Asadova iznenadna poseta Putinu u Moskvi
Putovanje sirijskog predsednika u Rusiju odjeknulo je u bliskoistočnim medijima kao udarna vest. Ovo je prva zvanična inostrana poseta Bašara al Asada od 2011. godine, otkako je počeo građanski rat u Siriji, a u Zalivu se ocenjuje da se radi o „izenadnom pozivu“ ruskog predsednika, te i da je Vladimir Putin Asada upoznao sa sadržajem potpisanog memoranduma sa Vašingtonom
(foto, Bašar al Asad u poseti Vladimiru Putinu - SANA)
Sirijski predsednik Bašar al Asad odleteo je u Moskvu u utorak uveče u svoju prvu zvaničnu inostranu posetu od 2011. godine, odnosno od početka građanskog rata u Siriji. Asad je u Rusiju „iznenada“ otputovao na poziv tamošnjeg predsednika Vladimira Putina a radi daljih dogovora o zajedničkoj vojnoj kampanji koju vode protiv islamskih militanata u Siriji.
„Predsednik Sirijske arapske republike Bašar al Asad došao je sinoć u radnu posetu Moskvi i imao je sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom“, saopštio je u sredu portparol Kremlja Dmitri Peskov a prenose bliskoistočni mediji kao udarnu vest, među kojima pojedini ocenjuju da se radi o „iznenadnom Asadovom putovanju“.
Premijer Iraka na zajedničkoj konferenciji sa Barakom Obamom u Vašingtonu (AP-Al Arabija)
Asad upoznat sa detaljima dogovora sa SAD
Saudijska stanica Al Arabija podseća da je susret usledio nakon što su se u utorak tokom dana sastali ruski i američki zvaničnici i potpisali memorandum o razumevanju, koji podrazumeva da piloti obeju strana preduzmu određene korake kako bi se izbegli neželjeni incidenti na nebu iznad Sirije dok se sprovode odvojeni vazdušni napadi protiv džihadista Islamske države na teritoriji ove zemlje. Rizik od ovakvih eventualnih incidenata otvorio se kada je Rusija počela sa svojom vojnom intervencijom u Siriji 30. septembra a u saradnji sa režimom u Damasku, dok međunarodna koalicija, predvođena Vašingtonom, svoju vojnu kampanju sprovodi još od septembra 2014. godine.
Sadržaj memoranduma nije objavljen a procenjuje se da je Putin i pozvao Asada na „iznenadni sastanak“ kako bi ga obavestio o detaljima dogovora sa američkim zvaničnicima. Sirijska državna agencija SANA kratko je izvestila da je predsednik otputovao „na poziv ruskog kolege“.
Moskva „ne pravi razliku“ između sunita i šiita
Mediji sunitskih zalivskih monarhija, koje i same učestvuju u vazdušnim napadima pod vođstvom Amerike, u svakom svom izveštaju koji se tiče ruske intervencije ne propuste da pomenu da Moskva tvrdi kako gađa uporišta džihadista, ali da „mnogi ruski projektili zapravo ciljaju teritoriju koju drže protivnici ruskog saveznika, predsednika Bašara al Asada“.
Putin je prošle nedelje saopštio da Rusija neće slati kopnene trupe u Siriju i da je režim u Damasku sa tim upoznat. On je dodao da Moskva nema nikakvu nameru da se uključuje u verski rat u regionu, niti da ga započinje, na šta su Moskvu upozorili zvaničnici iz Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata pre desetak dana. Putin je ovoga puta kratko istakao da Rusija „ne pravi razliku između sunitskih i šiitskih grupa“, već da se bori protiv terorista.
Skup podrške ruskoj intervenciji u Siriji 13. oktobra u Damasku (SANA)
Poslednji put u Kremlju 2008. godine
Asad se na sastanku u Moskvi još jednom zahvalio Putinu na pomoći, ističući da se sirijski narod „godinama sam suočavao sa teroristima i pretrpeo brojne žrtve“, prenosi SANA iz Damaska, dok se od početka ruske intervencije na terenu oseća značajan napredak u suzbijanju terorističkih snaga. Sirija je spremna da bude uz Rusiju ne samo u borbi protiv terorizma, već da podrži i svaku saradnju sa međunarodnim silama kako bi se postiglo političko rešenje za krizu u zemlji, dodao je Asad. Putin je, sa svoje strane, prema izveštajima SANA, ponovio da će „konačnu odluku doneti isključivo sirijski narod“.
Bašar al Asad poslednji put bio je u zvaničnoj poseti Moskvi 2008. godine, piše dnevnik Arab njuz iz Rijada.
Pritisak na iračkog premijera da zove Ruse
U međuvremenu, Al Arabija je u sredu objavila i da vlast i šiitske jedinice u Iraku pritiskaju tamošnjeg premijera Hajdera al Abadija da traži da Rusija proširi vazdušnu intervenciju i na uporišta Islamske države na teritoriji Iraka. Ovo Abadija dovodi u nezavidnu poziciju, jer pored borbe protiv džihadista, Abadi nastoji da zadrži savezničke odnose sa Amerikancima. General Džozef Danford, posle posete Bagdadu u utorak, istakao je da je dobio uveravanja od tamošnjih zvaničnika da „do ovakvog zahteva neće doći“.
Abadi je navodno rekao kolegama da „još nije pravo vreme“ da se u Rusi uključe u borbe na terenu, „jer bi to samo iskomplikovalo situaciju sa Amerikancima i imalo eventualno loše dugoročne posledice na odnose sa SAD“. Njegov portparol izjavio je da Abadi nije razgovarao sa Moskvom o vazdušnim napadima.
Irak je primio više od 20 milijardi dolara u obliku američke vojne obuke od pada Sadama Huseina 2003. godine, ali se zvanična vojska bukvalno rasula kada su džihadisti Islamske države prodrli na sever zemlje prošle godine i ubrzo lako zauzeli i teritorije prema zapadu.
