Most kod Kerča

Predsednik Rusije Vladimir Putin nadletao je nedavno Kerč, osmotrivši iz helikoptera Kerčanski most – zapravo još samo radilište prelaza nad morem koji će povezati Krim i Rusiju. Mimo potrebe prolaska kod Ukrajinu.

Krimski Bosfor, kako su još u stara vremena nazivali Kerčanski moreuz, je jedini brodski prolaz iz Crnog mora u Azovsko. Morski tesnac razdvaja Krim i kontinentalnu Rusiju, a najbliži kopneni oslonci ove geostrategijski nemerljivo važne “vodene kapije” su krimski Kerč i, preko puta naspram njega, poluostrvo Taman. S Tamana je “širok drum” za Kavkaz. U Drugom svetskom ratu tim pravcem nameravali su da se probiju Nemci.

Kerčanski moreuz: Rt Čuška pruža se na gore a rt Tuzla i Tuzlanska ostrva su vodoravno 

Prva i druga vrata

Prolaz morem kod Kerča unikalni je lavirint. Na najužem mestu, morska vrata široka su svega 3.100 metara, dok južnije, tamo pri pristupu iz Crnog mora, čak i petnaest kilometara. U stešnjenom delu, na severu, vodeni prolaz omeđuju dve morske luke, luka Krim i luka Kavkaz locirana pri kraju kao igla izduženog rta Čuška – a na najširem, dva kopnena rta, Mis ak-Burun (kerčanski) i preko puta rt Tuzla. Između njih su, nekako na sredokraći, za most vrlo važna ostrva Tuzla.

Rt Čuška, po kojem su polegnuti i drum i vrlo važna železnička pruga, jedini je suvozemni pristup Krimu iz Rusije mimo prolaza kroz Ukrajinu, uz uslov da se vagoni i drumska vozila na krimsku stranu prevezu trajektom.

Rt je skoro nestvarnog izgleda – izdužen u nekakvu tanku malo zakrivljenu kopnenu iglu, čiji je “vrh” dugački peščani sprud rta Ahilion. Slična zemljana “igla” je i između rta Tuzla i Tuzla ostrva, trasom budućeg mosta, od nasipa.

Rt Tuzla

Rusija je od 2003. preduzela u svojim vodama izgradnju tog nasipa. Prekrivala je plitko dno i sužavala širinu koju bi eventualni most imalo da premosti.

Postojale su četiri varijante za premošćavanje Kerčanskog moreuza ali sada se radi na četvrtoj - "tuzlanskoj"

Vlada u Kijevu, predsednika Leonida Kučme, nije blagonaklono gledala na to rusko “građevinarstvo”. Ideja o rusko-ukrajinskom mostu nije u Kijevu imala uticajnih pristalica. Što je ruski nasip duži, odnosi Ukrajine i Rusije su sve složeniji, izjavljivao je predsednik Kučma. Ali to isto, samo s drugačijim argumentima, moglo se kazati i obrnutim redom – što su odnosi Moskve i Kijeva bivali složeniji, i Kijev češće iskazivao simpatije za NATO, sve brže je građen i nasip. Zapažalo se, još od raspada Sovjetskog Saveza, da kijevski vetar duva na Zapad, i da je Crnomorska flota još samo imenom crnomorska, a da je zapravo odbačena u Azovsko more. Ne računajući (njen) stan u Sevastopolju, uzet na rok i pod kiriju.

Ruski predsednik Vladimir Putin u letilici prilikom odlaska na razgledanje gradilišta mosta u Kerču, prošlog četvrtka

Prvi most gradili Nemci

Sa stanovišta Rusa, bilo je samo pitanje trenutka kada će ključeve Kerča i kontrolu tesnaca preuzeti SAD i NATO. Geostrateški značaj Kerčanskih vrata ilustrovan je epizodama Drugog svetskog rata. Januara 1943. more u tesnacu zamrzlo se, omogućivši vojsci da kroči na led. Pošto je nemački front stabilizovan, Hitler je naredio da se nad tesnacem što pre izgradi most, u nameri da Nemci u otskoku s Krima osvoje Kavkaz. Taj pravac, o kojem, govoreći o eventualnoj teritorijalnoj demontaži Rusije, preporučuje Zbignjev Bžežinski, nije izum Bžežinskog. Postojao je i u Hitlerovom pokušaju osvajanja.

Nemački radovi na mostu su prethodni pokušaj savladavanja moreuza. Do juna 1943. je, štaviše, uspostavljena mogućnost prebacivanja sa obale na obalu po hiljadu tona tereta dnevno, “klizanjem” po kablovima. Međutim, pouzdan viseći most zahtevao je mnogo više, i to vrlo teške čelične užadi, a njihova doprema mogla se obaviti jedino na uštrb dotura ratnog materijala. Nemci ga se nisu mogli odreći. Septembra 1943. izgubili su važan mostobran, sovjetska armija je pošla u nastupanje  – i sada su Sovjeti improvizovali transport preko Kerčanskog tesnaca. Dobro im je bio došao materijal za most koji su pre njih dopremili Nemci.

Prvi most srušio led

Nesigurnu građevinu srušile su ipak sante leda, u zimu 1944. I od 1952. na dalje, kamioni i vagoni se na Krim i nazad prevoze trajektima, s Čuške. U međuvremenu, bilo je zamisli o mostu kod Kerča. Gradonačelnik Moskve Jurij Luškov je, na primer, bio jedan od vatrenih pobornika takvog poduhvata. Predsednik Ukrajine Viktor Janukovič i tada predsednik Rusije Dmitri Medvedev, potpisali su čak i rusko-ukrajinski sporazum o mostu, memorandum o međusobnom razumevanju 2010. godine. Januara 2014, dve vlade su bile odlučile da se izgradnja mosta poveri jednoj zajedničkoj rusko-ukrajinskoj kompaniji. Obrazovana je zajednička radna grupa koja će utvrditi lokaciju i odrediti parametre projekta.

Ipak, u Kijevu je februara te godine izveden američki organizovan puč, a u odgovoru na obrt, Rusija je povratila svojevremeno poklonjeni Krim. Marta te godine, premijer Rusije Medvedev potpisao je dekret o kompaniji koja će graditi Kerčanski most.

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da će drum i železnička pruga povezati Krim i ruski Krasnodarski kraj. Maja 2015. počeli su radovi na mostogradnji. To je to što je iz helikoptera osmotrio Putin.

Početak radova na kerčanskoj strani moreuza, 15. avgust 2015. (http://kerch-most.ru/zabita-pervaya-svaya-kerchenskogo-mosta.html)

Procenjuje se da će most koštati preko četiri milijarde dolara, ali položiće se dva para železničkih šina a autoprelaz će imati četiri trake.

Predviđeno je da se most isproba koncem 2018, kako bi se 2019. preko mora pustio saobraćaj. Most će biti visok 60 metara i dugačak četiri i po kilometara, ali njegov konačan izgled još nije poznat, dok nagađanja ne vredi citirati.