Gradonačelnik pretukao nezaposlenog

Ana Radmilović

Gradonačelnik Cvetković, član stranke Tačijevih Srba (takozvana SLS) strah je i trepet u opštini Patreš – Pasjane koju je dobio na upravljanje

U jednoj nedođiji, u Kosovskom pomoravlju, u opštini zvanoj Patreš – Pasjane, gradonačelnik Cvetković pretukao je građanina Stojkovića i naneo mu teške telesne povrede glave i nogu. Šutirao ga je, dakle, nogama i udarao pesnicama usred svoje kancelarije i okupljeni radnici opštine gledali su nemo, naravno ne usuđujući se da priđu i reaguju.

Strah i trepet za tri sela

Gradonačelnik Cvetković, član stranke Tačijevih Srba (takozvana SLS) čovek je već pomenut po gadnoj biografiji gde piše da je bio u zatvoru zbog silovanja. I strah je i trepet u toj opštini koju je dobio na upravljanje. To su tri sela u kojima ljudi s novinarima ne smeju da razgovaraju, ni tajno, ni uz sve garancije da neće biti pomenuti i to je mesto gde se niko ne usuđuje da prozbori reč protiv ovog bizarnog „gradonačelnika“, i sada stižemo do poente – to jest razloga zbog kojeg je nesrećni Stojković završio u bolnici nakon posete „gradonačelniku“ tri sela.

Zoran Stojković ima dvadeset i nešto godina, diplomirani je ekonomista i bez posla je. To nikome ne bi smetalo, da Stojković nije neoprezno odgovorio ekipi emisije „Slobodno srpski“, koja je praveći anketu u ovom kraju, a povodom gostovanja bizarnog “gradonačelnika”, imala veliki prblem da uopšte dođe do sagovornika. Retki sagovornici na pitanja šta im nedostaje ili šta bi poručili krimi-gradonačelniku, odgovarali su kako žele zdravlje ili malo više sporta za mlade... i slične besmislice. Stojković je rekao kako želi posao i kako su mladi Srbi mahom bez posla. Ništa strašno, naizgled. Mahniti „gradonačelnik“ na to je reagovao prilično čudno, za gosta jedne emisije, te izgovorio puno rečenica o tome kako je taj Stojković neodgovoran, kako je dobio posao šofera u opštini i kako se nije odazvao niti pojavio na poslu. Stojković se, nakon toga, drznuo da kaže da on nikada nije aplicirao za takvo mesto, da on nije šofer nego ekonomista i da posao u opštini nije tražio, te ga nije ni dobio, a samim tim ni odbio. Sve je to, praveći kobnu grešku, pokušao da raspravi u kabinetu „gradonačelnika“. Koji ga je, nakon toga, pretukao.

To može da se gleda i kao deo folklora. Bilo je janičara i za vreme Turaka, ništa novo, uvek su bili najsuroviji, najgadniji i njihove su biografije bile okićene najbizarnijim detaljima. Osim retkih, ali nema više retkih. Ovo je vreme pacova.

Dekoracija kosovskoj multietnici

Gradonačelnik Štrpca, nekakav Nikolić, letos je uzeo pa pucao na slavi rizikujući da ubije ko zna koliko ljudi, jer se sve to dešavalo na velikoj svečanosti na bazenu iznad Gračanice.

Gradonačelnik Gračanice je bio sitni kriminalac kojeg se s prezirom sećaju oni za koje je radio (takođe kriminalci) i na kojeg, verovatno, s jednakim prezirom gledaju kriminalci druge nacionalnosti za koje sada radi. Taj objavljuje privatne prepiske na Internetu, preti ljudima i da ne nabrajam, ukratko – radi sve što jedan šljam s malo moći u rukama (kojoj se bliži kraj) može da radi.

Radi se o opasnim ljudima, sateranim u ćošak jer osećaju da im se kraj bliži: s povratkom Haradinaja i novom raspodelom snaga u kvazikosovskoj vladi – doći će novi kosovski Srbi, da budu dekoracija kosovskoj multietnici. Ti novi neće imati kriminalne dosijee. Ovi sada prisutni to znaju, ne jer su pametni (to su verovatno najgluplji ljudi koje možete da čujete, i s mukom da pratite šta pričaju, jer to živ čovek ne može da svari), nego jer se na Kosovu sve zna, i to je tako uvek. I uvek je bilo.

Ostavljeni

Kada do tog kraja napokon dođe, kada „gradonačelnici“ pobegnu s Kosova ili završe u nekom jarku ili zatvoru, ostaće jedna strašna uspomena i jedan užasan strah Srba od Srba na Kosovu, koji je već do te mere prisutan da se obespravljeni radije žale Albancima ili Euleksu nego što im pada na pamet da se požale svojim „predstavnicima“ u kvazivladi Kosova. Srbiju više i ne razmatraju, nadam se da nije potrebno objašnjavati zašto.

Ostavili smo ih. Dobronamerni mogu, bez cinizma, da se nadaju da će Haradinaj biti malo bolji. A ako bude gori, mi tu ništa ne možemo i nismo mi krivi. Ako dovede još gore „gradonačelnike“ i „predstavnike Srba“ mi možemo samo da pokušavamo da tu i tamo prenosimo neke vesti,  kako ne bismo izgubili svaki kontakt s tim našim, srpskim Kosovom. I s njegovim Srbima.  Sutra ćemo reći da su sami priznali Kosovo jer su prihvatili sve zakone i sva obeležja kvazidržave. Možemo da pričamo šta hoćemo, ali najveća (i geografski i značenjem) kvazidržava u regionu trenutno je Srbija. To je ona država koja upravo žuri s konačnim skidanjem Kosova sa svog vrata, i ne vidi da taj vrat neka druga omča steže – a ona nije u pravcu Ibar vode ni mutne kosovske Morave.  Ali, šta i kome zameriti u jednoj čudnoj pojavi na karti sveta koja sebi laska da je država, a svi znaju da nije? Mislim na Srbiju, naravno. Ne na Kosovo.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...