"Špiglov Kolumbo" otkrio Moskvu

“Moskva je dugo bila u rukama kriminalaca i novo-bogataša. Danas, najveća metropola Evrope se brzo menja. Postaje mnogo otvorenija i veoma kosmpolitska, uprkos Putinovom nacionalizmu”, saopštavaju već u podnaslovu iscrpne reportaže sa lica mesta, iz ruske prestonice, novinari nemačkog Špigla – malo i zatičući time publiku zapadne štampe, otvoreno instruirane da Rusiju vidi samo u tamnom svetlu. E, pa, Špigl je otskočio u stranu već naslovom: “Treperava, bučna i brzo napredujuća: Dobrodošli u novu Moskvu!” – te, vredi videti šta je kod Nemaca proizvelo utisak.

Proleće u Moskvi 2016.

Moskva baš kul

Prvo “iznenađenje” je Rus koji je proputovao “više od 200 zemalja sveta”, međutim, ne pada mu na pamet da živi bilo gde drugde osim u Moskvi, jer je to grad koji “nikada ne spava”.

“To je najbolji grad na svetu, grad neograničenih mogućnosti, ne onako smrtno dosadan kao Berlin, gde se kuhinje restorana zatvaraju pre ponoći. Ni jedan drugi grad nema toliko energije. Moskva je baš kul!”, citiran je u magazinu Artemi Lebedev (41), Špigl kaže, “anfan teribl”, “ruski najpoznatiji produkt-dizajner”, čiji se “otisak” raspoznaje na mnogo mesta u Moskvi, ali i u produkciji firmi kao što su Samsung i druge.

“Možda je Lebedev ekscentrik, ali govoreći o ruskoj prestonici, on ne preteruje. Moskva nikada nije bila u toj meri moderna i kosmopolitska kao danas”, kaže Špigl, pa ilustruje brojnim pojedinostima. Od toga, da je sve pokriveno lokalnom bežičnom mrežom, vagoni podzemne železnice, parkovi, restorani, groblja, parking (što olakšava plaćanje uz pomoć smartfona), do fakta o desetinama ulica preobraćenih u pešačke zone, 300 automatskih stanica za iznajmljivanje bicikala, filmovima koji se prikazuju na otvorenom, u gradskim parkovima, “pa čak i u ponoć”.

“I Moskva stalno uspostavlja nove rekorde. Prošlog leta pretekla je, na primer, Pariz i London po površini ‘šoping molova”, zadivio se Špigl. “I sve se to događa uprkos ekonomskoj krzi koja je zahvatila zemlju, i uprkos sankcijama Zapadne Evrope i Sjedinjenih Država nametnutim u znak odgovora Rusiji na aneksiju Krima i rat u istočnoj Ukrajini”, veli magazin.

U okviru nedelje mode u Moskvi: kolеkcija Rebel

Najviša građevina u Evropi

Novi beleg prestonice je Moskva Siti, odmah uz vladina sedišta uz reku Moskvu, vidljiv iz aviona, s neboderom Kule Federacije (uskoro će biti kompletiran) koji je visok 374 metra, te će biti i najviša građevina Evrope.

Na 61 spratu, toranj će imati plivački bazen. Na 65 spratu biće ekskluzivni restoran i apartmani, do čak 750 kvadrata površine. Ali najlepše, odasvud pogled na panoramu Moskve “čije prostranstvo oduzima dah”. I koja ne polazi na spavanje ni u dva ujutro.

Radi saobraćaj. Ljudi i u to doba sede u restoranima. A oni se mogu meriti sa hramovima kulinarstva u Njujorku i u Tokiju. “Beli zec”, sa šefom kujne renomiranim Vladimirom Muhinom, rangiran je prošle godine primera radi kao 23 najbolji svetski restoran.

Terasa restorana Beli zec

Grad svojih građana

Magazin potseća da je Moskva još malo pa milenijumski grad, star 870 godina, i da je već 500 godina prestono sedište Rusije, da je srce zemlje, ruski finansijski centar, i da bi mnogo Rusa volelo da živi u tom gradu, sa dvanaest miliona duša (šesnaest miliona sa širom okolinom) i još dva miliona ilegalaca, doseljenika iz centralne Azije. Jer, Moskva nije više prosto grad kriminalaca, novoobogaćanih i beskrupuloznih u usponu lestvicama, među kojima običan čovek nema šta da traži. Njen “karakter se menja”, i grad “postaje ono što nikada nije bio: grad svojih građana”, opisuje Špigl.

Metropola nije više usredsređena na dosezanje superlativa, njen “današnji cilj je da postigne kvalitet, a ne kvantitet – kvalitet života”.

Dok Rusija Vladimira Putina “imitira izbore”, gradska vlast Moskve promoviše “projekat Aktivnih građana – seriju minijaturnih referenduma”.

I dok Duma ide krutom linijom, u Moskvi cveta mnogo cvetova, grad ima neke od najdekadentnijih noćnih klubova poput Amsterdama (“Golden gerls” ili “Kapric”, u kome se muškarci skidaju goli pred publikom žena), i neke od najavangardnijih predstava u pozorištima.

Snimak Moskve iz Kosmosa

Reformisti Sobjanina

Ton diktiraju mladi. Oni koji kupuju sir i vino, ne više votku i šiš-ćevap.

Moskva je postala grad srednje klase, “što je jednim delom i dostignuće sadašnjeg gradonačelnika Sergeja Sobjanjina, mada on Moskovljanin nije nego je iz Sibira”. “I takođe, nije liberal nego aparatčik: bivši šef Putinove predsedničke administracije, a potom i zamenik premijera. Ali on je okupio štab mladih reformista koji postupaju različito od onih u vođstvu Kremlja”, objašnjava Špigl. Čak mu i opoziciona Novaja gazeta priznaje da je jedan od malo ruskih političara “koji su se dohvatili reforme celokupnog sistema”, nastojeći da Moskvi daju format evropskog grada. Na raspolaganju mu je mnogo novca s obzirom da je budzet prestonice 22 milijarde evra (u rubljama), navodi list.

Gradonačelnik Moskve i predsednik Rusije

Mesto apsolutnih sloboda

Izuzetno obiman tekst Špigla o Moskvi dograđen je velikom brojem gradskih novosti.

Gogolj teatar i Gogolj centar su mesto okupljanja intelektualaca. “Mi smo mesto apsolutnih sloboda. Radimo ono što mi sami i što drugi vole”, izjavio je Kiril Serebrenjikov, čiji je komad u jednom trenutku bio prva senzacija Teatra i koji je pre tri godine i otvorio Centar. Centar je kuća nekoliko pozorišnih trupa. Tu je debatni klub Gogolj +, tu je Gogolj bioskop koji prikazuje inostrane filmove koji se retko gde još mogu videti i, najzad, Gogolj knjižara i kafe.

Bar “Sankcije”, u centru, otvara se u 23.00, kada na svoje mesto seda DJ Maks Fabijan, u dekoru koji je sve skupa parodija na ekonomske kazne koje je Rusiji izmislila Amerika.

Imitacije bureta od nafte, novčanica dolara, evra, rublje, kalšnjikova, vise naokolo. Obamin lik na klozet-papiru. Po zidovima, karikature Putina i zapadnih lidera i sl.

Moskva, klub Raj

Kao Kopenhagen

Ulica Mjasnickaja, u nekadašnjoj Moskvi bezmalo sokak u centru. Sada se upravo rekonstruiše u široki bulevar oivičen pešačkim trotoarima. Njime se iz “Sankcija”, kada se bar zatvori, očas stiže pravo pod Kremlj. Iskopavanje, “preoravanje”, i izgradnja uličnih, pešačkih i biciklističkih staza svuda naokolo. Dirigent tog građevinskog urnebesa je Maksim Liksutov, zamenik gradonačelnika i šef resora za saobraćaj.

“Jeste li vi sigurni da niste agent CIA?”, pitaju Liksutova na jednom od interent-sajtova, povodom tog građevinskog učinka. Ali ovaj Estonac, koji se odrekao državljanstva Estonije da bi u Moskvi mogao da prihvati resor u vlasti, udružio je snage sa Dancem Janom Gelom, u nastojanju da u Moskvi reprizira pešačku zonu kojom se, kao najlepšom u Evropi, danas diči Kopenhagen.

Liksutov radi na novoj gradskoj infrastrukturi Moskve.

“Anketirali smo 60 hiljada ljudi, pitajući kako zamišljaju svoj budući život u gradu”, izjavio je funkcioner, objašnjavajući kako se došlo do toga čega se poduhvatio.

Metro se produžava za 140 kilometara

Devet miliona putnika dnevno preveze se na posao ili nazad metroom, čiji vozovi nailaze na minut. Prethodno, desetine hiljada Moskovljana je sedalo u svoje automobile, kako bi izbegli dotrajali gradski saobraćaj. Oko četiri miliona automobila je registrovano u gradu i svake godine ih je za 200 hiljada više. Kada bi sve to izašlo na ulice, saobraćaj bi stao, i zato se požurilo u ubrzanu modernizaciju vozila i inftrastrukture gradskog saobraćaja.

Metro-mreža ima 300 kilometara pruga, a za još 140 kilometara će se proširiti u sledeće četiri godine, do 2020. Pridodaje se 60 novih stanica. Već je poručeno 5.700 novih autobusa i trolejbusa i izdato osam puta više taksi-dozvola. Ali, zanimljivo – Maksim Liksutov, prvi ne dolazi na posao automobilom, nego prigradskim vozom do stanice Kijevska, a onda metroom.

Saobraćajna gužva u okolini Kremlja

Lokomotiva Rusije

Nije sudbina identičnih poduhvata u Rusiji ista kao u Moskvi, ali vlada Moskve “pridodaje gas”, navodi Špigl. Modernizacija Rusije je čvrsto pod mrežom uticaja koju kontrolišu “stari momci”, dok je pak Sobjanin, u administraciju Moskve i među svoje saradnike doveo tri četvrtine mladih.

Onima tamo, trebaju dekade, “a mi ovde, svoje dovodimo u poredak za dve do tri godine”, objasnio je “tajnu” Liksutov.

I Moskva danas napreduje brže nego bilo koji drugi grad na svetu, naveo je Špigl. Ekonomija grada nadilazi učinkom ekonomiju Češke ili Finske i pridodaje više nego jednu petinu ruskom BDP.

Prilike koje nudi grad postale su atraktivne specijalistima. Nanofizičar Irina Rod, radila je na Zapadu, kao i njene mnoge kolege ekonomski emigranti iz Rusije, a sada je u Moskvi, vratila se.

“Zato što su sa Tehnopolisom najzad uspostavili uslove da se radi kako treba”, objasnila je Špiglu svoj povratak. Sedam godina je provela na jednom od univerziteta u Nemačkoj.

Gradska vlast smanjuje poreze, na dobit, na imovinu, sve redom, samo da Moskva bude atraktivna “biznisu”. A “za Rusiju i našu lenju i često korumpiranu birokratiju, to je senzacionalno”, citirana je Irina Rod.

Sankcije ne funkcionišu

Zanimljiv je pristup Špigla u izlaganju činjenica o Moskvi, na koje je naišao – pošto tu i tamo, ne preko mere i ne na štetu ukupne slike u svakom slučaju, podvlači razliku između Moskve i Rusije u celini. Razumljivo, razlika jeste nepobitna. I velika je. Ali, kazujući povodom onoga što zatiče u Moskvi o pobedi u gradu reformizma, nemački magazin Rusiju koja kaska i docni za prestonicom - prepušta predsedniku Vladimiru Putinu u zaslugu, zastupajući da je sporost zemlje kao zemlje u preobražaju posledica čvrste ruke njenog predsednika. Čini se, da se u tome nad jednom pojedinošću ne razmišlja – nad faktom da je mer Moskve Sergej Sobjanjin zapravo baš jedan iz najužeg tima saradnika predsednika. Teško je zamisliti Sobjanjina u opoziciji, s politikom protiv one koju vodi Putin. Bliže je pameti nešto drugo – da je reč o velikom eksperimentu Rusije u Moskvi, i da je šef Rusije, na zadovoljstvo obojice, laboratoriju prestonice poverio saradniku i istomišljeniku u koga ima poverenje. Da ideju isproba na manjem uzorku. Mada, ne i na minijatrurnom, jer Moskva je deseti deo stanovništva Rusije.

Ipak, zašto se Špigl svega ovoga poduhvatio, da javnosti u Nemačkoj ukaže na deo ruske stvarnosti koji je, zahvaljući paktu medija i dirigenata anti-ruske politike, od nje sakriven? Možda i zbog toga da bi se reklo – pogledajte, zar ne vidite da sankcije Rusiji ne funkcionišu. I, ako je već tako, zašto ih ne ukinuti.

Veliki deo nemačke javnosti danas jeste za to, da se sankcije Rusiji ukinu. Kao što je bio i za to da se sankcije uopšte ne uvedu.

Da li će se to zbiti, ne zna se, jer Vašington ne želi da čuje. Ali, uskoro će se i sankcijama raspravljati, jula 2016.