Parisko predgrađe – novi Divlji zapad

U združenoj akciji 190 pripadnika više rodova policije, u četvrtak 27. marta, u 6 časova, počela su masovna hapšenja u pariskom predgradju Grinji. U akciji koja je trajala nekoliko časova, pretreseno je više desetina stanova i uhapšeno 15 maloletnika (13 do 17 godina) za koje se sumnja da su 16. marta učestvovali u pljački prigradskog voza.

Dvadesetak osumnjičenih maloletnika su 16. marta, oko 22.30 časova, upali u prigradski voz na liniji D i, pod pretnjom nasiljem, opljačkali su novčanike, nakit i telefone putnika u svim vagonima. Pljačka se odvila velikom brzinom, a po svedočenju više putnika, mladi kriminalci nisu dopustili nikakvu diskusiju, niti pregovaranje.

Kriminalci su, sa plenom, brzo napustili voz i udaljili se ka svom naselju u Grinjiju. Njihov beg su zabeležile stanične kamere, a uz pomoć svedočenja, policija je prilično brzo mogla da započne istragu. Naime, u Grinjiju hara više poluorganizovanih grupa maloletnika koji se nekažnjeno bave preprodajom droge, napadanjem prolaznika, pljačkanjem prodavnica, a u poslednje vreme i pljačkanjem vozova.

Stanica u pariskom predgrađu Grinji

Grupne pljačke vozova

Sindikati francuske železnice odmah su se oglasili i optužili državu da je, štedeći, ukinula personal na stanicama i postavila automate i kamere. Takve prilike doprinose nesigurnosti putnika, a kriminalcima daju osećaj bezbednosti. Njihovo zapažanje je tačno, ali predstavlja samo deo istine i tiče se njihove brige zbog smanjivanja broja radnih mesta.

Prilike su mnogo složenije i to se videlo početkom februara, kada su putnici brzog voza (TGV) koji je, tokom popodneva, napuštao marseljsku stanicu Sen-Šarl, bili iznenađeni napadom tridesetak maskiranih kriminalaca. Nasuprot ozloglašenom delu 11. opštine u severnom delu grada, oni su blokirali prugu i naterali vozovođu da se zaustavi. Međutim, njihov pokušaj pljačke nije uspeo, jer se prilikom ovakvog zaustavljanja, sva vrata automatski blokiraju. Naoružani, ali bez neophodnog alata za nasilno otvaranje vrata, napadači su praznih šaka pobegli u naselje Er-Bel. Policija je vrlo brzo uhapsila desetak kriminalaca, od kojih je veći deo maloletan.

Policijska akcija u Grinjiju

Sindikati policije smatraju da su maloletnici, zaustavivši voz ispred sopstvenog naselja, pokušali da pokažu šta mogu da urade. Međutim, izjave policije prikazuju samo jedan deo stvarnosti. Važno je podsetiti se da su se u Marselju, u više navrata, dogodila zaustavljanja i pljačke teretnih vozova i pri tome je opljačkana roba koja važi kao laka za preprodaju.

Pljačka voza u Grinjiju, takodje, nije prva. Neposredno pre pljačke koja je bila medijatizovana, iste nedelje, dogodile su se još dve. Posle zaustavljanja voza ručnom kočnicom, mladi kriminalci su opljačkali tek nekoliko putnika oko sebe, a potom su pobegli u pravcu svog naselja.

Stanovnici Grinjija, uprkos strahu koji vlada u naselju u kome žive ljudi skromnih prilika ili u potpunoj bedi, ukazuju na teške prilike u kojima se nalaze. Naseljem vladaju poluorganizovane bande maloletnika odustalih od škole i upetljanih u različiti kriminal. Porodice, većinom afričkog porekla, crnačkog i arapskog, digle su ruke od njih i prepustile ih uličnom kriminalu.

Beznadežna sirotinja

Grinji, nalik drugim gradovima Francuske, morao je da odustane od prevencije, kada je bivši predsednik Sarkozi odlučio da prištedi novac. Svojevremeno su desetak vaspitača kružili gradom i bavili se decom kojom porodice više nisu htele ili nisu mogle da se bave. Vaspitači su pokušavali da ih odgovore od bavljenja kriminalom i da ih vrate u školu. Zbog nedostatka novca opština je morala da ukine ova radna mesta. Istovremeno, radi uštede novca, zatvorene su i policijske stanice, tako da je kriminalcima omogućeno slobodno terorisanje naselja.

Manuel Vals, ministar unutrašnjih poslova, u Grinjiju

Privatna preduzeća za transport pošiljki (UPS, Fedex), kao i većina lekara i ambulantnih kola, odbijaju da uđu u ovo naselje, strahujući da će biti napadnuti i opljačkani. Kratkovido, vlasti su pretpostavile da će se kriminalci zadovoljiti svojom teritorijom, te su rešile da žrtvuju naselja u kojima živi sirotinja. Međutim, kriminalci, privučeni većom zaradom, većim publicitetom i većom reputacijom, rešili su da prošire svoju teritoriju.

Iako ova pljačka voza deluje kao još jedna vest u prestoničkoj crnoj hronici, ona mnogo više ukazuje na potpuni prelom francuskog društva. Sa jedne strane se nalaze bogati kojima je sve omogućeno, od lepih naselja, preko privatnog školskog sistema, pa do odlične sigurnosti u kvartovima gde stanuju.

Nasuprot njima nalaze se sve veće legije sirotinje, bez posla, bez pomoći, bez efikasnog školskog sistema, bez osnovne sigurnosti u kući i na ulici, najkraće rečeno, bez ikakve nade da će im ikada biti bolje. Francuska deviza sloboda, jednakost, bratstvo, ugravirana na svim državnim zgradama, njima zvuči podjednako lažno kao i sve priče političara da sada treba stezati kaiš, a da se svetlo vidi na kraju tunela. Nemajući dovoljno moralnih i emotivnih kočnica, najnesvesniji deo ove sirotinje rešio je da se posluži u vozu, ne ćekajući da kompozicija izađe iz tunela.