Koliko će izbeglica ove godine stići u Evropu?
Otopljavanje posle januarske "tvrde" zime podstiče ne samo jačanje, privremeno, gotovo zamrznutog talasa izbeglica, nego i procene koliko će njih ove godine stići u Evropu. Predviđanja su u širokom dijapazonu - od 700 hiljada do tri miliona
(navođenje brodova sa izbeglicama koji stižu na obalu grčkog ostrva Lezbos u januaru 2016. - foto AP)
Ni hladni januar nije sasvim zamrzao talas izbeglica koji u Evropu stižu sada, uglavnom, preko Grčke i idu dalje dalje tzv balkanskom rutom. Prvi podaci govore o gotovo 50 hiljada izbeglica koji su tokom proteklog meseca stigli u Grčku. Otopljavanje, koje je usledilo krajem meseca, podstaklo je procene broja izbeglica koji će ove godine stici ovim putem u Evropu.
Najviše Sirijaca i Avganistanaca
Procene se kreću, uglavnom, između milion i tri miliona novih izbeglica. Najrealnijom, većina smatra cifru od oko 1,5 miliona. U analitičkoj prognozi Evropske komisije računa se s cifrom od tri miliona ali tokom tri godine, tojest milion je već u Evropi, ove godine ce doći oko 1,5 miliona da bi iduće godine talas oslabio na pola miliona. Najmanju cifru za ovu godinu predviđaju OUN u prognozi od oktobra prošle godine - 700 hiljada.
Analiza Međunarodne organizacije za migraciju (IOM) ukazuje da je među izbeglicama najviše Sirijaca - bezmalo polovina (48 posto) ukupnog broja. Velika većina njih polazi u izbeglištvo upravo sa sirijske teritorije. Azil u Turskoj je međustanica za svakog desetog izbeglicu, u Jordanu i Libanu za svakog tridesetog. Iz toga proizlazi da pravo rešenje izbegličke krize na prvom mestu podrazumeva postizanje mira u Siriji.
Na drugom mestu je Avganistan, sa 21 posto svih izbeglica. Vlasti ove zemlje sada izdaju dnevno preko dve hiljade pasoša - tri puta više nego pre pola godine. U analizi IOM se ističe da je među avganistanskim izbeglicama koji hrle u Evropu čak 88 posto ljudi sa srednjim i visokim obrazovanjem, ukratko najobrazovaniji. Jer, inače, više od 60 posto Avganistanaca ne zna da čita i pise.
"Odlaze obrazovani iz gradova koji imaju sve veće probleme s nalaženjem posla i boje se budućnosti", tvrde humanitarci angažovani u ovoj zemlji.
Sprečavanje boravka i najava deportacija
Istovremeno, preko zime bilo je manje izbeglica koji dolaze u Evropu iz severne Afrike preko Italije. U januaru ih je bilo "svega" 2.200. Među njima je najviše žitelja Eritreje u kojoj vlada tvrda diktatura, ostali su iz Nigerije i Somalije koje se već više godina nalaze u faktičkom građanskom ratu.
"Savladacemo to ali se broj izbeglica mora izrazito smanjiti", priznala je juče nemačka kancelarka Angela Merkel kojoj su mnogi Nemci počeli da zamerajuj na previše "mekom" i predusretljivom stavu prema izbegličkoj krizi. Kao jedan od ključnih koraka pominje se sve češće - isključivanje Grčke iz Šengenskog prostora. Niz zemalja Evrope najavljuje masovne deportacije, čak polovina imgranata bi morala da ode, ali ostaje pitanje kako će deportovati i kuda će otići stotine hiljada tih ljudi.
Istovremeno, gotovo sve zemlje EU pooštravaju uslove boravka za imigrante. Njihove vlade ne kriju da glavni cilj tih mera jeste da snize interesovanje za useljavanje. Upravo vesti o patnjama i svemu drugom lošem što proživljavaju migranti na svom putu, posebno o nemogućnosti da dobiju boravak, odvratiće zainteresovane migrante – zanete iluzijama o lepom i lakom životu na Zapadu - više nego more i bodljikave žice.
