Homo parisianus

Ko su stanovnici Pariza? Kakvi su im običaju? Gde stanuju? Koliko zarađuju? Francuski Nacionalni institut za statistiku i ekonomske studije (INSEE), nedavno je objavio statističke podatke koji pomažu da se dobiju odgovori na ova pitanja i da se načini široka slika stanovnika grada svetlosti.

Uprkos uvreženoj viziji da je Pariz grad-muzej, ispostavlja se da je tvrdnja preterana, pre svega zbog velike gustine privrede, transporta, trgovine i kulture. Pariz je najveću francuski ekonomski centar u kome se nalaze direkcije i predstavništva svih velikih francuskih i evropskih preduzeća. Tako, grad svetlosti privlači profesionalno aktivne ljude. Populacija Pariza se povećala za 10,9 hiljada stanovnika i Parižana je danas 2,2 miliona (mada šire gradsko područje naseljava oko 11 miliona stanovnika, prema Vikipediji – prim. red.).

Pariska populacija najvećim delom se sastoji od ljudi sa univerzitetskim diplomama, visokih prihoda, mobilnih, neudatih i neoženjenih, nastrojenih ekološki, koji većinom žive sami (51,3 %). Novina je da 38 % stanovnika prestonice, starih od 18 do 50 godina, neposredno spada u imigrante (20 %) ili su deca imigranata (18 %), što je znatno više nego u velikim gradovima Francuske (15 %). U okviru nove populacije, najveći deo je sačinjen od imigracije iz zemalja Magreba (Alžir, Maroko, Tunis). Međutim, za razliku od predgrađa koja imaju neprekidnih problema sa populacijom koja je proizašla iz imigracije, pariska arapska populacija spada u višu socio-profesionalnu grupu diplomiranih i dobrostojećih stručnjaka – 26 % su ili rukovodeći kadar ili se bave intelektualnim poslovima. Ovaj procenat je bitno veći u Parizu, nego u pariskom predgrađu.

Mladi užurbani šefovi

Drugi zanimljiv podatak, proizašao iz analize Instituta, jeste da je Pariz mlad grad – 27,6 % stanovnika sačinjavaju mladi izmedju 20 i 34 godine. Istovremeno, 67 % mlađih od 30 godina imaju univerzitetske diplome, a 42,4 % zaposlenih Parižana su na rukovodećim položajima. Najbrojniji su zaposleni u državnoj administraciji (25 %), potom inženjeri i stručni savetnici (17 %), a za njima su zaposleni u bankama i osiguranjima (8,4 %). Ostali su zaposleni u delatnostima vezanim, pre svega, za usluge, a potom za informatiku i komunikacije.

Nešto manje od 29 % aktivnih Parižana su radnici ili službenici. Oni, dobrim delom, rade u određenim profesijama državnih preduzeća (poslovi vezani za bebe, vozači metroa, đubretari...) i žive u dotiranim stanovima koji pripadaju državi.

Inače, mladi pariski rukovodioci ne čitaju štampu (broj novinskih kioska je za deset godina pao za 14 %), nego se informišu na Internetu. Naviknuti na obavljanje poslova i kupovine putem Interneta i mobilnih telefona, Parižani više i ne odlaze u prodavnice mobilnih telefona i Internet provajdera, tako da se njihov broj naglo smanjio.

Štednja vremena je opsesija užurbanih Parižana, tako da su oni najveći francuski korisnici motora – tri puta više nego ostali. Međutim, upotreba bickle je ostala marginalna – 3 % (4 % nedeljom). Istovremeno, broj vlasnika automobila u Parizu neprekidno opada, te manje od 40 % porodica poseduje automobil. Zakrčenost ulica nagnala je 55 % Parižana da ide pešice ili da upotrebljavaju javni prevoz umesto ličnog automobila (prosečna brzina automobila u Parizu je 15 km/h).

Zaposlena žena iz Pariza

Stanovnici Pariza ne žele da troše svoje dragoceno vreme ni na pripremanje hrane, tako da je brza hrana postala vrlo rentabilan biznis u prestonici (+28%), posebno japanskih specijaliteta suši (+17%). Istovremeno, namnožile su se prodavnice hrane otvorene do 22 časa (+16%). Veliki broj mladih Parižana kupuju skupa kvalitetna vina, kvalitetne regionalne specijalitete i organsku hranu (+13 %). Aktivni profesionalci potekli iz arapske imigracije, većinom su islamske veroispovesti, tako da sve veći broj prodavnica hrane nudi gotova jela, pice ili guščiju jetru pripremljenu po verskim principima (halal). Tako, Parižani, svojim životom više nalikuju na stanovnike Njujorka, nego na stanovnike Marselja.

Vrlo važan podatak je da žene sačinjavaju više od polovine imigranata u Parizu (52 %). One više ne stižu u Pariz na osnovu porodičnog grupisanja i dokumenata muževa koji rade, nego su mlade i sa diplomama. Kao i muškarci, Parižanke su zaposlene – u 76 % parova oba partnera rade, tako da 80 % učenika ruča u školskoj kantini. 81 % Parižanki sa detetom mlađim od 3 godine su zaposlene, dok 25 % Parižanki žive sâme sa svojim detetom. Polovina Parižanki ima samo jedno dete, dve trećine žive u vanbračnim zajednicama, a one koje su udate, ne razvode se više nego što je nacionalni prosek.

Inače, Parižanke, emancipovane i nezavisne žene, brinu o sopstvenom izgledu. Broj solarijuma, salona masaže, estetičarki i ostalih ponuda vezanih za lepotu, porastao je za 29 %. Istovremeno, Parižanka ne žuri da osnuje porodicu i da rodi dete. Ona svoje prvo dete rađa posle 32-ge godine (15 % je prvo dete dobilo posle 37-e godine), dok je u provnciji gornja granica 30-i rođendan.

Kvadratni metar stana – 8.500 evra

Tendencija napuštanja Pariza i naseljavanja predgrađa se zaustavila. Porodice se vraćaju u Pariz (+5 %), ali se često pronalaze u premalim stanovima (41 %) što ih opredeljuje da kupuju krevete na sprat, krevete ormane ili vertikalno klizajuće krevete, kojima štede na prostoru. Tipičan kupac stana ili kuće u Parizu, u zadnjih deset godina, radi kao visoki rukovodeći kadar i nije oženjen ili udat.

Ne treba zaboraviti da su stanovi i kuće u Parizu mnogo skuplji nego u bilo kom francuskom gradu. Kvadratni metar stana se kupuje po prosečnoj ceni od 8.500 evra, a po analizi, prosečan pariski kupac ima 37 godina i neto prihode od 4.000 evra mesečno. Francuski prosečni neto prihod je 1.600 evra mesečno, a zaradom od preko 3.000 evra mesečno, osoba se svrstava u 10 % bogatih Francuza. Uobičajeno učešće prilikom kupovine stana u Parizu je oko 200.000 evra, što pristup pariskim nekretninama omogućava samo najbogatijim Francuzima ili naslednicima. Tako je 383.910 domaćinstava vlasnik stana ili kuće u Parizu.

Neuporedivo je više porodica podstanara u Parizu – 710.938. Mesečna pariska stanarina je, u proseku, 20,80 evra/m², što je znatno skuplje nego u pariskim predgrađima (12,40 evra/m²). Zato, kada zasnuju porodicu, mladi Parižani, često moraju da napuste grad i da se nasele na bliskoj periferiji.

U najluksuznijim pariskim opštinama (5, 6, 7, 8, 16, 17) živi 55 % od 87.000 najbogatijih Parižana čije bogatstvo prelazi 2 miliona evra. Njihov prosečan životni vek je 84 godine, što je 35 godina više od prosečne dužine života najsiromašnijih Parižana – beskućnika. Broj onih koji nemaju nikakvu adresu i žive na ulici, procenjuje se na 5.000 osoba (10 do 15 hiljada osoba po procenama organizacija koja se bave pomaganjem beskućnika), što je i najveći broj u odnosu na druge gradove.

Uprkos velikoj vidljivosti Roma na pariskim ulicama, pariski beskućnici su, najčešće, muškarci (83 %) francuskog porekla. Međutim, bogati Parižani se trude da ih udalje iz svog susedstva, tako da se, sve češće, prave nove gradske klupe posebnog oblika, kosog, da bi se beskućnicima onemogućilo spavanje. Potom, često se postavlja i automatsko zalivanje travnjaka, da bi se time onemogućilo zaposedanje prostora. Česte su i šipke, dugi šrafovi ili bodlje koji izlaze iz niskih zidova ili stubići koji onemogućavaju da se postave kartoni i da se legne. Godišnje, na pariskim ulicama umre od 110 do 150 beskućnika.

Bruto prihod Pariza i pariske regije iznosio je, 2008. godine, 558 milijardi evra. Da je u pitanju država, takav prihod bi je svrstao na 17 mesto u svetskoj ekonomiji, u rangu Holandije. Budžet grada Pariza i regije se kreće oko 8,5 milijardi evra sa tendencijom povećanja kako prihoda tako i rashoda. Međutim, Pariz, na svetskim berzama čuva svoj kreditni rejting AAA, uprkos činjenici da je Francuska izgubila svoj AAA rejting u svetskim agencijama.