom, izjavio je za Čajna dejli da EU smatra da pitanja u Južnom kineskom moru treba da budu rešena "u direktnom dijalogu stranaka".

Džou Fangiin, profesor kineske spoljne politike u Guangdong institutu za međunarodnu strategije, izjavio je da su sastanci "postavili ton" za buduću politiku ASEAN u Južnom kineskom moru.

Koju poruku je u Peking donela Suzan Rajs

Dan pre Kerijeve izjave, u Pekingu su se sastali kineski predsednik Si Đinping i savetnica Bele kuće za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs. Prilikom posete, kako je saopšteno, Peking i Vašington su obećali da će povećati međusobno poverenje i efikasno kontrolisati razlike.

Iako u saopštenju nije direktno pomenuto Južno kinesko more, kineska štampa primećuje da je ova, prva poseta visokog zvaničnika Bele kuće - upriličena zbog tenzija u Južnom kineskom moru nakon što je Peking odbacio arbitražnu presudu od 12. jula u teritorijalnom sporu koji je jednostrano pokrenula Manila.

"Obe strane su se složile da neće dozvoliti da sporovi definišu odnose", rekao je za Čajna dejli izvor koji je zahtevao anonimnost.

Zvanično, i Peking i Vašington su najavili da je Suzan Rajs u poseti Kini gde sa kineskim zvaničnicima razgovara o pripremama za učešće  američkog predsednika Baraka Obame na samitu G20 u Hangdžou, Džećiang provinciji, u septembru. Saopštenja za štampu obe strane fokusiraju se na bilateralnu saradnju.

Međutim, izvor koji je zahtevao anonimnost, rekao je za Čajna dejli da su dve strane razgovarale o pitanjima Južnog kineskog mora i odluci SAD da na teritoriji Republike Koreje rasporede napredni raketni odbrambeni sistem THAAD što je izazvalo snažno protivljenje Kine i Rusije.

"Izneli smo jasno naše stavove da SAD ne bi trebalo da se pozivaju na odluku suda o tom pitanju Južnog kineskog mora i da bi postavljanje THAAD protivraketnog sistema bacilo senku na kinesko-američke odnose", rekao je izvor.

Uprkos nedavnim tenzijama u Južnom kineskom moru, Vašington je jasno stavio do znanja Pekingu da predsednik Barak Obama želi da sledećem lideru SAD prenese stabilan odnos i napredak u odnosima sa Pekingom koji je ostvario tokom svojih osam godina mandata. Savetnik za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs je upravo tu poruku donela u Peking, rekao je izvor u Ministarstvu spoljnih poslova, 28.jula za Čajna dejli. Rajs je je prenale predsedniku Siju da je Obama uvek verovao da su SAD-Kina veze najvažnije na svetu.

"Rajs je na sastancima u Pekingu oko 70 posto svog vremena posvetila saradnji, a samo 30 odsto  drugim pitanjima", rekao je anonimni izvor.

Liu Ioufa, bivši potpredsednik Kineskog Instituta za međunarodne studije, ocenio je da je "Rajs svojim primedbama poslala signal nekim azijskim zemljama da se u odnosima SAD-Kina ne radi samo o Južnom kineskom moru. To je takođe upozorenje da je plan ovih zemalja da iskoriste sukob između SAD i Kine neodrživ i kratkovid."

Đin Canrong, dekan Fakulteta za međunarodne studije sa kineskog Renmin (narodnog) univerziteta, izjavio je da je američki državni sekretar Džon Keri  sličan stav „niskog profila“ izneo u ponedeljak u susretu sa ministrom inostranih poslova Vang Ijom i na sastanku ministara spoljnih poslova ASEAN.

"Vašington je primetio bes u Kini protiv SAD po pitanju Južnog kineskog mora, ne samo od strane vlade, već i običnih ljudi. Oni znaju da to nije dobro za američke interese", smatra Canrong.

Predsednik Kine Si Đinping i savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Suzan Rajs tokom njihovog sastanka u Velikoj sali naroda u Pekingu u ponedeljak (Foto: China Daili)

Američki raketni sistem - pretnja bezbednosti Kine

Popuštanje Amerike po pitanju Južnog kineskog mora, čak i da je iskreno, ipak je kap u tom moru i, suštinski, osim ovih par komentara nije izazvalo neko veliko ushićenje u kineskoj štampi. Razlog možda leži u činjenici da dve zemlje imaju veći problem. THAAD predstavlja realnu pretnju za bezbednost Kine. To je vrlo direktno objavio Čajna dejli u komentaru sredinom jula:

„Što je istorijski bilo naše - naše je. Čak i ako drugi kažu da nije. Zato arbitraža koju su pokrenuli Filipini zapravo nije vredna pažnje koja joj se daje.

Peking ima veće probleme od kojih najviši prioritet ima anti-raketni sistem koji se raspoređuje na obodu Kine. Jer, dok se Peking bavi bezvrednom arbitražnom odlukom iz Haga, Vašington i Seul završavaju svoj plan za raspoređivanje američkog THAAD raketnog sistema (Terminal High Altitude Area Defense missile system) u Republici Koreji. Arbitražni odluka, koja je nula i neizvršna je, neće imati mnogo uticaja na interese i bezbednost Kine u Južnom kineskom moru.  Ali ne i THAAD, jer predstavlja suštinsku pretnju bezbednosnim interesima Kine. Raketni američki sistem u Koreji treba da izazove daleko veću zabrinutost u Pekingu, i mnogo jaču reakciju. Ili treba da kažemo - odmazdu?“, objavio je list 15. jula.

Kina i Rusija izrazile su 28. jula ozbiljnu zabrinutost zbog raspoređivanja THAAD raketnog sistema u Južnoj Koreji, javila je kineska agencija Sinhua. Na četvrtom sastanku o bezbednosti u severoistočnoj Aziji, koji je održan u Moskvi, kineski pomoćnik ministra spoljnih poslova Kongu Suaniou i zamenik ruskog ministra inostranih poslova Igor Morgulov istakli su da takav, jednostran i ne-konstruktivni postupak ima negativne efekte po stratešku ravnotežu, bezbednost i stabilnost regiona i sveta. Raspoređivanje američkog antiraketnog naprednog sistema odbrane u Južnoj Koreji je samo deo globalne antiraketneg šeme Vašingtona, koja je jasno u suprotnosti sa ciljevima koje proklamuju SAD i južnokorejska vlada, istakli su  dvojica zvaničnika. Izražavajući čvrsto protivljenje raspoređivanju THAAD, obe strane su se dogovorile da poboljšaju koordinaciju kako bi se bolje nosile sa negativnim dešavanjima, i kako bi zaštitile stratešku bezbednost Kine, Rusije i drugih zemalja u regionu.

Kineski pomoćnik ministra spoljnih poslova Kongu Suaniou i zamenik ruskog ministra inostranih poslova Igor Morgulov u Moskvi 28. jula (foto Sihua)

Kinesko ruska „polu-alijansa“

Kinesko Ministarstvo odbrane saopštilo je u četvrtak da će Kina i Rusija održati zajedničku vojnu vežbu u Južnom kineskom moru u septembru, a posmatrači kažu da taj potez pokazuje da su dve zemlje formirale "polu-alijansu" pred sve više agresivnim SAD, objavio je Global tajms 29. jula. Zvanično glasilo Komunističke partije Kine upravo ovaj stav koristi za naslov teksta – „Kina, Rusija 'polu-alijansa´ pokreće vežbe u Južnom kineskom moru“.

"Ovo je rutinska vežba dve vojne sile u cilju jačanja kinesko-ruskog strateškog partnerstva", rekao je Đang Iujun, portparol Ministarstva narodne odbrane tokom redovnog mesečne konferenciji za novinare u Pekingu u četvrtak. Iako je Iujun rekao da vežba nije usmerena protiv trećih lica, stručnjaci smatraju da izbor lokacije i vreme pokazuju da ovaj potez ima za cilj borbu protiv sve većeg američkog prisustva u azijsko-pacifičkom regionu.

Si Jinhong, direktor Centra za američke studije na Renmin univerzitetu smatra da nema zbora da su SAD glavni strateški rival i Kini i Rusiji. Pod pritiskom SAD, Kina i Rusija svoje bilateralne odnose dižu na nivo polu-alijanse, rekao je Ši.

Kineski predsednik Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin potpisali su 26. juna zajedničku izjavu u Pekingu koja ima za cilj da pojača globalnu stratešku stabilnost. Stručnjaci veruju da je vojna vežba u Južnom kineskom moru rezultat te izjave. Kako obe zemlje veruju da SAD ugrožava geopolitičku ravnotežu u regionu, prirodno je da dve zemlje rade zajedno, rekao je Ši.

Song Džongping, vojni ekspert iz Pekinga ocenio je da lokacija vežbi šalje snažan signal zemljama koje pokušavaju da se vojno uključe u pitanje Južnog kineskog mora.