U Siriji, Obama tapka za Kremljom

Rusko oružje i ograničeni kontingent borbenog ljudstva su u Siriji, na rubu bojišta, u luci Tartus i na aerodromu Latakija, ne osporava više ni Moskva koja je poricala vojno uplitanje Rusije u krizu. Stiče se utisak da Moskva neće dopustiti da se sa režimom u Damasku Bašara el-Asada raskrsti po scenariju SAD, da bude likvidiran pod velom borbe protiv Islamske države. Rusija insistira da se rat protiv terorista razluči od procesa međunarodno sponzorisane transformacije vlasti u Siriji – i nije raspoložena da o svojim zahtevima previše pita Vašington. Obratiće se Ujedinjenim nacijama. Pred svetskim forumom istupiće u ponedeljak šef Rusije Vladimir Putin.

Ako neće dogovor, Rusi će samostalno...

Ovaj dobačaj lopte Rusima pod cipelu diktiran je činjenicama na terenu – ruskim pojačanim vojnim prisustvom u Siriji, i enigmatičnom naznakom iz Moskve da će Rusija dejstvovati i samostalno, ukoliko ne bude sporazuma o zajedničkom vojnom dejstvu protiv Islamske države.

U ponedeljak, ruske vazduhoplovne snage aktivirale su u sirijskom vazdušnom prostoru “dron” – letelicu bez pilota, odaslatu u izviđanje. Ne zna se šta je “dron” odaslao nazad, ali nevelika sprava proizvela je veliki politički učinak. Smatra se da je Rusija tim činom “prijavila” mogućno učešće sopstvene ratne avijacije na nebu iznad Sirije, čak i po sopstvenom nahođenju.

U istom prostoru dejstvuju i avioni SAD i saveznika “u ratu protiv Islamske države” – što je sve vreme i kamuflažni kišobran SAD, pod kojim slede vazdušni udari po snagama legitimnog režima Sirije. Ruski “dron” potsetio je potencijalne saveznike protiv ISIL, pre svega Vašington, na poslednji trenutak da se dejstva protiv terorista, u koja se sada očigledno uključuje i Rusija, usklade. U protivnom, preti opasnost incidenata, gde bi se protivnici ISIL mogli naći na smetnji ili nišanu jedan drugome.

U Tartusu i Latakiji

“Dron” je podstakao i pitanje u kojoj su meri Rusi, gledano vojnički, već u Siriji? Moskva o tome ne pruža podatke, a Zapad nastoji da ih rekonstruiše na osnovu obaveštajne dokumentacije. Kao pouzdano utvrđene lokacije ruskog vojnog prisustva pominju se Tartus i Latakija, vojno-pomorska luka i aerodrom, i jedno i drugo na istočnoj obali Mediterana.

Rusija decenijama koristi Tartus, još iz vremena Sovjetskog Saveza, prihvatajući luku kao stanicu za servis i opskrbu brodova u prolazu, uključujući i vojno-pomorske jedinice. Latakija, malo severnije uz obalu Sredozemnog mora, ima nezamenljivo važnu ulogu u prihvatu vazdušnog transporta oružja i materijala koje Moskva dostavlja režimu Bašara el-Asada legitimno, na osnovu međudržavnih ugovora Rusije i Sirije.

 “Dron” je uzleteo iz baze u Latakiji, u koju su, saglasno navodima sa Zapada, tokom poslednjih meseci dopremljeni “teško naoružanje i oprema, uključujući borbene avione, naoružane helikoptere, i jedinice pomorske pešadije”.

Uz poziv na “Volstrit dzornal”, pojedini listovi objavili su u sredu da Rusi duž sirijskog izlaza na Mediteran “grade još dve vojne baze”, međutim bez podrobnosti. Mogućno je da se misli na Tartus i Latakiju, jer je špijunaža iz vazduha na oba mesta otkrila “građevinske aktivnosti”. U luci Tartus, Rusi ubrzano stvaraju uslove za pristajanje i najvećih brodova, za šta ranije nije bilo uslova. Dok aerodrom kod Latakije, uz isti ubrzani ritam dobija pridodate pogodnosti za prihvat i teških vojno-transportnih aviona. Takvim “turama” dostavljana je pomoć Asadovim snagama u oružju – mada, kontrolisana po asortimanu, i uz strogi nadzor i uslove Moskve. Navodno, reč je o oružju potrebnom za rat vladinih snaga sa Islamskom državom.

Lataak i Tartus

Važni gosti Kremlja

Ruski iskorak prihvaćen je sa najvećom ozbiljnošću u prvom susedstvu Sirije, kod zemalja koje su već angažovane u krizi.

Predsednik Turske Redzep Erdogan treći je po redu lider s Bliskog istoka, koji je u prva tri dana ove nedelje doputovao u Rusiju i sreo se s predsednikom Vladimirom Putinom.

Pre Erdogana, u ponedeljak, u letnjoj rezidenciji šefa Kremlja u Sočiju, primljen je Benjamin Netanjahu, predsednik vlade Izraela, a dan kasnije, u utorak, Mahmud Abas, vođa Palestinaca.

Pre ovih, tokom nedelja koje su prethodile, u Moskvi su već bili lideri Egipta, Abu Dabija i Jordana, a ključna tema svih tih, i prvih i potonjih razgovora, bila je jedna te ista – Sirija. U kojoj meri, na koji način i s kakvim namerama će se Rusija angažovati u Siriji? Takođe, i kako rešiti pitanje Asadovog nepopularnog režima?

Rusija ponovo na sceni

Posle trenutaka kada su administracija SAD i predsednik Barak Obama procenjivali da će Moskva, kao leptir proboden čiodom, ostati udaljena iz sveta i za dugo, prikovana okolnostima koje je Amerika stvorila pučem u Ukrajini, Rusija se u glavnoj svetskoj krizi ukazala minulih nedelja razvezanih ruku, vojnički i politički. Na to su ukazale i pomenute posete. Jedna od stvari koju je Netanijahu želeo da razjasni direktno s Putinom ticala se upravo toga – šta Asad dobija od Rusa i ima li garantija da oružje predato u ruke režimu neće završiti u Libanu, kod Hezbolaha? Inače, Izrael nije protiv odluke Rusa da se uključe u rešavanje krize. Razgovor Putina i Netanjahua završen je bez problema, a Rusija i Izrael su navodno usaglasili i koordinirano vojno dejstvo protiv Islamske države. Moskva je izašla Tel Avivu u susret i u jednom i u drugom.

Sličan razgovor vođen je i između Putina i Erdogana, šefa jedne od sila koje su već u ratu. Putin predlaže da se savez protiv terorizma proširi u svetsku koaliciju, međutim pod okriljem UN, a ne Vašingtona i američki izabranih saveznika.

Šef Rusije govoriće o tome u ponedeljak, u Ujedinjenim nacijama. Moskva će predložiti da iza rata protiv ISIL stanu Ujedinjene nacije – i da se akcije vode protiv Islamske države, ne  protiv snaga vlade u Damasku, u nastojanju da se s vlasti ukloni Asad.

Moskva insistira da se pregovori o vlasti u Siriji vode posebnim, političkim kolosekom, uz pravo učešća u tom procesu i službenog Damaska. U slučaju nedosezanja do sporazuma s Vašingtonom, Rusija je spremna da dalje poteze povlači po svom nahođenju. To znači, i da eventualno povede samostalno režiranu vojnu akciju. Do sada nema naznake o tome kakvu akciju.

Ruska flota počinje vežbe u Sredozemlju

U uslovima oskudno saopštenih činjenica, u četvrtak uveče je, uz poziv na navode agencije Blumberg, preneto da se “predsednik Vladimir Putin sprema za unilateralne vazdušne udare (Rusije) protiv Islamske države u Siriji, ukoliko Sjedinjene Države odbace njegov predlog o udruživanju snaga” (Rojters). Međutim, sam Rojters, prenoseći vest, dodaje sopstvenu informaciju “ruskog diplomatrskog izvora” o tobože “rastućim izgledima da se međunarodni sporazum o borbi protiv terorizma u Siriji postigne”.

Iste večeri emitovana je, međutim, i najava Moskve da će ruske pomorske snage izvesti “borbenu vežbu” upravo u vodama istočnog Mediterana, krajem septembra i početkom oktobra – de fakto, iduće nedelje. U vežbi će učestvovati i tri broda ruske Crnomorske flote – desantni Saratov, raketno naoružana krstarica Moskva i razarač Smetljivi – a i drugi brodovi, navedeno je. Sveukupno, održaće se 40 borbenih vežbi, “uključujući raketnu i artiljerijsku vatru po pomorskim i vazdušnim ciljevima”, objašnjeno je. Moskva je saopštila da su vežbe mornarice planirane još 2014.

Vašington je zatečen i stiče se utisak da predsednik SAD Barak Obama politički tapka za Kremljom. Ima li godina dana od kada je šef SAD između Rusije i Islamske države stavio znak jednakosti? Da bi danas, Vašington isticao kako se podrazumeva da u procesu traženja rešenja u Siriji, i u ratu protiv terorizma i za režim u Damasku, učestvuje i Rusija. Čak, vrlo stidljivo – “možda” i predsednik Asad, ali “samo u početnoj fazi”.

O svemu tome će se doznati i više, iduće nedelje, pošto se predsednik SAD, koji je Rusiji toliko rđavog obećavao, sastane s Vladimirom Putinom na margini zasedanja u Njujorku da bi pokušao da se s Moskvom dogovori. Uprkos činjenicama o Krimu i Ukrajini.