Francuska danas obeležava izuzetan Dan žena: Pravo na prekid trudnoće upisano u Ustav

Danas u podne na Trgu Vandom u Parizu okupiće se građani i građanke da obeleže poseban Dan žena jer je pravo na prekid trudnoće pre samo četiri dana upisano u ustav Francuske. Ovo pravo prvi put u istoriji ulazi u ustav jedne zemlje.

Članovi Narodne Skupštine i Senata okupljeni 4. marta u Kongresu Francuske Republike na zasedanju u Versajskom dvorcu, ogromnom većinom izglasali su istorijsku odluku.  

Složno za abortus

U Francuskoj je abortus legalizovan 1975. godine. Zakonom je rečeno da abortus nije kriminalni akt, ali unošenjem u ustav od sada to postaje zagarantovana sloboda odlučivanja o prekidu sopstvene trudnoće. Razlika je simbolična, ali bitna.  

Dobrovoljni prekid trudnoće je u nekim zemljama pravo, a u nekima je to kriminalni akt. Postoje zemlje koje potpuno zabranjuju dobrovoljni prekid trudnoće, dok ga neke zemlje zabranjuju, dozvoljavajući izuzetke i to jedino u slučaju da za to postoje medicinski razlozi.

Pre Kongresa, zasedali su prvo zasebno Narodna skupština, a zatim i Senat koji su ubedljivom većinom izglasali ono što će posle potvrditi na zajedničkom glasanju u Kongresu. Od Od 852 poslanika i senatora, “za“ je glasalo njih 780, dok je 72 bilo protiv.

Rasprava i objavljivanje rezultata glasanja propraćeni su ovacijama. Poslanici i senatori zasedali su u južnom krilu luksuznog Versajskog dvorca gde se prepliću monarhistička i revolucionarna istorija Francuske.

Videli smo tada sliku francuske političke kulture koja je daleko od one poslaničke graje i polemike, stalno na ivici incidenta, na koje smo navikli u Narodnoj skupštini. 

Za govornicom su se smanjivali pripadnici i levih i desnih stranaka, poslanici i senatori, često ushićeni, za ovu priliku zajedno izdignuti iznad partijskih podela. Bila je to slika francuske političke kulture, ona koja je krajem XVIII veka promenila i Evropu i svet.

Potresne uspomene

Mnogi senatori i poslanici setili su se, prilikom debate u Kongresu, Simon Vejl, legendarne ministarke zdravlja koja je u Skupštini 26. novembra 1974. održala govor koji se smatra prekretnicom i posle kojeg je oslabila jaka i vrlo agresivna konzervativna opozicija. Ona je tada govorila o Francuskinjama koje su čarter-letovima i autobusima odlazile u inostranstvo da bi prekinule trudnoću.

„Kada se ovakva putovanja u inostranstvo organizuju čarterom, onda to znači da vladaju nered i anarhija koji treba da prestanu. Te žene su one koje srećemo svaki dan i čijih nevolja i tragedija najčešće nismo svesni“, rekla je tada Simon Vejl. Zakon je usvojen 1975. godine, uz podršku levice.

Najpotresnije je bilo svedočenje senatora, doktora Kloda Mulirea, politički sa desnog centra, koji je ispričao šta je doživeo pre mnogo decenija kada je u još uvek francuskom Alžiru, kao lekar, služio vojni rok. 

“Nikada nisam ovo ispričao“, rekao je obraćajući se Kongresu sa govornice. “Žandarmi su došli u bolnicu u kojoj sam bio jedini doktor i pred mene bukvalno bacili jednu sasvim mladu devojku od 16 – 17 godina, potpuno izbezumljenu, u strašnom stanju. Rekli su da je upravo ubila svoje novorođenče, pošto se sama porodila. Tražili su od mene da potvrdim da se ona zaista upravo porodila…“, ispričao je senator Mulire pred vidno potresenim kolegama.

“Kada sada budemo glasali, glasaću ´za´ i pred sobom ću imati njeno lice koje nikada nisam zaboravio“, završio je svoje obraćanje ovaj senator kojeg su kolege pozdravile aplauzom, stojeći u znak poštovanja. 

Poslanici i senatori sa levice i iz Ekološke grupe glasali su skoro svi “za“ unošenje prava na prekid trudnoće u ustav, dok su na desnom centru (Republikanci i Centristička Unija) i krajnje desnom Nacionalnom okupljanju poslanici i senatori bili podeljeni.  Zanimljivo je da je liderka nacionalnog fronta Marin Lepen glasala “za“.

Protivnici prekida trudnoće

Zasedanje Kongresa preko velikog ekrana pratilo je više hiljada građana okupljenih na Trgu Trokadero u Parizu ispred Ajfelove kule na kojoj su svetleći natpisi na raznim jezicima emitovali poruke. 

Nešto ranije, povorke protivnika prava na prekid trudnoće prošle su kroz Versaj gde je zasedao Kongres. Reč je o ultra konzervativnim grupama i organizacijama, najčešće bliskim Vatikanu koje smatraju da je prekid trudnoće zapravo – ubistvo.

Svetski mediji, od američkih do evropskih, skoro bez izuzetka su pozdravili odluku francuskog Kongresa, podsećajući da je Francuska poslala „snažan signal“ celom svetu i upozorenje Mađarskoj, Poljskoj, Malti i svim zapadnim zemljama u kojima je ovo pravo, mukotrpno izboreno 1970-ih godina kasnije dovedeno u pitanje ili povučeno.

Iako je abortus legalan u većini zemalja Evropske unije, desničarski populisti su sproveli politiku koja ima za cilj ograničavanje ostvarivanju ovog prava.

U Mađarskoj su trudnice obavezne da od prvog ultrazvuka slušaju fetalni puls, koja se naziva „otkucaji srca“ – što je terminologija koju zdravstveni radnici odbacuju.

U Poljskoj je desničarska partija Pravo i pravda zabranila abortus u većini slučajeva dok je bila na vlasti, ali novi poljski premijer Donald Tusk želi da poništi ovu odluku. 

Nemački Di Velt  na primer piše da se nada da će Nemačka, gde je abortus dekriminalizovan, ali još uvek nije zvanično pravo, slediti francuski primer.

Krivični zakon u Nemačkoj dozvoljava dobrovoljni prekid do 12 nedelje trudnoće, dok je u Francuskoj taj period 14 nedelja.

Mapa sveta sa različitim statusima prava na abortus

Pravio na abortus u svetu

Italijanski levičarski list Manifesto podseća da je “pravo da se slobodno odlučuje o rođenju svoje dece“ već uneto u neke ustave evropskih država, proizišlih iz bivše Jugoslavije: Srbija, Severna Makedonija, Bosna, ali na način koji nije tako izričit kao što je to sada slučaj u francuskom ustavu.  

Odluka francuskog kongresa je istorijska jer ona otvara vrata za unošenje prava na prekid trudnoće u Povelju o osnovnim pravima Evropske unije, kako je to i predložio Emanuel Makron pre dve godine, tokom francuskog predsedavanja Savetom Evrope – organizacije koja okuplja 46 država članica (među kojima je i Srbija) i nadzire poštovanje ljudskih prava i načela pravne države u njima.

„Francuska sada mora da podigne ovu borbu na evropski nivo“, takođe je potvrdila portparolka vlade.

Povelja EU je usvojena 2000. godine, a u njoj se navode sva građanska i socijalna prava evropskih građana. Dobila je obavezujuću snagu Lisabonskim ugovorom, koji je stupio na snagu 2009. godine.

Odluka Kongresa u Parizu privukla je naročito pažnju medija u SAD jer je od odluke Vrhovnog suda u junu 2022, 14 američkih država praktično zabranilo abortus.

Čak i kada zakon predviđa izuzetak, u slučaju silovanja, pristup abortusu ostaje veoma težak. Najnovije studije pokazale su da je broj trudnoća koje su posledice silovanja – povećan za 65 hiljada u državama u kojima je abortus zabranjen.

Njujork tajms povodom toga je pisao da je zabrana u 14 država imala za posledicu češće pribegavanje piluli za prekid trudnoće i telemedicini. Na hiljade žena su morale da putuju u američke države gde je abortus dozvoljen i u kojima je zato zabeležen rast broja prekida trudnoće i otvaranje novih specijalizovanih klinika.

Više od 40% žena u reproduktivnom dobu u svetu živi u državama čije zakonodavstvo sprečava ili ograničava pravo na prekid trudnoće.

Prema američkoj nevladinoj organizaciji Centar za reproduktivna prava (CRR), koja je već trideset godina posmatrala razvoj zakona o abortusu širom sveta, sedamdeset sedam država trenutno dozvoljava abortus bez ikakvih ograničenja osim onog u odnosu na dužinu trudnoće koja, u zavisnosti od zemlje, varira od pet do dvadeset četiri nedelje. To je slučaj sa skoro svim evropskim zemljama, sa izuzetkom Poljske i Malte.

Druge države dozvoljavaju ženama samo abortus uz medicinsko odobrenje (Velika Britanija i Indija, između ostalih).

U zavisnosti od zemlje, mogućnosti pribegavanja abortusu mogu biti ograničene na specifične situacije, uključujući trudnoću kao rezultat silovanja, incesta, u slučaju zdravstvenih problema za majku ili dete, ili u slučaju smrtne opasnosti.

Konačno, dvadeset i jedna država, uključujući Egipat, Irak, Senegal i Filipine, formalno zabranjuje svaki prekid trudnoće. Globalno, 40% žena živi u zemlji koja ograničava ili zabranjuje njihovo pravo na abortus, prema CRR-u.

Kako ističe nevladina organizacija Amnesti internešenel, bez obzira da li je prekid trudnoće zabranjen ili nije, žene pribegavaju abortusu u istim razmerama: 37 od 1.000 kada to zakon zabranjuje, 34 od 1.000 kada je zabranjen. Razlika je u opasnosti po zdravlje žena: tajni abortusi su treći uzrok smrtnosti majki u svetu.