Novi francuski zakon o prostituciji – kriminalizacija klijenata

Posle dve i po godine političke i zakonske bitke, Francuska je 6. aprila usvojila zakon o prostituciji kojim se prostitutke oslobađaju od delikta pasivnog mamljenja klijenta, kao i za nuđenje tarifiranih seksualnih usluga. Krivično delo je prebačeno na klijenta, kome zakon zabranjuje da plaća ili obećava bilo kakvu nadoknadu za seksualne usluge, kao i da prihvata ponudu prostitutke da plati njenu seksualnu uslugu. Kupovina seksualne usluge je kažnjiva novčanom kaznom od 1.500 evra, a recidivistima može da se primeni novčana kazna i do 3.750 €.

Francuska je tako postala peta zemlja u Evropi (Švedska, Norveška, Island, Velika Britanija) koja je klijente prostitutki stavila van zakona. Lorans Rosinjol, ministarka porodice i prava žena, povodom prihvatanja zakona, izjavila je da je na taj način Francuska potvrdila da je "kupovina seksualne usluge, eksploatacija tela i nasilje nad ženama".

Zakon je predvideo sumu od 4,8 miliona evra godišnje za prevenciju i pomoć svim prostitutkama koje reše da napuste prostituciju. Stručnjaci procenjuju broj prostitutki u Francuskoj između 30 i 40 hiljada i smatraju da je suma preterano mala i da sa njom neće moći mnogo da se uradi. Takođe, država se angažuje da svakoj prostitutki stranog porekla, koja hoće da napusti svoju aktivnost, dâ boravište od šest meseci na teritoriji i da pokuša da je uključi u neki od državnih programa pomoći.

Prizor koji zakonodavac hoće da ukloni sa francuskih ulica

Pravne kontradikcije i neustavnost

Sindikati policije su vrlo skeptični kako će se novi zakon primenjivati i smatraju da on nema nikakvog značaja u borbi protiv najvažnijeg elementa prostitucije – svodništva. Takođe, policija i sudstvo smatraju da je vrlo teško dokazati ovaj delikt i pretpostavljaju da se ovaj zakon neće primenjivati, jer su za dokazivanje kupovine seksualnih usluga potrebne dodatne policijske snage, kao i više sudija. Francuska policija već ne uspeva da se bori protiv svodništva, jer nema dovoljno osoblja.

Po rečima advokata i sudija, novi zakon je protivustavan, jer se njime građanima oduzima pravo da raspolažu sopstvenim telom, pravo koje je svim građanima, u više navrata, potvrdio i Evropski sud ljudskih prava. Potom, nemoguće je kažnjavati uživanje u aktivnosti koja nije vanzakonita. Znači, tek kada prostitucija bude zabranjena, biće protivzakonito baviti se prostitucijom, ali i plaćati seksualne usluge.

Pravna kontradikcija se vidi i u poreskom statusu prostitutki koje plaćaju jednu vrst paušalnog poreza. Novi zakon je ukinuo delikt mamljenja klijenta i time u potpunosti oslobodio prostitucija u Francuskoj. Međutim, u novim uslovima, prostitutke će plaćati porez na zaradu načinjenu na osnovama kršenja zakona.

Gabriel Partenca, prostitutka već 40 godina i predsednica udruženja građana ANA, koje pomaže starijim koleginicama da prekinu sa prostitucijom, uopšte se ne slaže sa novim zakonom:

"Priča da su prostitutke žrtve klijenata i jadnice koje ne znaju šta rade, trebala bi da se zaustavi. Reći tako nešto, znači ne poznavati profesiju. Oni bi da izvrše aboliciju prostitucije, govoreći da je to za dobro prostitutki. Abolicionistički integristi su pomešali tradicionalne prostitutke i žene iz istočnih zemalja. Ne treba zaboraviti da postoje slobodne i nezavisne prostitutke, a one koje se nalaze u rukama mafijaša, one su robinje, a ne prostitutke. Bavite se tim ženama, pomozite im da izađu iz neželjene prostitucije i postavite sebi pitanje koja ste sredstva stavili na njihovo raspolaganje, a nas druge pustite na miru."

Više udruženja građana koja pomažu prostitutkama, smatraju da je novi zakon donesen da bi se prostitucija uklonila sa francuskih ulica. Oni smatraju će prostitutke, da bi nastavile svoj posao, morati sve više da se prikrivaju i tako zaštite klijenta, izvor zarade. Takođe, oni kažu da ako se prostitucija ne vidi, to ne znači da je ona nestala. Jednostavno, znači da je otišla u ilegalu, a takve prilike su vrlo loše za prostitutke. Prema određenim istraživanjima, 12 do 18 odsto muškaraca platili su za seksualne usluge. Većina tih muškaraca je u braku, imaju decu i nisu na društvenoj margini i oni, za prostitutke, predstavljaju sigurnu klijentelu.

Ministarke ženskih prava Nadžat Valo-Belkasem koja je predložila zakon o kriminalizaciji klijenata 2013. godine i Lorans Rosinjol koja ga je dovela do usvajanja

U Švedskoj i Norveškoj pogoršane prilike za prostitutke

Izveštaji iz Švedske i Norveške, iz zemalja u kojima je ponikla kriminalizacija klijenata prostitutki, imaju dva lica. Državni izvori tvrde da se broj prositutki prepolovio, zasnivajući se na procenjivanju broja uličnih prostitutki. Nezavisna udruženja građanja daju potpuno drugačiju sliku.

Pro Sentret, zvanični centar za pomoć prostitutkama u Oslu, nedavno je objavio analizu u kojoj se vidi da su se prilike pogoršale za prostitutke otkada je na snagu stupio zakon o kažnjavanju klijenata. Kako se prostitucija povukla u ilegalnost, tako su se prostitutke našle suočene sa mnogo više nasilja nego ranije. Prostitutke su objasnile da je novi zakon udaljio sigurnu klijentelu i da je sada većina klijenata sa margine ili van zakona. Takve prilike, čak i u slučaju pretrpljenog nasilja, plaše prostitutke da podnesu prijave policiji, te one tako ostaju u potpunosti bez zaštite.

Kada je pokrenula čitav proces, pre dve i po godine, Nadžat Valo-Belkasem, ondašnja ministarka ženskih prava, najavila je ovaj zakon kao prvi korak ka aboliciji prostitucije. "Moj projekat, kao i projekat Socijalističke partije, jeste da prostitucija nestane."

Elizabet Badenter, filozof i feministkinja, smatra da je kažnjavanje klijenata prohibicija, a ne abolicija.

"Termin abolicija je uzet da bi se oslonio na aboliciju robovlasništva. Međutim, prodaja jedne osobe ne može da se poredi sa prostitucijom koja je upotreba sopstvenog tela za seksualne radnje koje se mogu prihvatiti ili odbiti, pod uslovom da osoba nije u rukama mafije. Pre bi se reklo da je ideja zakonodavca da će sa nestankom potražnje, nestati i ponuda."

Elizabet Badenter, filozof i feministkinja, smatra da je kažnjavanje klijenata prohibicija, a ne abolicija

Upotreba zakona za izbornu kampanju

Ovakve zakonske mere imaju osnovu u puritanskom mentalitetu, gde nije bitno što poroci postoje, nego je bitno da se dobro prikriju. Takav pristup je relativno rasprostranjen u zemljama protestantske tradicije, dok u Francuskoj, katoličkoj zemlji, prostitucija nikada nije bila zabranjivana. Sasvim prirodno, ne treba se prevariti i pomisliti da je Francuska postala lažno puritanska zemlja, nalik Švedskoj, Norveškoj, Islandu ili Engleskoj, nego se treba setiti da se približavaju predsednički izbori.

Po mišljenju Olanda, trenutnog predsednika i budućeg kandidata, donošenje spektakularnih zakona, kao što je kriminalizacija klijenata prostitutki, može da mu pomogne u pridobijanju razočaranog glasačkog tela ultra-levice i mamljenje ultra-konzervativne desnice.

Kao i svaki poltičar njegovog ranga, Fransoa Oland je, zarad lične karijere, spreman da žrtvuje i narod i državu, a ne samo da donese zakon za koji nije obezbedio ni pravnu formu, niti novčana sredstva. Prirodno, ovom zakonu u kome su prostitutke i klijenti samo sredstvo, uslediće i druge instrumentalizacije u kojima će drugi građani i njihova prava biti podređeni izbornom pozicioniranju trenutnog francuskog predsednika.