Da li je na pomolu rat nadomak Kine?

Rat na Korejskom poluostrvu može da izbije u svakom trenutku s obzirom da se tenzije pojačavaju; Kina treba da se pripremi za najgore na Korejskom poluostrvu; Sukob između Kine i SAD u Južnokineskom moru verovatno će eskalirati. Ovo je samo deo dramatičnih upozorenja koja je ovih dana objavio zvanični kineski Global tajms, skrećući pažnju na nove izazove za svetski mir.

Kina kao glavnog krivca za rastuće tenzije i destabilizaciju tog regiona vidi u SAD. Kina je optužila SAD za militarizaciju Južnokineskog mora a kada je u pitanju napetost na Korejskom poluostrvu, Kina smatra da SAD, vodeći se hladnoratovskom logikom, nameću vojni intervencionizam, umesto da se opredele za pregovore i dijalog u rešavanju problema.

Kineski predsednik Si Đinping, koji je i predsednik Centralne vojne komisije, obavlja smotru počasne garde na nosaču aviona na severoistoku Kine u provinciji Liaoning (foto Xinhua/Li Gang) 

Američka „igra“ ljuti kineski narod

Na Korejskom poluostrvu situacija se dramatično pogoršava. Bez obzira na žestoka upozorenja međunarodne zajednice i rezoluciju Saveta bezbednosti UN, Pjongjang je lansirao raketu dugog dometa sa satelitom 7. februara, nedugo nakon tvrdnji da je testirao vodoničnu bombu početkom januara.

SAD i njena dva azijska saveznika jačaju svoje vojno prisustvo u severoistočnoj Aziji pod izgovorom suočavanja sa pretnjom iz Severne Koreje. Vašington je rasporedio nosač aviona, bombarder B-52, podmornice na nuklearni pogon i specijalne snage u svojim vojnim bazama u Japanu i Južnoj Koreji, piše Global tajms.  

Pored toga, SAD su postigle značajan napredak u pregovorima sa Seulom o raspoređivanju sistema protivraketne odbrane (THAAD) na poluostrvu. Kao jedan od najnaprednijih protivraketnih sistema u svetu, THAAD može da presretne i uništi balističke rakete unutar ili van atmosfere u završnoj fazi leta.

S obzirom na eskalaciju tenzija na poluostrvu, čini se da je rat na ivici izbijanja u svakom trenutku, piše kineski list.

„SAD  su tražile kinesku saradnju u rešavanju nuklearnog pitanja Severne Koreje, a istovremeno planiraju da razmeste THAAD sistem sa svojim saveznicima. To zbunjuje i ljuti kineski narod“, rekla je Fu Jing, predsednica Odbora za inostrane poslove kineskog Narodnog kongresa u subotu na konferenciji o bezbednosti u Minhenu.

Na pitanje da li je Kina "izgubila kontrolu" nad Severnom Korejom, ona je uz opasku da je reč o „tipičnom zapadnom razmišljanju“, odgovorila da „Kina nikada neće kontrolisati druge zemlje“. Što se tiče uloge Kine u budućnosti, Jing je rekla da ljudi ne bi trebalo da procenjuju Kinu iz američke perspektive, i da Kina neće postati druga SAD.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji (Wang Yi) rekao je u petak, kako prenose mediji, da Kina ima tri principa: prvo, nuklearno oružje ne sme postojati na Korejskom poluostrvu ni pod kojim okolnostima; drugo, vojna akcija nije opcija; i, na kraju, kineska nacionalna bezbednost ne sme biti ugrožena.

„Kina se zalaže da se zaustavi nuklearni program u Severnoj Koreji ponovnim pregovorima. Kina ispunjava svoju odgovornost, a SAD bi trebalo da učini isto“, rekla je Fu Jing, dodajući da ključ za rešenje problema leži u SAD.

Fu Jing govori na konferenciji o bezbednosti u Minhenu

Kina je duboko zabrinutra

Kina je "duboko zabrinuta" zbog odluke SAD i Južne Koreje da pokrenu zvanične pregovore o raspoređivanju naprednog američkog sistema protivraketne odbrane, pod nazivom „Terminal velike nadmorske visine u oblasti odbrane“ (THAAD), na Korejskom poluostrvu, saopštio je portparol kineskog ministarstva inostranih poslova Hua Čuning (Chuniing).

"Kada sprovodi sopstvenu bezbednost, jedna zemlja ne sme da  ugrozi druge bezbednosne interese", rekao je portparol.

Čuning tvrdi da će takvi pokušaji dovesti do povećanja napetosti na poluostrvu, i ocenio da su štetni za regionalni mir i stabilnost kao i da će unazaditi napore za rešavanje trenutne situacije.

SAD i Južna Koreja imaju ugovor o uzajamnoj odbrani, ali je njegov jedini cilj - odbrana. Razumljivo je da Južna Koreja povlači neke korake u borbi protiv svog suseda, ali donja linija bi trebalo da bude legitimna samoodbrana, a ne takozvana samoodbrana sa rizikom ugrožavanja bezbednosti poluostrva i sa efektom prelivanja na severoistok Azije i azijsko-pacifičku regiju u celini, komentariše kineska štampa.

Poznato je svima da THAAD sistem pokriva opseg koji daleko prevazilazi potrebe odbrane Korejskog poluostrva. Mogućnost pojave THAAD sistema u Južnoj Koreji direktno ugrožava kineske strateške i bezbednosne interese. Ovaj potez SAD je trik sa lošim namerama koji je svima jasan, piše kineska štampa.

Kina se nedvosmisleno protivi raspoređivanju (THAAD), rekao je i zamenik ministra spoljnih poslova Džang Iesui na marginama sedmog strateškog dijaloga na visokom nivou između ministarstava inostranih poslova Kine i Južne Koreje.

"Nadamo se da će umešane strane ozbiljno uzeti u obzir zabrinutost Kine i pokazati mudrost", poručio je Iesui.

Američki F-22 Stealth Fighter Jet, borbeni avioni ovog tipa pojavili su se na korejskom poluostrvu

Zabrinutost Rusije

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova takođe je izrazilo zabrinutost zbog pregovora između Vašingtona i Seula o razmeštanju raketnih sistema a Moskva smatra da bi Vašington mogao da iskoristi lansiranje severnokorejske rakete kao izgovor, prenosi Sputnjik.

„Činjenica da je Pjongjang lansirao raketu dugog dometa sa satelitom govori o rastućem tehnološkom potencijalu te zemlje, ali korejske aktivnosti su više izgovor nego razlog za primenu politike odvraćanja Severne Koreje, koja bi smanjila strateški uticaj Kine“, kaže za Sputnjik Vladimir Hrustaljov, stručnjak za severnokorejsko naoružanje, ekspert međunarodne organizacije „Lajfbout fondejšen“ .

Kao primer, on navodi sistem PRO u Evropi. Odnosi sa Iranom se normalizuju, a sistem i dalje postoji. Jasno je da bi eventualno postavljanje sistema PRO u Južnoj Koreji bilo prvobitno upereno protiv Pjongjanga. Ali, čim dođe do usavršavanja tog sistema, on će biti sve više uperen protiv velikih igrača - Rusije i Kine

Rusiju su akteri nove drame na Korejskom poluostrvu već probali da „upletu“ u priču, saopštenjem južnokorejske obaveštajne službe da je moguće da je Rusija isporučila Severnoj Koreji komponente za balističku raketu.

„To zvuči kao anegdota“, ocenio je takve tvrdnje vicepremijer Rusije Dmitrij Rogozin .

Vojne vežbe i opasnost od teororizma

Južnokorejski obaveštajni zvaničnici izvestili su vlasti da je severnokorejski lider Kim Dong-un naredio terorističke napade na Južnokorejce. Na meti terorističkih napada mogli bi da se nađu aktivisti protiv Severne Koreje, kao i zvaničnici vlade u Seulu, prenele su zapadne agencije uz vest da će predstojeće vojne vežbe Južne Koreje i SAD u martu biti  najveće do sada. Ministar odbrane Han Min-ku izjavio je da će u vežbama učestvovati oko 15.000 američkih vojnika. Novinska agencija Jonhap prenela je da će američki nosač aviona na nuklearni pogon „Džon Stens“ učestvovati u manevrima.

Četiri američka F-22  stelt borbena aviona (Stealth Fighters) doletela su u Južnu Koreju u sredu u vazduhoplovnu bazu u blizini Seula, gde su raspoređeni u demonstraciji sile nakon nuklearnih i raketnih proba Pjongjanga, prenosi kineska štampa.

U pratnji osam američkih i južnokorejskih borbenih aviona, avion za ometanje radara sleteo je aviobazu Osan blizu grada Pieongtaek, 70 kilometara južno od granice sa Severnom Korejom. Raspoređivanje ovih oružja, koja su obično na japanskoj Okinavi, je najnoviji potez Vašingtona za jačanje odbrane u Južnoj Koreji.

„Ova misija pokazuje snagu“ saveza SAD i Južne Koreje i „rešenost obe zemlje da održe stabilnost na Korejskom poluostrvu“, rekao je novinarima general-potpukovnik Terens J. O Šonesi (O'Shaughnessi), jedan od komandanata američkih vojnih snaga.
U ponedeljak, američka borbena podmornica „Severna Karolina“ (North Carolina) stigla je u južnu luku Busan na zajedničku obuku sa južnokorejskom mornaricom. Nosač aviona na nuklearni pogon, „Džon C. Stens“ (John C. Stennis), takođe treba da se pridruži godišnjoj vojnoj vežbi Južne Koreje i SAD najavljenoj za mart, javlja Ionhap novinska agencija.

Južnokorejska predsednica Park Geun Hje pozvala je na „fundamentalno rešenje za donošenje praktičnih promena u Severnoj Koreji“ što, po mišljenju kineske štampe, ukazuje na napore Juga da se promeni režim na Severu.

Američke rakete THAAD

SAD su glavni pokretač svake krize

Ko je gurnuo Severnu Koreju na ivicu? Unutrašnji faktori igraju nepobitnu ulogu, ali nisu i jedini uzrok, smatra kineska štampa. SAD su glavni pokretač svakog kruga krize. Vojni pritisak na Severnu Koreju, neiskrenost u sprovođenju dogovorenog okvira postignutog 1994. godine o nuklearnom pitanju i  otvorena očekivanje brze smrti aktuelnog režima produbili su strahove Severne Koreje, ocenjuje Global tajms. SAD imaju apsolutnu inicijativu. Ne bi bilo teško za SAD da  vrate mir Korejskom poluostrvu, da im je do mira i stabilnosti stalo, ocenjuje kineska štampa, dovodeći u sumnju američke namere.

Severnokorejsko pitanje je postalo izgovor za SAD da odgovore na  uspon Kine. Pritisci za raspoređivanje THAAD raketnog sistema i drugih  strateških  vojnih oruđa u ovom regionu nemaju za cilj samo odvraćanje Severne Koreje, već im je meta Kina, upozorava kineska štampa.

Kineski mediji ocenjuju da američke sankcije Severnoj Koreji takođe za metu imaju i Kinu. Američki predsednik Barak Obama je u četvrtak potpisao je zakon kojim se uvode nove sankcija Severnoj Koreji, po kojima svako ko sarađuje sa Severnom Korejom u programima oružja ili drugim oblastima će takođe postati meta SAD.

Mogući scenariji regionalne napetosti

Rastuće tenzije na Korejskom poluostrvu kineska štampa prati skoro svakodnevnim konetarima raznih stručnjaka u kojima se postavlja i pitanje da li eventualni sukob „može da se zaustavi na vratima Kine“,  konstatuje se da „Kina treba da bude spremna na najgore“ i naglašava da će ako „dođe do rata, kinesko javno mnjenje podržati aktivnosti zemlje s obzirom na ugroženost bezbednosti Kine“.

SAD bi bile srećne da vide kako Kina postaje glavni neprijatelj Severnoj Koreji, i da probleme na Korejskom poluostrvu prebace u Kinu. Koji scenario Kinu više boli - da Severna Koreja razvija nuklearno oružje i izaziva snažnu reakciju SAD, Japana i Južne Koreje ili da se Kina obračuna sa Severnom Korejom najstrožijim sankcijama. Ako se SAD vojno angažuju u Severnoj Koreji, da li će Kina mirno gledati operacije SAD, deo je pitanja koja postavljaju kineski stručnjaci.

Peking mora da se u potpunosti vojno i diplomatski pripremi za rat na Korejskom poluostrvu. Kina mora da razmišlja o odgovarajućim kontramerama protiv SAD i japanske flote u okolini svojih voda i povodom raspoređivanja američkog sistema protivraketne odbrane u Južnoj Koreji. Kina treba i da razmotri kako da se nosi sa mogućim nuklearnim zagađenjima od vojnih napada od strane SAD, Japana i Južne Koreje, kao i sa problemom talasa severnokorejskih izbeglica, objavljuje kineska štampa mišljenja stručnjaka.

Ukoliko SAD i Južna Koreja zajednički sprovedu vojne udare na Severnu Koreju, vrlo je verovatno da će Severna Koreja uzvratiti. Tada će Južna Koreja pretrpeti gubitke, a i američke baze neće biti bezbedne. Ako Vašington i Seul pregaze Trideset osmu paralelu (koja deli dve Koreje) i preduzmu sveobuhvatnu vojnu akciju, one treba da uračunaju moguće rizike od vojne intervencije Kine, objavljuje Global tajms analizu kineskih stručnjaka.

Kineski svetionik u Južnokineskom moru

Za mirno rešenje potrebne su sve strane

Kina se jasno suprotstavljanja haosu na poluostrvu. Ukoliko se ne posluša njen savet za mirno rešenje i ukoliko dođe do rata, Kina neće snositi nikakve moralne obaveze, piše kineska štampa.

Kina treba da mobiliše međunarodnu zajednicu da ubedi sve zainteresovane strane kako ima razloga za hitan nastavak pregovora, a Pjongjang bi trebalo u potpunosti da prekine nuklearne probe i raketna lansiranja  i prihvati međunarodni nadzor, ukazuje se u kineskim komentarima.

Rešenje nuklearnog problema u Iranu, donelo je bolje rezultate kada su SAD promenile svoj pristup. Uz saradnju i pritisak međunarodne zajednice, postignut je sveobuhvatan sporazum o iranskom nuklearnom pitanju - dijalogom, a ne konfrontacijom, piše Čajna dejli.

Dijalog sada ne postoji. Zato se postavlja pitanje: da li je supersila nesposobna ili neiskrena u svojim pokušajima rešavanja nuklearnog pitanja Severne Koreje? I da li SAD zaista žele da reše nuklearni problem, ili očekuju da im to omogući da jačaju svoj uticaj u azijsko-pacifičkom regionu i celom svetu, piše u komentaru.

Južno kinesko more (Photo/Xinhua)

Ko militarizuje Južno kinesko more

Tenzije u reginu dodatno su povećane međusobnim optuživanjem Kine i SAD za militarizovanje Južnokineskog mora.

Američka vlada teško može da opravda svoju kritiku kineskih odbrambenih poteza u Južnokineskom moru jer je jasno da su SAD, a ne Kina, pravi izvor militarizacije regiona, komentariše kineska agencija Sinhua.

Kina je optužila SAD za militarizaciju Južnokineskog mora, nekoliko dana nakon što su američki i tajvanski zvaničnici saopštili da satelitski snimci pokazuju da je Peking rasporedio rakete zemlja-vazduh na ostrvo Vudi u Južnokineskom moru, blizu obala Filipina. Zapadne agencije su navele Kina podiže veštačka ostrva u Južnokineskom moru, što se smatra naporima Pekinga da zauzme celo područje i resurse tog mora.

„Izgleda da Kini nije dozvoljeno da rasporedi odbrambene snage na svojoj teritoriji, dok SAD mogu da rasporede 60 procenata svojih snaga mornarice i vazduhoplovstva u azijsko-pacifičkom regionu, kontinuirano šalju špijunske avione i ratne brodove za blisko izviđanje teritorije Kine; i drže sve veće i češće zajedničke vojne vežbe u regionu, uz prodaju velike količine vojne opreme. To je čudna definicija militarizacije“, piše  u Global tajmsu.

Prema američkim medijima, rakete raspoređene na ostrvo Jongsing  (Yongxing Island) predstavljaju "opasnost za sve civilne i vojne avione“. Smešno je zamisliti da Kina ispaljuje rakete, bez razloga, na civilne avione, kaže list i dodaje da mere samoodbrane Kine mogu biti upotrebljene jedino ako neki sporedni „nevini prolazi“ prerastu u ozbiljno provokativne pretnje kineskom suverenitetu.

Hong Lei, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova, drži redovnu konferenciju za novinare na Feb.16, 2016. (Fotografija sa zvaničnog sajta kineskog Ministarstva spoljnih poslova)

„Patrole američkih vojnih letelica i brodova, uz zajedničke vežbe s regionalnim partnerima, povećavaju tenzije i predstavljaju pravu militarizaciju“, rekao je novinarima portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Hong Lej.

„Jongsing ostrvo, najveće u grupi Ksiša (Ksisha) ostrva u Južnokineskom moru, je sastavni deo teritorije Kine. Raspoređivanje odbrambenih objekata na Jongsing ostrvo znači za Kinu ostvarivanje svog suvereniteta i to traje već decenijama. Kina poziva američku stranu da nauči osnovne činjenice u vezi Južnog kineskog mora pre komentarisanja po tom pitanju“, rekao je Lej.

Global tajms ukazuje da američka strana namerno pravi konfuziju između Ksiša i Nanša (Nansha) ostrva. U prošlosti, međunarodna zajednica je bila najviše fokusirana na sporove oko ostrva Nanša u Južnokineskom moru, sa Kinom, Vijetnamom i Filipinima kao podnosiocima zahteva koji su izazivali najviše pažnje.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je izjavio da Kina ima prava da gradi „ograničene i neophodne objekte“. On je takođe sugerisao da su izveštaji o kineskoj militarizaciji Južnokineskog mora "laž zapadnih medija".

Zemlje ASEAN-a u Americi a australijska ministarka  u Kini

Vest o optužbama na račun Kine o militarizaciji došla je u trenutku kada su počeli razgovori ministra Vanga sa ministarkom inostranih poslova Australije Džuli Episkop koja je u Peking došla kako bi razgovarala o tenzijama zbog poteza Kine u Južnokineskom moru.

Nakon njenog odlaska Kina je pozvala Australiju da se ne meša u pitanje Južnokineskog mora.

„Australija treba da usvoji objektivan i nepristrasan stav i da se uzdrži od narušavanja regionalnog mira i stabilnosti“, rekao je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Hong Lei na redovnoj konferenciji za novinare. „Razvoj objekata neophodnih za potrebe nacionalne odbrane na svojoj teritoriji za Kinu je mera samoodržanja i odbrane, što je međunarodno pravo suverenih država“, rekao je Lei.

Ministar inostranih poslova Vang Ji i njegova australijska koleginica Džuli Episkop u Pekingu

U isto vreme američki predsednik Barak Obama bio je domaćin sastanka lidera zemalja jugoistočne Azije ASEAN, koji je prvi put, kao presedan, održan na američkom tlu. Kineska štampa je sugerisala da SAD imaju nameru da traže opredeljivanje ovih zemalja između Kine i SAD i da izgrade koaliciju u  kojoj bi azijske zemlje „igrale kako oni sviraju“.

Iako su neki doživljavali sastanak kao "idealnu priliku" da se  provocira Kina, u zajedničkoj izjavi nije posebno spomenuta ni Kina niti pitanje Južnokineskog mora, objavljuju kineska glasila.

Obama je, doduše, na konferenciji za novinare izjavio da sporovi moraju biti rešeni na legalan način, uključujući slučaj koji su pokrenuli Filipini protiv Kine zbog područja u Južnom kineskom moru, ali su lideri ASEAN-a izbegli da kritikuju Kinu.

Za vreme trajanja samita oko hiljadu demonstranata je ispred protestvovalo.

"Doveli ste grupu diktatora u južnu Kaliforniju. Samit takvim liderima daje legitimitet. Američka posvećenost zaštiti ljudskih prava, zapravo je prazna priča“, izvikivali su demonstranti. Američka ambasadorica u UN Suzan Rajs (Susan Rice) odbacila je takve optužbe.

U komentarima u kineskoj štampi česte su ocene da Vašington ne odustaje od „zveckanja oružjem“ i hladnoratovske politike kako bi ometao i zaustavio razvoj Kine. Nasuprot tome ističe se konstruktivna uloga Kine i novi model u međunraodnim odnosima, zasnovan na zajedničkom ekonomskom razvoju, bez političkih uslovljavanja, koji ta zemlje promoviše.

„Američko rukovodstvo se previše oslanja na svoju vojnu moć i NATO kako bi proguralo svoje interese u svetu. Zar ne sputavamo sami sebe time što promovišemo samo vojnu viziju protiv Rusije i Kine, dok se širom Evroazije gradi pozitivni novi svet, kaže bivši visoki zvaničnik CIA Grejam Fuler“, prenosi Sputnjik.

Peking nudi čitav niz novih ekonomskih planova, vizija i projekata za podršku infrastrukturnom i institucionalnom razvoju u Evroaziji, uključujući nove puteve, železnice, pomorske puteve i ostale prateće veze i aranžmane koje ti projekti podrazumevaju.

Kada je nedavno ruski premijer Dmitrij Medvedev rekao da su odnosi Rusije i NATO skliznuli u novi hladni rat koji je rasplamsala zapadna vojna alijansa, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg odgovorio je da NATO ne traži konfrontaciju i ne želi novi hladni rat, ali mora da odgovori na ruski vojni razvoj, koji je primećen proteklih godina.

I u tome leži odgovor zašto Vašongton vodi politiku u Aziji koju i Kina ocenjuje kao hladnoratovsku. Zapravo Barak Obama je to najbolje objasnio kada je rekao „SAD je najača nacija sveta, i tačka“.

Izvori: Čajna dejli, Sinhua, Global tajms, Ženmin žibao, Sputnjik