Pobeda Sirize odrediće budućnost Evropske unije

„Pobeda Sirize je istorijski momenat ne toliko za Grčku koliko za ostatak Evrope i posebno Balkan. Budućnost Evropske unije zavisi od toga da li će Siriza uspeti, kao i budućnost levice, ne samo radikalne levice, već svih socijalističkih stranaka koje se bore za napuštanje neoliberalnog kapitalizma koji je postao ortodoksija Evropske unije“, poručio je prof. dr Kostas Duzinas, profesor prava i direktor Instituta za humanističke nauke Birkbek na Univerzitetu u Londonu i sadašnji savetnik Aleksisa Ciprasa, premijera Grčke, na predavanju u Beogradu koje je održao na poziv filozofske škole Feliks romulijana.

Ekonomski, Grčka za Evropsku uniju i za Nemačku nije važna. Ona čini svega dva odsto BDP-a Evropske unije. Njen dug jeste veliki, 185 odsto BDP-a, ali u apsolutnom iznosu tih 200 miijardi nije ništa za Evropu i Nemačku.

“To je politički problem i nemačka i evropska elita to razumeju. Ako Grčka ne uspe videćemo raspad EU”, upozorava pisac nekoliko knjiga o ljudskim pravima, među kojima je najpoznatija “Ljudska prava i Imperija”.

Prema njegovom shvatanju, evropska istorija može se podeliti u tri ciklusa. Prvi je 15- 16. vek kada je otkriven novi svet koji je postao provincija Evrope a sama Evropa je postala centar sveta. Drugi ciklus su evropski građanski ratovi 20. veka i, na kraju, trći ciklus traje od 1989. godine od pada komunizma, od kada je prema Fukujami nastupio “kraj istorije” ili prema Bušu “novi svetski poredak”.

“Svi ovi uspesi su vodili uspehu Evrope, a onda je usledio pad. Evropa je izmislila nacionalne države, koncept koji su prihvatile njene kolonije i otcepile se i sada je Evropa privezak Evroazije i nalazi se na sekundarnoj poziciji.

U drugom ciklusu Evropa je prošla dva rata i ideološki konflikt između kapitalizma i komunizma. Ovaj konflikt je pomerio Zapadnu Evropu prema socijalnim pravima kako bi se pokazali boljim od komunističkih zemalja.

Propast zemlje blagostanja u Evropi je trenutak kada je Evropa prestala da bude centar sveta. Zapadni, neoliberalni kapitalistički model je trijumfovao 1989. godine. Evropska unija koja je osnovana kao odgovor građanskom ratu, porazom države blagostanja ulazi u period akutnih nacionalnih konflikata, što pokazuje konflikt Grčke i Nemačke”, istakao je Duzinas, navevši primer naslovne strane nemačkog Špigla na kojoj je objavljena crno-bela fotografija iz 1942. godine sa 12 nacističkih oficira na Akropolju i Angelom Merkel u boji u prvom planu sa naslovom “Super Nemačka”.

Prema njegovim rečima, 25. januara ove godine doneo je čudno iskustvo da su ljudi iz Grčke i iz celog sveta dolazili u Atinu da osete pobedu radikalne levice. On podseća da su u građanskom ratu nakon što su jugoslovneski partizani oslobodili više od 70 odsto grčke teritorije, levičari proganjani, smeštani u logore i da su ovu pobedu na izborima videli kao osvetu, mada osvetu nisu tražili.

“U Velikoj Britaniji je pre izbora vladalo opšte neshvatanje o čemu uopšte pričaju Cipras i Varufakis. Posle izbora počeli su napadi, takoreći postmoderni državni udar sa porukom ´ili sklonite ovu vladu ili će i oni i Grci biti ismejani´. Evropska javnost šalje poruku da politika Margaret Tačer nema alternativu. Ali ima alternative, ne samo u Atini nego i u Parizu i u Londonu”, istakao je Duzinas.

On je dolazak Sirize na vlast uporedio sa promenom paradigme -  ekonomske i socijalne. Duzinas tvrdi da je korišćenje kejnzijanske ekonomske politike za razvoj ekonomije totalno potisnut, da su totalno zapostavljeni siromašni.

“U mojim razgovorima sa ljudima iz Italije, Španije, Velike Britanije javlja se pitanje kako tamo napraviti partiju sa sličnom strukturom i ideologijom kao Siriza. Mislim da je to početak promene paradigme”, ocenio je ovaj grčki intelektualac.

On se pita i da li može uspeti taj državni udar EU na grčku vladu.

“Grčka vlada i Evrogrupa su se 20. februara dogovorili da produže pomoć Grčkoj od sedam milijardi evra za još četiri meseca bez da Grčka uvodi nove mere štednje, ali i da ne sme da donosi nikakve mere koje bi povećale budžetski deficit. Siriza je, pod pretnjom, napustila deo svog programa a to je restart ekonomije, javne investicije, otvaranje 300.000 radnih mesta i u tom delu je uspeo evropski državni udar. U drugom delu udar nije uspeo, jer je grčka vlada usvojila taktiku gerilskog ratovanja, pošto je sila asimetrično raspoređena, jer je s jedne strane teško oružje u vidu štamparije novca. Grčka je pokušala da kupi vreme, još četiri meseca i kao gerila stalno menja teren borbe tamo gde im odgovara. Ta promena terena se ogleda u dobijanju vremena da konsoliduje poziciju na domaćem planu.

Prvi zakon koji je donela vlada je da se zaustavi humanitarna kriza. Holandski ministar finansija je izjavio da humanitarne krize nema i da se ne može praviti deficit. Grčka je nastavila sa planom. Sada u Evropi počinje da se priča o humanitarnoj krizi. Inače, na Zapadu to znači prirodnu katastrofu, a sada se grčka kriza prihvata kao humanitarna, čiji je uzrok čovek, odnosno politika štednje. Vlada povezuje humanitarnu krizu sa delima protiv čovečnosti i Cipras stavlja na agendu nacističke zločine u Drugom svetskom ratu i ratnu odštetu koju Nemačka nikada nije platila”, objašnjava Duzinas.

Uporedo sa tim grčka vlada radi na reviziji duga i istražuje svaki zajam -  da li je bio kriminalan, što je teže dokazati, i da li je bio nemoralan, protiv volje naroda, kao što je Ekvador otpisao 70 odsto duga. Kako objašnjava Duzinas, u igru se uvodi i treći igrač, neko ko je bliži Grčkoj nego Nemačkoj i EU pa se ide u posete Francuskoj, Italiji, Španiji kako bi se napravio savez protiv mera štednje.

On se osvrnuo i na ministra finansija Grčke Varufakisa koji je u centru pažnje evropskih medija zbog svog izgleda i načina života, ali da to koristi da plasira evropskoj javnosti i grčke probleme.

Na pitanje da li će Siriza uspeti, Duzinas odgovara filozofski, “uspeće jer mora uspeti”.

“U toku je tek prvo poluvreme za ovu vladu. Ona za sada ništa nije uradila već pravi prostor da bi mogla uopšte da vlada. U drugom poluvremenu je očekuje ozbiljan posao na izgradnji demokratske socijalističke zemlje. Za to nema recepta, nemaju odakle da prepišu kako se to radi. Zato moramo biti principijelni i brutalno pragmatični. Prvi princip je ideja komunizma, ne u smislu komunističkih partija ili država, već kao postepeni proces kome se teži.

Principi su i kvalitet i demokratija. Potreban je kvalitet u svakoj politici. Prvo rešiti humanitarnu katastrofu, da niko nije gladan, da svi imaju krov nad glavom i da mogu da školuju decu. Posle toga ide ekonomija i uspostavljanje jednakosti i solidarnosti. Demokratija ne znači mašinu za prikupljanje glasova, kakva je sada, već mora da se primeni na život, politiku, ekonomiju, društvo. To neće doći od filozofa i teoretičara, već od ljudi koji su se pokazali mnogo kreativniji u borbi protiv represije. Nema konačne destinacije samo dugačak put sa mnogo rupa i na tom putu je neophodna podrška prijatelja kao što su Srbi”, poručio je Duzinas.

Na pitanje šta bi savetovao Srbiji, s obzirom na rešenost da uđe u Evropsku uniju, Duzinas je poručio da ne može da daje savete, kao što je “premijer Srbije davao savete Grčkoj, mada nije trebalo tako raditi, posebno među prijateljima”, ali da će svakako Atina biti najveći prijatelj Srbije u EU.

“Kreirana je Evropska unija sa severom i jugom na kom se nalazi i Balkan, kako ga zovu-varvarski jug, gde severnjaci hoće da izmeste proizvodnju za šta će da koriste jeftinu radnu snagu. Privatizacioni program u Grčkoj je pokušaj velike pljačke i namera nemačkih kompanija da budzašto pokupuju grčku imovinu. Mislim da isti scenario važi i za Srbiju. Na jugu postoje elite, potpuno evroizirane, koje idu u Brisel u komisije, dobijaju grantove i postaju potpuno kozmopolite, tj. imaju svest trgovačkog putnika koji puno putuje biznis klasom. Narod nije toliko evroiziran. Ja sam za ideju evropske unije, nekada smo govorili da želimo Evropu ljudi, a ne Evropu kapitala, ali to nije uspelo”, objašnjava Duzinas, dodajući da bi za Grčku možda bilo bolje da izađe iz EU, ali da bi izlazak iz evrozone bio katastrofa jer bi standard građana, koji je već smanjen za 35 odsto, devalvacijom drahme još dodatno bio oboren što bi isteralo srednju klasu na ulice i dovelo do revolucije.

On je rekao da cilj grčke vlade nije izlazak iz EU i da nije rešenje savez sa Rusijom, Kinom ili Mađarskom.

“Rusija sa svojim globalnim apsiracijama i komunistički diktatorski režim nije alternativa EU, bar nije moj izbor. Orban je meki fašista i nije nikakav prirodni saveznik Sirize. EU jeste izdala principe demokratije ali Orban vodi najdiskriminatorniji i antisemitski režim u Evropi”, zaključio je Duzinas, dodajući da to nije prepreka da Cipras u maju ode u Moskvu na paradu, niti da ministar spoljnih poslova sada boravi u Moskvi, a njegov zamenik sledeće nedelje ode u Kinu. On je istakao i da je prilikom poslednje emisije  državnih obveznica kineski državni fond kupio 100 miliona evra i poslao signal investitorima i fondovima da Kina kupuje grčki dug.

“Treba biti multipolaran i razvijati finansijsku i ekonomsku saradnju sa svima”, zaključio je Duzinas.

*Prof. dr Kostas Duzinas, poznat je po radovima iz područja ljudskih prava, estetike, postmoderne pravne teorije i političke filozofije. Bio je uključen u britanski pokret kritičkih pravnih studija od samog nastanka pokreta, te je jedan od ljudi koji su osnovali Pravni fakultet na Birkbecku