Ko vodi na Bliskom istoku - kineska ili zapadna diplomatija

Kina je proteklih dana na uverljiv način pokazala jačinu svoje „meke moći“ na turbulentnom Bliskom istoku, prilikom istorijske posete kineskog predsednika  Si Djinpinga Saudijskoj Arabiji, Egiptu i Iranu, isticanjem dijaloga i razvoja kao ključa za rešenje problema u tom regonu iscrpljenom od sukoba i krvoprolića i posledica koje su se prelile na ostatak sveta, posebno Evropu, od terorizma do sad već nerešivog problema izbeglica.

I dok je kineski predsednik promovisao novi tip međunarodnih odnosa i novu, angažovaniju, konstruktivnu diplomatiju Kine na Bliskom istoku -  odakle se vratio sa širokim konsenzusom i 52 sporazuma o saradnji -  kineska štampa, mada ne previše napadno, uz izveštaje o rezultatima posete, opominjala je da sila nikad nije pravo rešenje za probleme i da je u suprotnosti sa iskušenjima i zahtevima vremena.

Kairo, 21. januara, 2016 (Sinhua) - Kineski predsednik Si Đinping na ceremoniji dobrodošlice pre razgovora sa egipatskim predsednikom Abdel-Fatah Al-Sisijem ispred Kuba palate u Kairu

Intervenvcija Zapada nije održiva opcija

Predsednik Si je naglasio da Kina podržava arapski svet da svoje probleme reši sopstvenim putem razvoja i dijaloga, dodajući da bi proces dijaloga mogao biti dug, ali da će najpre dati održive rezultate.

„Intervenvcija Zapada nije održiva opcija, to nije magični napitak već otrov“, piše u jednom od komentara u listu Kina dejli (China Daily), ukazujući da su nemiri na Bliskom istoku i uzrokovani zapadnom intervencijom koja je praćena zlatoustim, uzvišenim sloganima kao što su demokratija i ljudska prava.

„Arapsko proleće“ izazvalo  je „Arapsku zimu“ a zapadna intervencija je donela regionu samo previranja, međunarodne sukobe, broj izbeglica bez presedana, krvave sektaške sukobe i neobuzdani terorizam, navodi se u komentaru.

Međunarodna zajednica bi trebalo da sledi primer Kine i posveti se konstruktivnom angažmanu na Bliskom istoku na osnovu poštovanja suvereniteta i nacionalne državne realnosti, promovisanja inkluzivnog dijaloga i pomirenja, i sprovodeći obostrano korisnu saradnju, piše u ovom komentaru.

Da  li je poseta kineskog predsednika ključnim igračima Bliskog istoka podstakla ili isprovocirala, iz bilo kog razloga, globalnu diplomatsku scenu ili je pak Zapad (SAD) i pre toga imao baš takav raspored u planu,  tek diplomatske aktivnosti na Bliskom istoku su se razbuktale i uzavrele samo koji sat, ili dan pošto je predsednik Si otpočeo prvu posetu tom regionu od stupanja na dužnost.

Za tren su se na Bliskom istoku ukrstile dve diplomatije, kineska i američka, a upitanost javnosti ko „vuče žito na čiju vodenicu“ je pojačana i dodatnim uplitanjima odnosno izjavama i drugih zaineteresovanih igrača. Da li se diplomatija razotkriva, mada po definiciji ćuti o iskrenim temama i interesima, razjasniće se već sa prvim konkretnim potezima. Donekle se stiče i utisak da, za razluku od mudre kineske uravnotežene diplomatije, Amerika podstiče grupisanje i svrstavanje na dve strane pred konačni obračun.

Obuka kineskih vojnika

Nemačka i Kina

Za vreme dok je kineski predsednik boravio u poseti državama Bliskog istoka, kineski premijer Li Kećijang telefonski je razgovorao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel  „o jačanju bilateralnih odnosa i traženju rešenja za sirijsku krizu“,  posto su razmenili novogodišnje čestitke, javila je 21. januara kineska agencija Sinhua.

„Nemačka je spremna da uradi svoj deo i unapredi odnose i saradnju Kina-EU“, rekla je Merkelova. Ona je istakla da „međunarodna zajednica visoko ceni napore Kine da pomogne ublažavanju humanitarne situacije Sirije“. Ona je izrazila nadu da će Kina održati svoju konstruktivnu ulogu po tom pitanju.

„Nemačka je spremna da ojača saradnju sa Kinom u traženju  rešenja za sirijsku krizu“, rekala je kancelarka.

Premijer Kećijang je pozvao međunarodnu zajednicu da blisko sarađuju u pronalaženju političkog rešenja za Siriju. Premijer Kine je, takođe, pozvao na podršku raznih strana da UN preuzmu vodeću ulogu u posredovanju i mirovnim pregovorima između relevantnih subjekata, kako bi se okončala kriza u Siriji i omogućilo da se sirijske izbeglice vrate u svoju domovinu što je ranije moguće.

Svet posmatra posetu kineskog lidera Bliskom istoku

Ne treba nagađati da li je u ovom razgovoru Merkelova opipavala namere Pekinga ili je pak postignut i neki dogovor koji se može čitati između redova zvaničnog saopštenja ali je činjenica da je kineska diplomatska ofanziva izazvala globalnu pažnju.

"Ako Si Đinping uspe da reši sukob između Saudijske Arabije i Irana, to će dokazati da Kina postaje globalni igrač sa ogromnim političkim potencijalom. Ne samo Rusija, nego i SAD, EU i arapske države čekaju da se Kina izjasni o sirijskom sukobu i borbi protiv ID. Dakle, ceo svet gleda posetu kineskog lidera na Bliskom istoku", rekao je ekspert Moskovskog Karnegi Centra Aleksej Malašenko, naglašavajući  politički značaj posete kineskog lidera u strateški važnom regionu, prenosi ruski  TASS.

Posebnu pažnju u svetu je izazvala činjenica da je predsednik Si Đinping boravio u Iranu neposredno pošto su toj zemlji ukinute sankcije i da je to prva državna poseta stranog lidera toj državi.

U trenutku dok je kineski predsednik boravio u Iranu, i samo dva dana pošto je završio posetu Saudijskoj Arabiji, američki državni sekretar Džon Keri je doputovao u Rijad, što takođe može da izazove razna nagađanja koja se kreću od toga da SAD proveravaju uticaj Kine na tu zemlju, posebno posle otopljavanja njihovih odnosa sa Teheranom, do toga da ne žele da ostave prostor koji bi mogla Kina da zauzme, pa čak i prepostavku da je reč o koordinisanoj diplomatiji.

Rijad, 20. januara, 2016 (Sinhua) - Kineski predsednik Si Đinping i kralj Saudijske Arabije Salman Bin Abdulaziz Al Saud probaju tradicionalnu arapsku kafu tokom posete Rijadu

Vašington i Ankara spremni za vojno rešenje krize u Siriji

Završavajući posetu Rijadu, Keri je rekao da se u prijateljstvu dve zemlje "nije ništa promenilo" zbog sporazuma o iranskom nuklearnom programu, da je američko prijateljstvo sa Saudijskom Arabijom jače nego ikada i da će dve zemlje raditi zajedno na okončanju rata u Siriji i Jemenu, prenosi AP.

Keri je rekao da je sa saudijskim zvaničnicima razgovarao kako da se okonča rat u Siriji i uspostavi mir u Jemenu.

Iran, u kome su na vlasti muslimanski šiiti i Saudijska Arabija, kojom vladaju suniti, podržavaju suprotstavljene strane u Siriji i Jemenu. Iran u Siriji podržava režim Bašara Asada protiv sunitskih pobunjenika i opozicije a u Jemenju šiitske pobunjenike protiv sunitske vlade.

Keri je, nakon što je u Rijadu razgovarao sa liderima članica Saveta za saradnju arapskih zemalja Persijskog zaliva, izrazio uverenje da će mirovni pregovori o Siriji biti nastavljeni.

"Uvereni smo da sa dobrom inicijativom narednih dana ovi razgovori mogu da budu nastavljeni i da specijalni predstavnik UN Stafan de Mistura okupiti prave ljude na prvom sastanku u Ženevi", rekao je on novinarima u Rijadu, preneo je  Rojters.

Sirijski mirovni pregovori planirani su da počnu 25. januara, ali taj datum još nije izvestan zbog spora oko toga ko će biti u sastavu delegacije sirijske opozicije.

U istom trenutku potpredsednik SAD Džo Bajden bio je u poseti Turskoj gde je izjavio da su Vašington i Ankara spremni za vojno rešenje krize u Siriji, ukoliko ne bude postignut politički dogovor.

„Znamo da bi bilo bolje ako bismo postigli političko rešenje, ali spremni smo, ako to ne bude moguće, za vojno rešenje i da uklonimo Daeš (Islamsku državu)“, rekao je Bajden na konferenciji za štampu u Istanbulu.

On je nakon susreta sa turskim premijerom Ahmetom Davutogluom rekao da su njih dvojica razgovarali o tome kako da SAD i Turska, članice NATO-a, nastave da pomažu pobunjeničke snage sunitskih Arapa u njihovoj borbi protiv sirijskog predsednika Bašara al Asada.

Bajden je, takođe, rekao da Kurdska radnička partija (PKK) za Tursku predstavlja podjednaku pretnju kao i Islamska država, i da Ankara treba da preduzme sve što je u njenoj moći da zaštiti svoj narod.

"Amerikanci već tri meseca preuređuju vojnu bazu u Abu Hadžaru, u provinciji Hasake na severoistoku Sirije", izjavili su Frans presu izvori bliski sirijskoj vojsci i dodali da im u tome pomažu kurdski borci.Isti izvori su dodali da to nije prvi put da SAD "krše suverenitet Sirije".

Značaj kineske diplomatije

Abas Zaki, zvaničnik Fataha, vladajuće stranke u Palestini, javno je optužio SAD da su stvorile Islamsku državu. On je naveo da je ID stvorena kako bi SAD sprovele „pakleni plan rušenja arapske nacije, podelile je i ubile njen duh solidarnosti“.

Uloga kineske diplomatije - neopterećene istorijskim ili savremenim mešanjima i vojnim intervencijama uz gajenje, uz sadašnje unapređenje odnosa sa glavnim državama Bliskog istoka koje su međusobno podeljene i po jačini i bliskosti odnosa sa SAD odnosno Rusijom - dobija na značenju u zamršenoj situaciji na Bliskom istoku.

Iranski vrhovni lider ajatolah Ali Hamenei je kineskom predsedniku Si Đinpingu, tokom njegove posete Iranu, rekao da želi da proširi veze sa "nezavisnijim zemljama", navodeći da SAD "nisu poštene" u borbi protiv terorizma u regionu.

"Iranci nikad nisu verovali Zapadu i to je razlog zbog kojeg Teheran traži saradnju sa zemljama koje su više nezavisne, poput Kine. Iran je po pitanju energenata najpouzdanija zemlja u regionu jer na našu politiku stranci nemaju uticaj", istakao je Hamenei.

Sva je prilika da i Rusija veruje Kini i da joj ne smeta njeno angažovanje na Bliskom istoku, makar sudeći po mišljenjima analitičara koje prenosi ruski Tas:

 "Što se tiče Irana, Moskva i Peking su prirodni rivali u ekonomskoj i vojnoj i tehničkoj saradnji sa tom državom. Ali sada interesi Rusije ne konkurišu kineskim jer je reč o različitim projektima... Određena ekonomska rivalstva su beznačajna u poređenju sa zajedničkim geopolitičkim interesima  - a interesi Rusije i Kine u iranskom pravcu se gotovo poklapaju“.

S druge strane, sirijske opozicione organizacije optužile su Rusiju da opstruira pregovore. U saopštenju koje je potpisalo 45 opozicionih i pobunjeničkih organizacija, navodi se da će te grupe, iako podržavaju politički napredak, smatrati sirijsku vladu i podršku Rusije odgovornim za eventualan neuspeh u mirovnim regovorima zbog njihovih "konstantnih zločina".

Interesantno je i da je Francuska, koju je na najsuroviji način nedavno pogodio islamski terorizam, danas našla za potrebno da objavi da planira da narednog leta ukine sankcije Rusiji koje je Zapad uveo zbog ukrajinske krize.

Dva „lajt reil“ (Light Rail) voza na stanici u svetom gradu Meki u Saudijskoj Arabiji, snimljeno u oktobru 2014. Ovu gradsku železnicu, koja radi od 2010. godine, izgradila je kompanija Kinesko železničko građevinsrstvo (China Railways Construction Co.)

Kineska politika – obostrano korisna partnerstva

To je tek deo javne diplomatije i umerenih ili ostrašćenih izjava koja se ovih dana kotrljaju i ukrštaju povodom situacije na Bliskom istoku.

Kakav je stav SAD o kineskom uplivu na bliskostočnu pozornicu i da li je aktiviranje američke diplomatije u tom regionu nastalo od zazora da bi Kina mogla da popuni prazninu ukoliko bi američka aktivnost u tom delu sveta oslabila, možda će biti jasniji po dolasku Kerija u Peking, koji je najavljen za 27. januar.

Za sada je izvesno da je kineski predsednik Si Đinping jasno stavio do znanja „da njegova zemlja ne traži punomoćnika niti pokušava da popuni bilo koji ´vakuum´ na Bliskom istoku, ali teži da izgradi ´mrežu obostrano korisnih partnerstva´“.

Obraćajući se predstavnicima Arapske lige u Kairu, predsednik Đinping je rekao da je ključ za rešavanje razlika na Bliskom istoku u poboljšanju dijaloga, dok je ključ za prevazilaženje teškoća u promovisanju razvoja.

Ovo je dokazano na osnovu kineskog uspešnog iskustva u proteklih 30 godina, dok je zapadna intervencija u regionu na osnovu sebičnih interesa proizvela kontraefekte, prenosi kineska štampa.

Pošto postiže brz ekonomski i društveni razvoj na svom nezavisnom putu sa kineskim karakteristikama, Kina zna važnost stabilnosti i odgovarajući put do brzog rasta, koji su dva elementa od ključnog značaja za razvoj na Bliskom istoku, piše kineska štampa.

Zemljama Bliskog Istoka, koje su trenutno u procesu reformisanja i promene, hitno je potrebna zagarantovana politička stabilnost i dinamičan privredni rast. Isticanjem razvoja kao osnovnog rešenja za previranja na Bliskom istoku, Đinping je pokazao da je Kina kooperativan partner, najavljujući više poteza i projekata kojima promoviše ovakvu politiku u regionu. Oni uključuju projekte saradnje u razvoju industrijskih kapaciteta, infrastrukture i energetike sa Saudijskom Arabijom, Egiptom i Iranom u okviru Puta svile, kao i stotine miliona dolara pomoći ljudima u Palestini, Siriji, Jordanu, Libanu, Libiji i Jemenu, koji trpe sukobe i rat.