Kisindžer: Zapad snosi deo krivice za ukrajinsku krizu
Najpoznatiji od bivših šefova američke diplomatije ima znatno više razumevanja za Rusiju nego što pokazuju sadašnji evropski i američki vodeći državnici
(foto, Henri Kisindžer)
Bivši američki državni sekretar za spoljne poslove Henri Kisindžer (Kissinger), rodom, inače, iz Nemačke, dao je intervju nemačkom magazinu Špigl (Der Spiegel) u kome je izrazio dosta razumevanja za korake Rusije i njenog predsednika Vladimira Putina i, istovremeno, kritikovao Zapad koji nosi deo krivice za ukrajinsku krizu.
Krim je, prema Kisindžeru, nesumnjivo najslavnijem šefu američke diplomatije u njenoj istoriji, specijalni slučaj. Ako Zapad hoće da bude pošten, mora priznati da je i on činio greške.
“U principu, ne može se prihvatiti da neka država prisvoji deo teritorije suseda ali treba znati da je Ukrajina dugo pripadala Rusiji”, ukazao je on i dodao da “aneksija Krima nije preuzimanje svetske moći i nikako se ne može izjednačavati sa upadom Hitlera u Čehoslovačku”.
Rusija je, po njegovim rečima, nastojala da se predstavi kao napredni narod, otvoren prema Zapadu i njegovoj kulturi. Štaviše, kao narod koji sebe vidi kao deo Zapada.
“Nema zato nikakvog smisla to što Putin nedelju dana posle Majdana posegne za Krimom i potom se zarati u Ukrajini”.
“Evropa i Amerika nisu razumeli značaj događaja pokrenutih pregovorima o ekonomskim vezama Ukrajine sa EU koji su kulminirali demonstracijama u Kijevu. To je trebalo da bude predmet dijaloga s Rusijom. Time, ipak, ne želim da kažem da je ruska reakcija bila primerena”.
Ukrajina, kaže Kisindžer, uvek je imala poseban značaj za Rusiju. “Nepoznavanje toga bilo je fatalno”, rekao je on i upozorio da bi “novi hladni rat bio tragedija”.
Istovremeno, Kisindžer primećuje da niko nije predložio nikakav konkretni plan, kako Krim vratiti Ukrajini, kao i da niko neće da ratuje za istočnu Ukrajinu.
“To je prosto tako, kao što jeste. Ali to ne znači da se s tim treba pomiriti i Krimu pristupati s međunarodno-pravnog gledišta kao ruskoj teritoriji”.
Zapad, po njegovim rečima, stalno mora imati u vidu da joj je Rusija potrebna radi rešenja drugih kriza kao što su, na primer, konflikt sa Iranom oko nuklearnog oružja ili sirijski građanski rat.
To, kako kaže, mora imati prednost pred eskalacijom s Kremljem. "Ukrajina, po negovim rečima, mora ostati nezavisna država ali ne postoji nikakvo pravo na članstvo u NATO“.
“Svi to znamo. NATO za to nikad neće glasati jedinstveno”.
Na primedbu da se, ipak, “Ukrajincima ne može reći da nisu slobodni u određivanju svoje budućnosti”, Kisindžer je odgovorio retorički - kratkim i jasnim pitanjem. „A zašto da ne?“
