Gas kao oružje i moć

Gas je postao geopolitičko oružje i izvor moći na međunarodnoj sceni. Južni tok ruskog gasa je neizvestan, skoro obustavljen. Druga opcija je TAP koji je u izgledu i velikim procenama. Ruski gas se usmerava prema Kini i Dalekom istoku a Evropa je zbog krize oko Ukrajine u velikim energetskim i gasnim problemima.

Gasa u značajnoj količini, po istraživanjima, ima na Mediteranu u Jonskom i Eejskom moru. Interesi moćnih svetskih kompanija su u igri ali i regionalni, poput Grčke, Turske, Kipra, Izraela, Egipta.

Interesne gasne sfere i moćne kompanije

Grčka želi da bude lider, zajedno sa Kiprom, na nalazištima gasa u Egejskom moru i da usklađuje interese sa Egiptom. Tako su na samitu u Kairu 8. novembra, predsednici Egipta i Kipra, Abdel Fatah al Sisi i Nikos Anastasijades, kao i grčki premijer Antonis Samaras, naglasili spremnost na međusobnu saradnju u eksploataciji zemnog gasa u istočnim delovima Sredozemnog mora.

Čitav projekat je zamišljen da bude pod okriljem američkog koncerna Nobl enerdži koji je izveo prvo probno bušenje a prava eksploatacija bi trebalo da počne 2018. godine.

Kipar je do sada bio važan za finsijske transakcije i otvaranje „of šor kompanija“ ali i interesnog nademtanja Grčke i Turske koja obeležava 40 godina od sukoba dve države na Kipru i uspostavljanja misije UN na tom ostrvu. Globalna kriza uzdrmala je i Kipar pa se sada prave alternativne ekonomske kombinacije koje bi dale Kipru poseban status u geopolitčkim igrama na Mediteranu.

Francuska je tradicionalno zainteresovana da bude lider mediteranskog basena. Nove koncesije za bušenje su dobili i francuski koncern Total, kao i konzorcijum italijanske firme ENI i južnokorejskog Kogasa. Nafta i gas se već crpu iz obližnjih bušotina u izraelskim vodama. Dakle bitka za gas postala je strategija borbe za uticaj i dominaciju. 

Gasna „šahovska partija“ oko Kipra

Učešće oko vađenja mediteransko-kiparskog gasa započinje i Izrael koji je namerava da gradi zajednički terminal za utečnjavanje gasa kod Vasilikosa na južnoj obali Kipra ili u Izraelu.

Postoji i treća opcija, da se koriste postojeći terminali u Egiptu. Ili da se izgradi poseban gasovod koji bi povezivao Izrael i Kipar i vodio dalje do grčkog kopna.

Izrael i Egipat imaju različite interese ali još više se u tome razlikuje Turska u odnosu na Izrel, koja takođe konkuriše kao regionalni lider i moćna ekonomija. Kipar je sa Egiptom i Izraelom već sklopio bilateralne sporazume o razgraničavanju ekonomskih zona i tako, prosto rečeno, povukao granice na dnu mora. Turska neće jednostavno i bez pritiska, pa i konflikata na Kipru ili u regionu, prepustiti gasni aranžam, a da ne bude u vrhu interesa i uticaja. Pošto Turska ne priznaje Republiku Kipar, malo je verovatno da će sa Ankarom moći da bude sklopljen odgovarajući sporazum.

Turski interesi i vojna moć

Turska je na bušenje morskog dna već reagovala slanjem jednog istraživačkog broda, ali i ratnih brodova, u region, na šta je predsednik Republike Kipra Nikos Anastasijadis prekinuo pregovore o ponovnom ujedinjenju ostrva. Grčka želi da brani sopstveni geoekonomski gasni interes ali je jasno da će morati da dođe do podele interesnih sfera ili međusobih konflikata koji bi destabilizovali ceo region.

Grčka vidi svoju šansu da se ekonomski oporavi kroz

sopstvenu ekonomsku zonu u Egejskom moru i istočnom delu Sredozemnog mora. Po grčkoj projekciji, energetska alijansa u Istočnom Sredozemlju bi zapravo trebalo da bude postavljena na još širi osnov, uz povezivanje sa kompanijama u Izraelu i Jordanu. To će biti diplomatska osnova za razgovor 2. decembra, izraelskih zvaničnika i predsednika Republike Kipra koji će doputovati u zvaničnu posetu Izraelu.

Medteranska gasna alijasa je svesna da će Ruska gasna politika biti okrenuta prema Aziji i Kini i da se računa da će 'zapadna ruta' (gasovoda prema Kini) proraditi pre 'istočne', a Južni tok više nije prioritetan projekat za Gasprom u bilo kojim pregovaračkim procesima.

Turska je bila ključna tranzitna država i u projektu TAP i distribuciji Južnog toka i kako je opšta kriza definisanja trase gasovoda, sada Turska želi da ostvari jak uticaj u eksploataciji velikih zaliha gasa i nafte kod Kipra - ili barem da to čini severni, nepriznati, turski deo ostrva. Zato tamo šalje i ratne brodove kao potvrdu namera da brani svoja prava na gas u egejsko-mediteranskom basenu. Pretnja je i više nego jasna: Bulent Bostanoglu, zapovednik turske ratne mornarice je objavio da su njegovi vojnici dobili nove instrukcije i zadatke na istoku Mediterana kako bi se, u slučaju "situacije", mogli suočiti sa ratnim brodovima drugih zemalja.

Vlada službenog Kipra u Nikoziji je Tursku optužila za "provokaciju" i prekinula je pregovore o ponovnom ujedinjenju ostrva koje je podeljeno još od 1974. godine. Kipar, zajedno sa Grčkom i Egiptom traži od Turske da odmah prekine svako istraživanje podmorja pred Kiprom, a Ankara očigledno ne pomišlja da ispuni te zahteve. Za gas i naftu ima mnogo zainteresovanih, zbog čega se turski deo Kipra boji stvaranja "neprijateljskog saveza" koji bi bio usmeren i protiv takozvane "Turske Republike Kipar" i same Turske.