Igra moćnih na Balkanu
Srebrenica kao distrikt?
(foto, Srebrenica, uvod u rušenje Dejtonskog sporazuma i Republike Srpske)
Balkan je i dalje „bure konflikta“ i prostor sukobljavanja interesa, kako unutar Zapada i SAD tako i u odnosu Zapada prema Ruskoj Federaciji. Nakon dve decenije od Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji je vidno promenjen u odnosu na ono što je potpisano pre dve decenije, sada se pokušava njegova puna revizija i urušavanje Republike Srpske uz pritisak na Srbiju.
Moćne države, pre svega SAD a uz njih Velika Britanija preko svoje rezolucije o genocidu u Srebrenci, idu na promenu Dejtonskog mirovnog sporazuma sa mogućim izdvajanjem Srebrenice iz Republike Srpske. Godišnjica zločina u Srebrenici treba da posluži za dublje geopolitičke interese, pre svega SAD i NATO ali i EU, a to je postepena teritijalno - ustavna prekompozicija BiH za stvaranje unitarne države, približavanje EU i NATO, slabljenje uticaja Srbije i Rusije u Republici Srpskoj, sprečavanje Republike Srpske da u okviru BiH stavlja veto na priznanje Kosova, pošto su to već uradile Hrvatska, Slovenija, Crna Gora i BJR Makedonija.
Projektovana igra Zapada?
Britanija nije usamljena u ovom planu. Iza nje stoje SAD koje u Kongresu najavljuju rezoluciju o Srebrenici čime se daje diplomatska podrška Velikoj Britaniji u Savetu bezbednosti UN. Tačnije, plan je da taj grad, zbog zločina koji je u njemu počinjen, dobije status distrikta kao što ga ima Brčko.
To bi suštinski značilo, bar na simbolički način, razvlašćenje Republike Srpske ili početak njenog postepenog ukidanja. Ovo bi svakako izazvalo krizu u Republici Srpskoj i početak unitarizacije.
Po tom planu, kako propagiraju angažovani mediji, Srebrenica bi bila izuzeta iz nadležnosti Banjaluke i stavljena pod jurisdikciju Sarajeva, a sa obrazloženjem da je i tokom rata tu bila zaštićena zona UN. Sada se u ovom pravcu vrši veliki pritisak na Beograd da dodatno pritiska Republiku Srspku i njenu vlast...
Pritisak za slabljenje Republike Srpske
Među pozvanima na „20 godina Srebrenice“, koji su potvrdili dolazak, su i bivši predsednik SAD Bil Klinton, turski predsednik Redžep Erdogan, slovenački Borut Pahor i crnogorski Filip Vujanović. U toku je pritisak na Srbiju da prisustvuje godišnjici Srebrenice.
Za vlasti u Republici Srpskoj, ostvarenje ideje o Srebrenci kao distriktu predstavljalo bi rušenje Dejtonskog sporazuma. Da bi „Dejton“ bio promenjen, potrebno je da se o tome saglase tri konstitutivna naroda BiH, kao i Srbija i Hrvatska kao garanti sporazuma. A upravo Beograd, tačnije premijer Aleksandar Vučić, biće pod velikim pritiskom, pre svih Nemačke, da pristane na slabljenje Republike Srpske u okviru BiH.
Sve ovo otvara nova žarišta koja će se odraziti na čitav Balkan, ionako uzdrman krizom, i na poziciju Srbije. Ako se na to nadoveže situacija na Kosovu i u BJR Makedoniji, teškoće u odnosima grčke sa EU i MMF - jasno je da se ne želi Balkan kao stabilni geopolitički prostor Evrope.
