ZLATNA GROZNICA U NOVOM PAZARU
Po planinama i dolinama u okolini Novog pazara sve više ljudi nabavlja detektore i - traži zlato.
Vekovima su u ovom kraju postojali ljudi koji su tražili zakopana blaga. Na ovom tlu, svedoči arheologija, hiljadama godina unazad, čak do neolita, živele su ljudske zajednice i nije neobično kad neko danas, kopajući temelje za kuću, pronađe neku dragocenost. Mnošto tvrđava i grobalja, bogata istorija i narodna predanja, mame avanturiste da tragaju za zakopanim dragocenostima.
Mesto u okolini Novog Pazara gde je neko kopao... (foto: Fonet)
Mnogi misle da su priče o zakopanom blagu domen bajki. Ipak, na ovom prostoru pre 3.500 godina živeli su Dardanci čiji se stakleni nakit, otkriven 1978, danas čuva u Narodnom muzeju. Pre skoro 2.000 godina na ovom prostoru živeo je jedan ilirski kralj, od desetog veka ovde su prisutni vladari iz loze Nemanjića – od Časlava preko Stefana Nemanje i Stefana Prvovenčanog do Dragutina i Milutina čiju prestonicu Jeleč na Rogozni ponekad pohode istraživači sa detektorima.
“Kruže mnoge legende o zlatu, verovatno kruže zato što ga ima. Mnogi su zakopano zlato starih naroda tražili u selima Kruševo i Kneževiće, naročito na brdima gde su stara grčka groblja”, kaže učitelj iz Lukara Redžep Nurović. I meštani sela Piskopovce ističu da su zlato u tom selu tražili mnogi, ali i ako ga je neko pronašao nije se hvalio komšijama.
Redžep Nurović (foto: Fonet)
Starina sa Pešterske visoravni Dionisije Jakonić (75) kaže da je čuo za jednu legendu o zakopanom blagu, te da je pažnju izazivalo jedno brdo iza sela Ugla.
“Po nekakvoj legendi tu je zakopano blago nekog drevnog naroda. Ja lično znam čoveka koji je odlazio da tu kopa. On mi je pričao da je nakon što je udario krampom nekoliko puta, nastupilo strašno nevreme, oluja i gmljavina, a on je video da zlato nije njemu namenjeno, uplašio se i više nikad nije smeo da ponovo traži zlato na tom mestu”, ispričao je Jakonić.
Tragači polaze od zdravorazumske činjenice da je nekada zlato bila jedina sigurnost i za žitelje i za vladare, a na blizinu zlata navodi ih i činjenica da je planina Rogozna puna zlata, te da ima pet sela koja u sebi sadrže tu reč (Zlatarevina, Zlatni laz, Zlatare, Zlatni kamen i Zlatište). Danas je bogatstvo Rogozne privuklo jednu mešovitu stranu firmu koja već nekoliko godina vrši iskopavanja na Rogozni, a uzorke šalje na analizu u Švedsku i u Nemačku.
“Mnogo zlata ostalo je od starih naroda i može se to zlato naći u grobljima. To su ta grčka i rimska groblja. Uvek se govorilo o tome. Ovde su živeli i Nemanjići, a kasnije je Pazar bio veoma bogat u periodu turske vlasti. Mi koji tražimo zlato možemo naići na ostavu koju je neko pripremio
za bolja vremena ili na ostavu koju je neko trenutno zakopao. Kada je Pazar krajem 17. veka spaljen od Austrijanaca, mnogi ugledni ljudi su izginuli, a njihovo zlato je ostalo zakopano”, kaže anonimni sagovornik koji poslednjih godina intenzivno traži zlato, ali ne uz pomoć detektora. “Ja u kamenju tražim oznake, jer očekujem da je onaj što je zakopao zlato ostavio i šifru da se do njega
dođe", kaže ovaj sagovornik.
On kaže da se u blizini Novog Pazara, na Borićima, pojavila rupa i veruje da je iz nje izvađeno davno zakopano zlato.
“Pretpostavljam da je u njoj bilo zlato koje je neki od bogatih novopazarskih Jevreja zakopao 1941. Ili je neki njegov potomak došao u Novi Pazar i pronašao ostavu, ili je neko sa detektorom pronašao zlato i otkopao ga”, izjavio je naš anonimni sagovornik koji ističe da mu je poznato kako
sve više ljudi detektorima traži zakopano zlato oko tvrđava kojih ima mnogo u novopazarskom kraju.
Ono što nikada ne može biti utvrđeno, jeste koliko je ljudi našlo zlato i nije to prijavilo.
Ramo Elezović koji je 2002. godine otkrio bistu kralja Aleskandra, prijavio je muzeju Ras.
“Ramo Elezović je bio savestan i prijavio je bistu. Dobio je deset odsto vrednosti u novcu, jer to mu po zakonu pripada”, kaže Svetlana Čeković iz ovog muzeja.
Selo Paljevo kod Tutina je po mnogo čemu mitsko mesto, jer je poznato u mnogim predanjima i narodnim pričama, a nekada su na sred sela bili vidljivi bogumilski stećci. U tom selu je pre nekoliko decenija jedan meštanin pronašao ćup zlata na osnovu sna koji mu je kazao da je zlato zakopano na mestu gde prvi zrak sunca udari na određeni dan u godini.
U selu Kruševu kruže legende o zakopanom blagu, ali stariji meštani pamte i jednu ženu iz Grčke, koja je uoči Drugog svetskog rata došla u selo, uzela konak, ali i nestala u toku noći. Meštani Kruševa tvrde da je ona tokom noći izvadila zlato iz skrovišta koja je vekovima čekalo na nju.
Izvor: Fonet
