Hiljade komisija za izvlačenje para iz lokalnih i republičkog budžeta

U vreme finansijske konsolidacije, smanjenja plata u javnom sektoru i penzija, velike štednje dovitljivi državni službenici uvek će naći načina kako da dopune svoje prihode.Svega dva odsto državnih organa (191), odnosno korisnika javnih sredstava, je u 2014. godini isplatilo 904 miliona dinara za razne komisije, stalna i privremena radna tela. Prema reviziji svrsishodnosti poslovanja „Opravdanost formiranja komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru“ koju je u sredu objavila Državna revizorska institucija (DRI) na stotine miliona dinara poreskih obveznika troši se na plaćanje komisija bez jasnih kriterijuma i bez kontrole njihovog rada. Iako je teško napraviti procenu koliko je to na nivou države, a državni organi o tome nemaju podatke, sigurno je da se milijarde dinara svake godine isplate, što opravdano što neopravdano, za razne komisije, savete, timove, radne grupe... U ovih 191 državnih institucija osnovano je 6.860 komisija u 2014. godini u kojima je 47.829 osoba bilo član neke komisije, a otprilike trećina je za to primala naknade.  Prosečno je po članu komisije (tamo gde se plaćalo) isplaćeno 53.683 dinara ili 47.481 dinar po održanoj sednici.

Tabela: Ministarstva i komisije u 2014.

Članstvo u komisijama i raznim telima posebno je popularno u lokalnim samoupravama, opštinama i gradovima. U razgovorima sa revizorima čelnici opština ni ne kriju da na taj način dopunjuju plate svojim zaposlenima kako bi ih zadržali da ne odu u gradove ili neku opštinu gde su veće plate, kao i da tako zadovoljavaju stranačke apetite.

Brojni su načini kako se pare iz lokalnih, ali i republičkog i pokrajinskog budžeta prelivaju u honorare.

Ono što je DRI utvrdio svojom analizom je da državni organi ne vode jedinstvene i sveobuhvatne evidencije o komisijama. To najbolje pokazuje podatak da 14 subjekata koje je DRI izabrala za revizuju (među kojima je vladin Generalni sekretarijat, tri ministarstva i 10 gradova i opština) su prijavili da je isplaćeno bruto 385,5 miliona dinara za komisije u 2014, a u stvari je to iznosilo 400 miliona. Čak nisu svi ni znali koliko imaju komisija pa su prijavili 209, a stvarno ih ima 270.

Komisije se osnivaju a da ne znaju ni koji im je cilj ni zadatak, a često nemaju ni rok za završetak posla. Tako se ispostavlja tačnim ona izreka da ništa nije večno kao privremeni državni projekat, u ovom slučaju komisija. To najbolje dokazuje Komisija za pisanje Građanskog zakonika koju je osnovao generalni sekretarijat Vlade, a koja je bila predviđena da traje godinu dana i za to vreme napiše predlog zakona. To je bilo pre ravno 10 godina, a od tada (do 2015.) su naplatili 134 miliona dinara za svoj rad, a samo u 2014. godini 16,4 miliona dinara. Završetak posla još nije izgledan.

Izveštaj DRI kaže da u 69 odsto akata nije definisan rok za završetak posla, a u 61 odsto nije preciziran način i dinamika izveštavanja. U13 odsto akata nisu definisani zadaci, a u 55 odsto nije definisan očekivani rezultat. Takođe je utvrđeno da je u većini komisija naknada za rad unapred određena, bez obzira na rezultate.

Beograd, 13.07.2016 - konferencija za novinare Državne revizorske institucije, povodom predstavljanja izveštaja "Opravdanost formiranja komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru"

Treći zaključak koji su državni revizori izveli je ne postoje ili nisu jasno definisani kriterijumi za osnivanje komisija, broj članova i visinu naknada za rad u komisijama, što stvara rizik od prekomernog trošenja sredstava. Osnivači komisija, što je na lokalnom nivou najčešće predsednik opštine  samostalno procenjuju potrebu formiranja komisija, što za posledicu ima veliki broj formiranih i plaćenih komisija. Takođe u različitim opštinama komisije koje obavljaju isti posao imaju različit broj članova, a primaju i različit iznos naknada. Utvrđeno je i da lokalne samouprave koje naknade članovima stalnih radnih tela obračunavaju mesečno, izdvajaju značajno veća sredstva iz budžeta od lokalnih samouprava koje naknade obračunavaju po sednici. Takođe, u nekim opštinama se za članstvo u komisijama uopšte ne plaćaju nadoknade, doks e u drugim plaćaju.

Treba primetiti i da bi bilo opasno ukoliko bi se zakonski uredilo da se naknade isplaćuju isključivo po broju održanih sednica, jer stručnjaci upozoravaju da će to samo dovesti do povećanja fiktivno održanih sednica kako bi se naplatilo više para.

Poseban problem je što se komisije formiraju za poslove koje već lokalni organi imaju u opisu posla, pa se onda isti posao plaća dva puta. Takođe se i osnivaju dve ili više komisija sa istim zadatkom. Tu recimo dominira opština Pećinci sa šest komisija koje se bave raspodelom sredstava izbeglicama, mada u stvari veći deo posla obavlja Komesarijat za izbeglice. Za to je u 2014. iz opštinskog budžeta isplaćeno više od pola miliona dinara.

Na kraju, šta je uradila komisija i da li je išta i radila niko ne proverava, a retko gde su naknade vezane za rezultat.

Među opštinama, najviše komisija imala je opština Bačka Palanka, čak 93 komisije su se bavile raznim pitanjima u ovoj opštini, ali sa isplaćenih 7,6 miliona dinara daleko su od najvećih trošadžija za ove namene. Tu se ističu Pećinci koji su u 2014. isplatili 13,9 miliona dinara za članstvo u komisijama. Ono što je zanimljivo je što se veliki novac za članstvo u komisijama izdvaja u siromašnim opštinama kao što su Žitorađa i Merošina. U Merošini je za devet komisija koštalo 11,5 miliona dinara, a u Žitorađi 16 komisija 5,9 miliona dinara.

Od svih gradova najviše novca za komisije je isplatioBeograd34,5 miliona dinara, mada je daleko manje Pančevo takođe izdvojilo veliku sumu od 29,6 miliona dinara.

U lokalnim samoupravama najpopularnije su popisne komisije i komisije za javne nabavke.

„Svi državni organi imaju zakonsku obavezu da na kraju godine popišu imovinu opštine, a postalo je pravilo da za taj posao budu posebno plaćeni iako im je to u opisu posla“, kaže Svetlana Toma Anokić, vrhovni državni revizor.

Nije jedini problem to što poreski obveznici dva puta plate da se uradi isti posao, već je problem što se taj posao ni ne uradi uopšte. To pokazuju brojni prethodni izveštaji DRI o reviziji lokalnim samouprava gde je jedna od najčešćih zamerki neutvrđena imovina opština, pa smo imali na desetine „izgubljenih“ opštinskih stanova i lokala.

Komisije za javne nabavke su takođe zanimljive zato što u njima sede načelnici finansijskih službi, šefovi za javne nabavke, načelnici za privredu, drugim rečima ljudi kojima je dužnost da se bave javnim nabavkama u svom redovnom poslu.

Pored osnivanja nove komisije način namicanja još nekog dinara „svojim ljudima“ u opštinama je i povećanje broja članova komisija. Tako na primer u u Žitorađi je u 2013. godini povećan broj radnih tela sa četiri na osam – osnovane su komisije za pitanje trudnica i porodilja, savet za rad i razvoj mesnih zajednica i socijalnih pitanja (koji obavlja deo poslova koji su bili u nadležnosti Komisije za javne službe, predstavke i žalbe, a koja je nastavila i dalje da radi), zatim Savet za komunalne delatnosti (koji obavlja deo poslova koji su bili u nadležnosti Komisija za urbanizam i komunalno stambene delatnosti, koja je takođe nastavila da radi), kao i Savet za oblast infrastrukture i javnih nabavki. kako se u izveštaju kaže, „rukovodioci organa su na intervjuu objasnili da se broj stalnih radnih tela povećao zbog „udomljavanja odbornika“ i da je formirano više radnih tela nego što je potrebno. Predsednik opštine je predložio sistemsku promenu zakona koja bi ograničila broj stalnih radnih tela koja su plaćena, kao i broj članova“.

Kako se uvećava broj članova komisija vidi se na primeru Merošine. Predsednik opštine Merošina je rešenjem od 18. februara 2014. godine formirao Komisiju za privredni razvoj opštine i imenovao je šest članova. Izmenama se broj članova komisije od njenog osnivanja do 30. septembra 2015. godine, povećao sa šest na 13. Slično je i sa timom za međunarodnu saradnju Merošine (inače u kategoriji devastiranih opština, jedna od najsiromašnijih u Srbiji) gde je udvostručeno članstvo sa pet na 10.

Privredni savet opštine Pećinci koji je nekad činilo pet članova tokom 2014. je povećan na 12 i ta mesta su popunili redom najviši opštinski funkcioneri.

Verovatno najegzotičnija komisija je osnovana u opštini Bački Petrovac. Naime, osnovana je Komisija za uništenje pečata i štambilja sa zadatkom da uništi pečat i štambilj Opštinskog javnog pravobranilaštva opštine Bački Petrovac. Imenovan je predsednik i tri člana, kojima je ukupno, za izvršen zadatak, isplaćeno 14.658 dinara i to za zasedanje od ukupno pola sata kao što se vidi iz zapisnika sa sednice. Takođe, pojedine komisije za javne nabavke u ovoj opštini su održavale sednice koje su trajale po dva sata u toku radnog vremena, a plaćene su u iznosu od 3.500 dinara po članu komisije.