Grci žele ostanak u evrozoni?
Velika partija pokera između Grčke i evrozone
(foto, Athens, 27.06.2015 - grčka predsednička garda ispred Parlamenta u Atini gde je u toku vanredna sednica povodom referenduma o predlogu međunarodnih kreditora)
Grčka vlada krenula je u pokersku igru sa evrozonom i EU, koja je neizvesna, puna rizika i opasnosti od napuštanja evrozone. Sve to je praćeno pritiscima EU i kreditora i pretnjama od unutrašnjih potresa sa neizvesnim scenarijima.
Cipras je dobio podršku u parlamentu za referendum petog jula dok je opozicija - pre svega Pasok i Nova dmokratija koje su više od 30 godina naizmenično i zajedno vladale Grčkom i zaduživale se - napustila parlament. To je znak da će ove dve partije biti izvor velike opstrukcije Ciprasu u spovođenju referenduma ali i pomagati pritisak za obaranje Ciprasove vlade i prevremene izbore.
Athens, 27.06.2015 - vanredna sednca Parlamenta u Atini povodom referenduma o predlogu međunarodnih kreditora
Ciprasova vlada je poručila da ne može da prihvati tražene reforme jer bi one privredu ostavile u recesiji, a ponuđeni novac ne bi bio dovoljan da reši probleme kako su ponudili ministri finansija evrozone i MMF. Otvoren je “hladni rat” Ciprasove vlade i evrozone što neće doneti dobra ni evrozoni ni Grčkoj.
Referendum visokog uloga i rizika
Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da neće povećavati limit za finansiranje grčkih banaka, u jeku bojazni da bi Grčka mogla brzo da doživi bankrot. Ovo je znak da ECB prebacuje svu odgovornost na Ciprasovu vladu i da pušta Grčku ka bankrotu i političkoj nestabilnosti visokog rizika kakav do sada nije viđen ni u EU niti u Grčkoj - od pada vojne hunte pre 40 godina.
Cipras može preko referenduma da ojača svoju poziciju na nacionlnoj osnovi ili da je izgubi, što bi bio uvod u prevremene izbore, politički konflikt u ovoj zemlji i potrebu za kriznim menadžmentom EU i evrozone prema Grčkoj. Analize javnog mnjenja pokazuju da većina Grka želi da zadrži evro kao svoju valutu kao i da želi dogovor s kreditorima - EU, MMF i Evropskom centralnom bankom.
Šta pokazuju dve odvojene ankete, objavljene grčkoj štampi? Prema prvoj, oko 57 odsto građana veruje da grčka vlada može da postigne dogovor s kreditorima, dok 29 odsto želi izlazak iz evrozone. U drugoj anketi, 47,2 odsto Grka bi glasalo za dogovor s poveriocima iako je „bolan i težak“, dok bi 33 odsto bilo protiv a oko 18 odsto uzdržano. Rezultati obe ankete izražavaju razumevanje za nužne kompromise i dogovore grčke vlade sa evrozonom mada su sada dosta male šanse da se to postigne.
Možda će evrozona tražiti odlazak Ciprasove vlade s vlasti i formiranje neke prelazne vlade - nacionalnog pomirenja ili ekspertske - koja bi “pomirila“ Grčku sa MMF i evrozonom.
Grčkoj je ostalo malo vremena za otplatu rate kredita od 1,5 milijardi evra MMF-u. Ili se uplaćuje taj novac ili se ide u stanje moratorijuma na plaćanja, što je uvod u izlazak iz zone evra.
Brussels, 27.06.2015 - sastanak ministara finansija EU - Evrogrupe u Briselu: Wolfgang Schaeuble (Nemačka), Alexander Stubb (Finska), Pierre Moscovici (EU)
Psihoza straha i nepoverenja?
Grčka je u pravoj psihozi straha a građani u sve napetijoj situaciji povlače svoj novac iz banaka i preko bankomata. Tako su tokom prethodne sedmice Grci povukli iz banaka nekoliko milijardi evra a za 24 sata, od trenutka objave organizovanja referenduma, iz bankomata je povučeno oko 600 miliona evra.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble rekao je da će evrozona učiniti sve što je u njenoj moći da izbegne „finansijsku zarazu“ koja bi mogla da se proširi iz Grčke. Kao moguća krizna mera za slučaj širenja „grčkog virusa”, prema pisanju medija, previđena je fantomska operacija “Albanija”. Time bi se predupredila mogućnost širenje grčke krize, naročito na Rumuniju, Bugarsku, Kipar i Makedoniju. Evopska unija bi, prema ovom rezervnom planu, bila sklona da se krene u nacionalizaciju filijala grčkih banaka u tim zemljama, bio bi zaveden nadzor i ograničenje prometa kapitala i bankarskih isplata.
Brussels, 27.06.2015 - sastanak ministara finansija EU - Evrogrupe u Briselu: Christine Lagarde (MMF), Luis de Guindos (Španija)
Ova finansijska “zaraza”, kako je naziva nemački ministar Šojble, mogla bi pogoditi druge ranjive zemlje, kao što su Portugal i Španija, i ugroziti funkcionisanje ECB i evrozone u celini. Sve je to uvod u velike poremćaje na berzanskim i finansijskm tržištima u Evropi ali i van nje i predstavlja najveću krizu EU od njenog formiranja 1957 godine.
