Ko je s kim u Siriji?

Ruski PVO sistem S-400, “sprava” bez premca među ostalim te vrste, prebačen je iz Rusije u Siriju i u ovom trenutku je u avio-bazi Hmeimim, u režimu borbenog dežurstva, saopštio je agenciji TASS službeni govornik ruskog resora odbrane.

Četvrtak je bio drugi dan otkako je ruski SU24 oboren raketom iz turskog F16 “nad teritorijom Sirije”, kako tvrdi Moskva, ili “tokom povrede turskog vazdušnog prostora” što nastoji da dokaže Ankara.

Ruskih pretnji tzv. vojnim odgovorom tim povodom nema – ali postoji mogućnost da nova varnica ipak sevne i, naoko, povoljne okolnosti za prevazilaženje iskrsle rusko-turske (i u pozadini rusko-američke i rusko-NATO krize) lako se mogu okrenuti naopako. Dovoljno je da Turska ostane dosledna sopstvenom tretiranju “kršenja suverenosti vazdušnog prostora” i ponovi neprijateljstvo.

Ruski “suhoj”- bombarderi danas su se vratili udarima “po terenu nad kojim je oboren SU24”, saopštila je ruska vojska. Na osnovu toga što su Rusi u trenutku otpremili u Siriju PVO rakete (vazdušnim putem), čovek bi mogao reći – Putin Erdoganu nudi novu priliku.

Mogući raspored ruskih raketa s-400 u Siriji

SAD uz Tursku

U prvoj reakciji na gubitak, Moskva je izbegla da misli mišićima. Danas su joj na teškoj probi nervi. Kremlj je očekivao da Ankara bar izrazi žaljenje zbog događaja, ako već ne izvinjenje. Turska, naprotiv, to ni iz daleka nema na umu.

“Mislim da, ako ima strane koja treba da se izvini, to nismo mi”, “odrezao je”, kaže Rasijskaja gazeta koja je ovu izjavu objavila, predsednik Turske Redzep Taip Erdogan.

SAD drže stranu Ankari. Govornik ambasade Amerike u Moskvi izjavio je ruskom listu Komersant da obaranje ruskog aviona ne znači kršenje Memoranduma o bezbednosti SAD i Rusije, usaglašenog između dve strane u oktobru. Memorandum se tiče Amerike i američki predvođene koalicije u Siriji, rekao je Amerikanac. “Ne primenjuje se i ne ograničava pravo Turske da štiti suverenost vazdušnog prostora, saglasno međunarodnom zakonu. Mi podržavamo pravo Turske da brani svoju teritoriju i svoj vazdušni prostor”, citiran je govornik Ambasade.

Na rusko-američki Memorandum pozvao se bio ministar Sergej Lavrov, u sredu, u telefonskom razgovoru s Džonom Kerijem, državnim sekretarom. Međutim, “jezikom ptica”, Vašington je posredstvom ambasade u Moskvi javno rekao – u pravu je Erdogan. Turska je saveznik, nije saveznik Rusija. 

U tom istom kontekstu, SAD su požurile i izjavile da ne odobravaju prebacivanje S-400 u Siriju. Stav SAD je da će to još više “komplikovati već i tako tešku situaciju na nebu nad Sirijom”. Takav stav ne deli pak govornik ruske vojske:

“Do utorka, i mi smo takođe delili to mišljenje, verujući da su naši avioni u uništavanju objekata ID osigurani od napada tzv. anti-ID koalicije pod vođstvom SAD. Sada ćemo mi sami osiguravati bezbednost naše avio-grupe tokom dejstva protiv terorista ID i drugih terorističkih grupacija, mnogo pouzdanijim sredstvima”, rekao je govornik.

Nije neumesno reći – situacija mami iskušenjem da neko nekome pokuša da nešto dokaže.

Raspored zaraćenih snaga na sirijskoj teritoriji

Gužva u vazduhu, ko će kročiti na tle?

U četvrtak, Putinov gost u Kremlju bio je predsednik Francuske Fransoa Oland. Atentatima terorista u Parizu Francuska je pogođena i javnost preneražena. Oland je objavio “Francuska je u ratu!”. U ratu s Islamskom državom i terorizmom. Prema Siriji je odaslat nosač aviona “Šarl de Gol”. Da li će se uz pomoć francuskog nosača aviona dobiti francuski anti-teroristički rat?

Pariz nastoji da se francuski rat uklopi u širi rat protiv ID, reklo bi se, fluidne “međunarodne zajednice”, ali promovisan pod okriljem OUN. U protivnom, samo francuski rat protiv terorizma besmislen je. Podrška UN je gotova stvar. Međutim, u tome se, kao na prvu praktičnu prepreku, nailazi na pitanje, koliko različitih ratnih saveza ima nameru da učestvuje u ratu protiv terorizma? I Francuska, kao član američke alijanse, i Rusija, kao pozvana od vlade u Siriji, i na različite načine zapravo ratni konkurent, imaju istovetan deklarisani cilj – ali, ne zapaža se da su u stanju da eliminišu element međusobne konkurentnosti kolicija koje se formiraju.

Prepreka je rusko-američka nesaglasnost o mirovnom rešenju u Siriji, gde po Rusima mora da ima, a sa stanovišta SAD ne sme biti mesta za sirijskog diktatora Asada. On je, međutim, jedini s trupama koje treba (uz pomoć Asadovih saveznika dobrovoljaca libanskog Hezbolaha i Irana), da stanu čizmom na tle – da povrate, zaposednu i održe teritorije koje velike sile bombarduju iz vazduha.

Moskva, 26.11.2015 - susret predsednika Rusije i Francuske u Moskvi: Vladimir Putin, Francois Hollande

Vladimir i Fransoa

U četvrtak, u Kremlju i pred novinarima, Putin i Oland oslovljavali su jedan drugog sa “ti”, sa Vladimire i sa Fransoa. Gestom neformalnosti i prijateljstva ukazivali su javniosti na dobru “hemiju” i razumevanje u međusobnim odnosima. Ipak, to nije pomoglo da se složno preskoči preko “Asadove kože”. U izlaganju o rešenju za Siriju, Francuz je iz prilično usaglašenog paketa izostavio, a Rus, zadržao u njemu Asada. Prilično argumentovano. Svi odreda požuruju slanje eskadrila, niko nije ponudio pešadince. Ako je jedina pešadija dorasla zadatku - Asadova, na osnovu čega Asada izbaciti iz igre? I s kojim drugim na terenu poraziti teroriste?

Ipak, sa stanovišta Pariza, “Asad ne može igrati nikakvu ulogu u budućnosti te zemlje” (Sirije), izjavio je Fransoa Oland. Sa stanovišta Moskve, “sudbina predsednika Sirije mora biti u rukama sirijskog naroda”. Nema suvozemne sile koja je u stanju da se bori protiv ID, Džabhad al-Nusre i sličnih terorističkih organizacija osim vladinih snaga Sirije, izjavio je predsednik Rusije.

“S tim u vezi, smatram da su armija predsednika Asada i on sam prirodni saveznici u borbi s terorizmom”, izjavio je Putin. Ima i drugih snaga koje izjavljuju spremnost da se bore s terorom. Rusija to proverava kroz kontakt s takvim grupama, i ukoliko se pokaže tačnim, spremna je na saradnju, rekao je šef Kremlja.

Kao nova prepreka ujedinjavanju Rusije i Zapada u ratu protiv ID, mimo budućeg statusa Asada, sada se ukazuje i Turska... zbog nezadovoljstva Ankare ruskim bombardovanjem Turkmena. Ruski SU24 oboren je tokom misije bombardovanja njihovih pozicija, na frontu protiv snaga regularne sirijske armije.

Turkmeni (Turkomani, sirijski Turci...) etnički su rođaci Turaka Turske. Sirijski Turci su starosedeoci, još od jedanaestog veka, i ne treba ih poistovećivati s Turkmenima Turkestana bilo sa Sirijcima Arapima. Nastanjuju predele u zoni gradova Alepo, Damask, Džazira, Hama, Homs, Latakija.., tu gde padaju bombe, i procenjuje se da ih u Siriji ima do najviše dve stotine hiljada duša, mada ih ima i u Iraku, pa se može čuti da ih ima i do tri miliona.

Više od 500 turkmenskih sela je rasuto unutar pojasa teritorije uz sirijsko-tursku granicu, i najvećma u oblastima Alepa i Latakije. Nisu svi do poslednjeg jednoverci, ali deo su muslimana sunita i ispovedaju islam.

Turkmenska lokacija izvrgla je sirijske rođake Turaka pritisku Asadovog režima, ali kada je pobuna protiv diktature Asada počela, Turkmeni Sirije nisu žurili da među prvima ustanu protiv vlasti u Damasku, već od 2011. Uključili su se u nju godinu dana kasnije, potstaknuti koliko nasiljem toliko i od Turske – u prvom slučaju pritiskom i sumnjičenjem za nelojalnost, a s druge strane rođačkom ucenom.

Ko kupuje “terorističku naftu”

Turska se od početka priključila alijansi SAD za svrgavanje s vlasti, njoj nepovoljnog sirijskog režima. Kada se to zbilo, Turkomanima je preko tursko-sirijske granice dobačeno i svo potrebno oružje, a oni su samo obrazovali svoje “brigade”. Kada se Rusija uključila s bombarderima, njihovo oružje iz Amerike i Turske okrenuto je i protiv Rusa. A jeste činjenica da ruske bombe padaju po sirijskim Turkmenima jer, u nastalom ratnom rasporedu – oni drže “kapiju” kroz koju se iz Turske na sirijsku stranu propušta oružje, a u obratnom pravcu, nafta Islamske države u Tursku.  Na samitu G20 u Antaliji, Putin je pokazao fotografije načinjene iz satelita. Na njima se jasno video konvoj cisterni s gorivom, sa sirijske na tursku teritoriju. Dugačak kao naftovod, juče je saopštio šef Rusije.

Iza interesa skrivenih uz oružje i pobunu, skriveni su interesi bogaćenja uz pomoć šverca “terorističke nafte”. I interesi Islamske države da izvozom otete nafte pribavi novčana sredstva. To je sprega uzajamne koristi, na koju Zapadu pokušava baš ovog časa da ukaže Rusija – nastojeći da dobije podršku za zatvaranje i blokadu sirijsko-turske granice.

Ni malo slučajno, već u talasu ruske reakcije na obaranje SU24, ubistvo jednog pilota i pogodak u ruski helikopter, što su izvršili Turkmeni – u državnoj Rasijskoj gazeti jutros je osvanuo članak: “Zavut jevo Bilal” – tvrdnja, da je biznismen koji monopolno uvozi i preprodaje “terorističku naftu”, niko drugi već “rođeni sin Redžepa Taipa Erdogana, predsednika Turske (http://www.rg.ru/2015/11/26/bilal.html). Uništenje cisterni iz vazduha, bombama iz ruskih aviona, oštetilo je nečije živce. I podiglo u vazduh turske F16.

Mogućno je da je ovaj navod u RG delić materijala u dosijeu s kojim Moskva ima nameru da eventualno izađe pred Savet bezbednosti UN. Gazeta je službeno rusko glasilo. Ruska teza je prosta – presecite interese koji se ostvaruju ratom i plamen rata ugasiće se! Delikatnost je međutim u tome što tursko-turkmensko-ID interesna veza nije jedina postojeća. Postoji paukova mreža interesa regionalnih i regionalnih faktora, šiitskih i suni faktora, a onda i interesa spoljnih sila zainteresovanih za naftu i Bliski istok. Gde, šta i kako preseći?  

Ko je ko

U Kremlju, Putin i Oland su se usaglasili o razmeni obaveštajnih podataka. Razmena podataka trebalo bi da pomogne usaglašavanju Francuske (Zapada) i Rusije oko toga “ko je ko” u ratu protiv terorizma. Neraspoznavanje, ili bolje nesaglasnost jer se na savezništvo gleda kroz “prizmu Asada”, uzrokovalo je rusko-tursku krizu. “Tursko pitanje” izneto je od novinara pred Putina. Da li je predsednik raspravljao o tome sa Fransoa Olandom? Šta znači to što su ruski bombarderi u četvrtak pojačali udare po teritoriji uz granicu s Turskom?

Turska je član NATO, Francuska je član NATO, prema tome Putin razume delikatnost položaja u kojem je gost iz Francuske. Sasvim je dovoljno to što je Oland izrazio saučešće u ime Francuske povodom pogibije ruskog pilota. Ali, što se tiče Turskoj bliskih plemena, iskrsava pitanje “šta na toj teritoriji rade predstavnici turskih terorističkih organizacija”, koji same sebe fotografišu i te fotografije “iznose u mrežu”? Onda, šta tu traže građani Rusije za kojima se u Rusiji traga zbog dela saobraznih terorističkim aktima?

Rusija uvažava koaliciju koju predvode SAD i spremna je da s njom sarađuje. Mada, Moskva veruje da bi bolje bilo obrazovati jedan zajednički savez. Lakše bi se koordinisao rad i bilo bi efikasnije.

“Ali ako naši partneri na to nisu spremni – u redu, spremni smo da sa svoje strane radimo i u drugom formatu, u takvom koji je prihvatljiv za partnere. Međutim, incidenti poput uništenja našeg aviona i pogibije naših vojnika – pilota i mornaričkog pešadinca, koji je pošao na prihvat svojih ratnih drugova, apsolutno su neprihvatljivi. Računamo da se to neće ponoviti. Ili nam takvo sadejstvo ni s kim, ni s kakvom koalicijom, ni s kojom zemljom nije neophodno. Doslovno to je i bilo predmet naših razgovora s predsednikom Francuske”, izjavio je Putin.

Svaki susret na vrhu osuđen je da se u javnosti ovenča uspehom, pa i ovaj rusko-francuski, u četvrtak u Kremlju. Međutim, tema savezništava i dalje je nerazrešena. Rat bukti, ali ne zna se ko je s kim u savezu. A u takvim okolnostima...