Grčka bez otplate duga MMF

Grčka vlada je saopštila da nema 1,6 milijadi evra duga za otplatu Međunarodnom monetranom fondu (MMF). To potvrđuju premijer Aleksis Cipras i ministar finansija Janis Varufakis. Ministar Varufakis kaže:  

“Grčka neće uplatiti 1,6 milijardi evra duga Međunarodnom monetarnom fondu, ali se nada da će u poslednjem trenutku postići dogovor sa kreditorima“.

Grčka klizi ka bankrotu i da proglasi platnu nesposobnost, odnosno nemogućnost da podmiruje svoje finansijske obaveze. To bi značilo da ta država više ne može da dobija nove kredite na finansijskim tržištima, niti da otplaćuje kredite i kamate koji dospevaju na naplatu. Za Grčku to je možda slamka spasa prema “trojci” (EU, ECB i MMF) jer prisiljava EU i evrozonu na traženje novih rešenja za Grčku da se izbegne bankrot i izlazak iz evrozone. To je i politička šansa Ciprasove vlade da u kriznim trenucima napravi “novi početak” za Grčku u odnosu na dug od preko 300 milijardi evra i traganje za unutrašnjom konsolidacijom.

Igre iza kulisa?

Situacija u Grčkoj je veoma napeta jer traju protesti pristalica  Ciprasa i Sirize ali i pristalica opozicije, pre svega PASOK i Nove demokratije koje su zaduživale Grčku. Opozicija inisistira na dogovoru sa MMF i evrozonom a vlast na rešenjima koja sprečavaju pritisak i ucene “trojke”.

Sve je to uvod u jedan mali građanski sukob među Grcima koji može da poprimi i dramatične razmere. Ipak, Cipras dok priprema referendum nastavlja sa diplomatijom prema MMF i evrozoni. Tako se pojavljuju napisi u medijima kao, „Premijerova kancelarija obavestila je Brisel da trenutno procenjuje novi predlog predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera, koji obuhvata pomoć u vezi sa dugom u oktobru i promene koje se odnose na Grke sa malim primanjima“.

U poslednju ponudu Evropske komisije uvršten je predlog Grčke da PDV za hotelske usluge bude 13 odsto, a ne 23 odsto, kako su kreditori prethodno zahtevali. Traga se za nekom vrstom kompromisa. Za Ciprasa ovo je vreme “sve ili ništa” a za MMF, EU i ECB model “uzmi ili ostavi”ali kada su zaoštreni odnosi ipak se traži ”srednje rešenje” 

Žan Klod Junker

Referendum jača ili ruši Ciprasa?

Grčki premijer Cipras rekao je da će podneti ostavku ako Grci prihvate na referendumu sporazum sa kreditorima i pozvao građane da odbace taj predlog. On je izjavio da bi ubedljivo izjašnjavanje protiv mera štednje pomoglo Grčkoj da pregovara o povoljnijem rešenju krize.

Cipras pokušava da deluje na nacionlanoj platformi zaštite  nacionanih i državnih interesa uz isticanje nacionalne suverenosti i samopoštovanja nacije. Premijer Cipras kaže:

“Tražimo od vas da to odbijete svom snagom duše“, rekao je i dodao da ne veruje da kreditori žele da Grčka izađe iz evrozone, jer bi troškovi bili „ogromni“.

„Ako grčki narod želi da nastavi mere štednje u večnost, što će nam onemogućiti da podignemo glavu, mi ćemo to poštovati, ali nećemo biti oni koji će to sprovoditi“, rekao je Cipras.

Referendum je “solomonsko rešenje” koje prebacuje odgovornost na građane i naciju, sa vlade, parlamenta i institucija. Tako se egalitarističkim porukama javno mnjenje politički usmerava i projektuje ka željenom cilju vlade.

Grčki narod želi ostanak u evrozoni i EU ali ne i da bude pod teškim merama, pritiskom i ucenama. Referendum je osmišljen kao jedna ”politčka igra” plebiscitarnog karaktera koja treba da odrazi stanje nacije i obezbedi put vlade.

Referendumska pitanja su dosta nejasna i mogu različito da se tumače i zaokruže. Tu je prostor za moguću manipulaciju. Po saznanju medija, sadržaj teksta na listiću biće: 

“Da li bi trebalo prihvatiti dogovor koji su Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond podneli evrogrupi 25. 6. 2015. i sastoji se iz dva dela koji čine njihov zajednički predlog?

Prvi dokument se zove “Reforme za završetak trenutnog programa i dalje”, a drugi “Analiza održivosti preliminarnog duga”.

NE PRIHVATITI / NE

PRIHVATITI / DA