Izrael diže zidove oko Arapa u istočnom Jerusalimu
Sukobi između Izraelaca i Palestinaca ne jenjavaju već skoro mesec dana, dok se na Bliskom istoku govori o mogućem trećem palestinskom ustanku – intifadi. Najnovije tenzije izazvala je „privremena odluka“ Tel Aviva da u Jerusalimu maltene zazida kvartove u kojima žive Arapi i blokira kretanje stanovnika u druge delove grada bez prethodne provere i pretresa
(Dečak u arapskom delu grada Džabal Mukaber oko kojeg se postavlja zid, AP-Mašabl)
Neredi na Zapadnoj obali i u Gazi ne jenjavaju već skoro mesec dana a na Bliskom istoku uveliko se govori o mogućem trećem palestinskom ustanku – intifadi. Izveštaji s terena upozorili su da su se Palestinci u Jerusalimu u ponedeljak „probudili uz novu realnost“, jer su izraelski vojnici opkolili arapske kvartove, opasali ih zidom, blokirali puteve ogromnim kamenim kockama a one koji su peške izlazili iz „obeleženog“ dela, pretresani su do gole kože.
Ova odluka izraelskih vlasti ima za cilj da spreči dalje napade noževima na pripadnike policije i vojske. Mnogi od napadača navodno žive upravo u okupiranom istočnom Jerusalimu, delu grada koji su Jevreji zauzeli i prisvojili 1967, prenosi saudijska Al Arabija, podsećajući da Palestinci isti deo grada nazivaju svojom prestonicom.
Tuča između policije i demonstranata u Jerusalimu 8. oktobra (Rojters-Al Arabija)
Natanjahu „cepa“ Jerasalim
Izraelski premijer Benjamin Natanjahu istakao je da se radi o privremenim merama, u skladu sa potezima, kako kažu njegovi savetnici, „koje bi svaka policija Amerike ili Evrope preduzela kako bi smirila gradske nerede“. Ipak, stručnjaci primećuju i da Natanjahu u izvesnom smislu deli Jerusalim, što je isticao da nikada neće, i to pravdajući se bezbednosnim razlozima a „povlačeći liniju“ upravo na međi između dve etničke grupe.
„Velike patriote koje se svake večeri pred spavanje mole za ujedinjeni, nepodeljeni, jači Jerusalim, sada predlažu da se on rasparča, podeli i vrati unazad kroz vreme čitavih 48 godina“, istakao je Nehemia Strasler, komentator izraelskog dnevnika Harec.
Izraelski vojnik ispaljuje suzavac u Zapadnoj obali 13. oktobra (Rojters-Al Arabija)
Sirene vozača ispred ograde
Arapski stanovnici opasanih kvartova kažu da „ograda“ vodi ka „tački ključanja“ i da će samo pojačati nasilje.
„Oni pokušavaju da nas dodatno ponize“, istakao je Taher Obeid, mladić koji radi kao domar na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Njegovo negodovanje jedva se čulo od sirena kolone parkiranih automobila ispred jedne od barikada.
Nereda je bilo i za vikend. U sukobu u nedelju gađani su pripadnici vojske u blizini autobuske stanice u gradu Beršebu na jugu zemlje, kada je jedan vojnik poginuo, dok je napadač ubijen. Takođe, više od 200 Izraelaca napalo je palestinsko selo u istočnom delu Hebrona preko noći, bacajući kamenice i molotovljeve koktele na kuće. U prvom naletu napada, povređeno je troje stanovnika. Palestinci su iz lokalne džamije pozvali sunarodnike iz drugog sela u pomoć a onda se uključila i policija koja je suzavcem rasterala pridošlice, prenosi Midlist monitor.
Ovim se broj poginulih Palestinaca povećao na 42 a Izraelaca na osam. Prema pojedinim izveštajima koje objavljuje ovaj portal, od 14. septembra, 560 Palestinaca je uhapšeno, dok ih je više od 4.500 povređeno.
Tel Aviv neće „mešanje“ na Brdu hrama
Novi talas intenzivnih sukoba između Izraelaca i Palestinaca počeo je nakon što je kamenovana, treća po značaju u islamu, džamija Al Aksa na Brdu hrama u Jerusalimu, među muslimanima poznatom kao Uzvišeno utočište. Dodatnu tenziju izazvale su glasine da Izrael namerava da izmeni postojeće stanje na jerusalimskom svetilištu, odnosno da će muslimanima ukinuti mogućnost da se na ovom mestu mole, što je zvanični Tel Aviv oštro demantovao. Ipak, neredi i nasilje kulminirali su pre dve nedelje i proširili se i na okupiranu Zapadnu obalu, širom Izraela, te i na granicu Pojasa Gaze.
U međuvremenu, na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti UN koja je i prošle nedelje hitno zakazana zbog eskalacije nasilja u ovom delu regiona, izaslanik Palestine Rijad Mansur optužio je Izrael za agresiju, naznačivši da Tel Aviv ovaj konflikt pretvara u verski sukob, dok izraelski predstavnik Deni Danon tvrdi da su Palestinci odgovorni za terorističke napade i talas nasilja protiv civila. Danon je oštro odbio predlog međunarodnog prisustva na Brdu hrama, tvrdeći da bi to „narušilo decenijski status kvo“.
Kamenicama na izraelske vojnike u istočnoj Gazi (AP-Al Arabija)
Neorganizovani otpor i treća intifada
Otpor u okupiranoj Zapadnoj obali još jednom potvrđuje da Palestinci „ne mogu da prihvate bednu realnost u kojoj žive“, ocenio je analitičar Ali Badvan za katarsku stanicu Al Džazira, ističući da se ne radi o organizovanom ili koordinisanom pokretu, već da je u pitanju „spontana reakcija“. Pominjući da bi ovo mogao da bude početak nove intifade, Badvan navodi i da palestinski narod nema snage da to učini sam.
„Upravo izostanak bilo kakvog šireg arapskog učešća ohrabruje izraelsku vlast da nastavi sa nelegalnim naseljavanjem, ’judaiziranjem’ Jerusalima, uništavanjem domova i raseljavanjem Palestinaca“, ističe ovaj analitičar i upozorava da je zbog brzog „zahuktavanja“ situacije neophodno da se preduzmu politički razgovori na širem (arapskom) planu.
