Arapski plan za rehabilitovanje Asadovog režima?

Sirijska kriza ulazi u dinamičnu političku „završnicu“, koja nije samo američka ili ruska, već „prevashodno i tipično“ arapska. Poznavaoci prilika prate događanja na Bliskom istoku, ističući da su arapski lideri ipak rešili da uzmu stvar u svoje ruke, ne obazirući se na regionalne ili međunarodne planove za rešavanje sirijske situacije.

Serija prijateljskih susreta

Nastojanja da se diplomatski ili vojno svrgne režim Bašara al Asada u Damasku i dovede neka „prihvatljivija“ vlast, gledano iz ugla arapskih zemalja u regionu, već su se dovoljno „otegla“ da glavni problem sada već više nije sam Asad, već pitanje šta će se sa regionom desiti ukoliko „revolucija“ u Siriji „uspe“ a zemlja ode u ruke „demokratskije“ vlade, postavljene „spolja“, na koju one neće imati dovoljno uticaja.

Diplomatski potezi ogledaju se u poseti muftije sirijskog režima Alžiru; šef diplomatije Valid al Mualim, koji retko putuje van zemlje, otišao je u omansku prestonicu Muskat kako bi se sastao sa tamošnjim kolegom. Usledio je sastanak generala Ali Mamluka, koji važi za Asadovu desnu ruku po pitanju državne bezbednosti, sa saudijskim zamenikom prestolonaslednika i ministrom odbrane Muhamedom bin Salmanom. Sastanak između Mamluka i Salmana bio je najmanje očekivan i maltene je u javnosti potisnuo sve druge događaje u Siriji prethodne nedelje.   

Iza ovih događaja usledilo je i ponovno otvaranje kancelarije diplomatskog predstavništva Tunisa u Damasku. Ovaj potez Tunisa, kako ocenjuje portal Midlist monitor, očigledno je korak ka daljoj težnji pronalaženja prihvatljivih odnosa između dve zemlje, ali koji je i pokazatelj „širih pretenzija“.

Bašar al Asad tokom mitinga podrške 2012.

Dok Zapad poziva na smenu vlasti..

Ovakve međuarapske poteze pojedini gledaju u svetlu šireg međunarodnog dinamizma, te im pretpostavljaju izvesne planove Moskve ili Vašingtona s ciljem da se Asad smeni i da se pronađe alternativno rešenje za sirijsku krizu. U Siriji bukti građanski rat skoro petu godinu zaredom a zemlja je dodatno opustošena otkad je džihadistička organizacija Islamska država prošlog leta zauzela velike delove teritorija Sirije i Iraka. Međunarodna zajednica odmah potom pokrenula je vazdušnu operaciju napada na njihova uporišta.

Pojedini analitičari ukazuju na nedavne poruke iz Teherana, koje, kako kažu, izgleda da pokazuju da se Rusija i Iran sve više slažu da je sudbina Asadovog režima „zapečaćena“, te da postaje neophodno da se nađe bezbedna alternativa koja će sačuvati interese i Teherana i Moskve u Siriji.

Isti stručnjaci podsećaju i da je turski predsednik Tajip Erdogan izjavio da je primetio da se ruski odnos prema Siriji „menja“, te i da je američki šef države Barak Obama kazao da je moguće videti „svetlo na kraju sirijskog tunela“. Ništa manje značajan nije ni sastanak ministara spoljnih poslova SAD i Rusije u katarskoj Dohi, iz kojeg su takođe proistekla zvanična saopštenja o „političkom rešenju“.

Paradiranje pripadnika Islamske države u sirijskoj Raki u junu 2014.

..Arapski lideri obnavljaju odnose s Damaskom

U situaciji u kojoj ni Iran ni Rusija nisu istupile sa bilo kakvim koracima koji bi konkretnije pokazali da zvanična Moskva ili Teheran „dižu ruke“ od saveznika Asada, ovakve tvrdnje ostaju u domenu spekulacija. Ono što svakako upada u oči jesu potezi i odluke arapskih lidera po pitanju Sirije, navodi Midlist monitor,koji poseduju „specifičnu logiku“ koja se ne obazire na to da li postoji međunarodni ili regionalni plan za rešavanje krize.

Diplomatski izvori sa Bliskog istoka potvrdili su da su se Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Jordan i Oman međusobno dogovorili da ponovo uspostave odnose sa zvaničnim Damaskom kako bi se „rehabilitovao“ Asadov režim. Ove zemlje su se donekle „pokrenule“ u ovom smeru posle odluke Tunisa da se ponovo približi Damasku.

Grupa arapskih zemalja, navodno, ima podršku Rusije, ali ne želi da otvorenije uđe u čitav plan pre nego što dobije zeleno svetlo od Saudijske Arabije, ili bar signal da se Rijad neće protiviti. Upravo je sastanak između Mamluka i Bin Salmana, „koji su upriličili Egipat, UAE i Rusija“, održan u kontekstu promene saudijske pozicije po pitanju Bašara al Asada i njegove vlade.

Pripadnici pobunjeničkih snaga u razrušenom Alepu

Status kvo važniji od Asada

Zanimljivo je da se ovakva diplomatska dinamika odvija upravo u vreme kada se na Zapadu i u regionu istovremeno govori o „sužavanju kruga“ oko Damaska i iranskim ekspanzionističkim planovima na Bliskom istoku. Pitanje je i zašto bi se ovakva grupa arapskih zemalja ujedinila oko sirijskog cilja.

Jedno od objašnjenja koje nudi Midlist monitor jeste da se radi o državama koje su ili poznate po tome što su „kontrarevolucionarne“ i „pučističke“ (Egipat), ili „ne-pučističke“ (Tunis), ili zemlje koje predstavljaju značajnu silu u okviru kontrarevolucionarnog pokreta u arapskom svetu, kakve su UAE i Jordan, te one koje su bliske Iranu (Oman). Ovakvo „društvo“ nema nikakve simpatije prema sirijskom narodu ili revoluciji, „te im nimalo nije stalo ni do toga da li će se političko rešenje za sirijsku krizu postići ili ne“.

Čeka se „zeleno svetlo“ iz Rijada

Prema ovom stanovištu, pomenute zemlje – iako su ozbiljno zabrinute zbog iranskog širenja uticaja u regionu – više brine šta će se dogoditi ukoliko u Siriji pobedi, kakva god, „revolucija“. Njih zapravo najviše plaši, navodi isti portal, pretvaranje Sirije u „slobodnu, demokratsku zemlju u kojoj vlast izražava volju i izbor naroda“.

Upravo onako kako su arapske zemlje, koje su bile ujedinjene protiv revolucionarnih pokreta na svojim teritorijama, radile na tome da se zaustavi proces promena u Egiptu, Tunisu i Libiji u leto 2013, i upravo onako kako danas zloupotrebljavaju sukob u Jemenu, navodi portal, „one sada veruju da je rehabilitacija Asadovog režima jedino preostalo sredstvo odbrane protiv arapske revolucije u Siriji“, odnosno uspostavljanja situacije u državi na koju one neće imati uticaja i koja može dovesti do daljeg širenja „neposlušnosti“ u regionu. Saudijski stav će, bez svake sumnje, biti presudan za to da li će „projekat spasavanja Asadovog režima“ – uspeti ili propasti.