Upražnjeni tron ruskog kriminala

U Istambulu, početkom februara, neuhvaćene ubice usmrtile su rafalima iz automata izvesnog Rovšana Džanijeva (Lenkoranskog) – pokazalo se, glavu mafije Azerbejdžana, čije je ime pominjano u hipotezama o mogućnom naručicu ubistva Aslana Usojana, alijas Deda Hasana, svemoćnog patrijarha ruskog podzemlja, uklonjenog metkom iz snajpera, polovinom januara u Moskvi. Usojan je kontrolisao prostor eks-Sovjetskog Saveza. 

Ruskoj štampi, atentat na Lenkoranskog zanimljiv je iz dva razloga – najpre, da bi okolnostima ove likvidacije pribavila dokaz više ili dokaz manje za tezu da je Rovšan taj, koji je naručio smaknuće Deda Hasana. A drugi, da bi iznašla, ko je ovom azerbejdžanskom Kurdu zapravo došao glave, osvetitelji Aslana Usojana ili možda Merab Džangveladze, alijas Suhumski. Suhumski je bio Rovšanov poslovni konkurent. Nekome je palo na um da je Gruzijac možda iskoristio okolnosti, pa verujući da će se pomisliti na osvetu Usojanovih, odlučio da s puta ukloni rivala. Bezbedno po identitet.

Potkrepljenih stanovišta nema ni o jednom ni o drugom. Ipak, i bez toga – sve da Rovšan Džanijev i nije bio zla kob Dedina, Deda Hasan je bio kob njegova, jer je prvom redu Usojanovih glavara bilo već dozlogrdilo sudaranje sfera interesa, u Rusiji, u Ukrajini, Azerbejdžanu i drugde. Jedan spisak likvidacije Dedinih neprijatelja, uglavnom iz azerbejdžanskog potpolja i mladih, drskih, novostasalih Gruzijaca, bio je u tom smislu uopticaju još i pre atentata na Džanijeva. Uz petnaestoricu drugih – tu je bio i Rovšan Džanijev, kažu recimo Izvjestija. Izvjestija pedantno prate izbornu sezonu povodom iznenada upražnjenog trona ruskog kriminala.

Drski secesionisti

Dedin spisak je bio odgovor na besprimerne postupke Meraba Džangveladzea, alijas Meraba Suhumskog, Džemala Mikeladzea i Rovšana Džanijeva na prvom mestu. Ova trojica organizovala su secesionistički skup u Abu Dabiju, na kojem su šesnaest njih stavili sebi krune na glavu, mimo osvrtanja na Aslana Usojana. Prema novinama, karusel eliminacije secesionista iz ostavljenog carstva tek će se pokrenuti. Rovšan je samo prvi tetreb.

Tragom za ostalima, krenuo je odred ubica, kažu ruske novine. Deda Hasan je izdržavao nekoliko grupa takvih specijalista, regrutovanih od bivših sportista i policajaca, za platu od 20 – 25 hiljada dolara na mesec, plus premija po učinku. Saglasno izvorima lista u policiji, ovo društvo su istinski profi-tipovi nivoa Aleksandra Salonika, alijas Saše Makedonskog i Alekseja Šerstobitova, zvanog Leša Soldat – s radnim ugovorima kurganskog i orehovskog podzemlja.

Brzo protiv-dejstvo, jedva dve nedelje posle smrti predvodnika, signalizira da Usojanov klan nije uzdrman atentatom na vođu. Prema štampi, iznenada iskrslo kadrovsko pitanje smene u vrhu piramide otvoreno je susretima i sondažom raspoloženja već na samom moskovskom Hovanskom groblju, uz prisustvo nekolicine iz prvog ešalona . Na primer, Vasilija Hristoforova (Vasje Uskrsa), Temurija Mirzojeva (Timura Svedrlovskog) i još nekih. Uskrs i Svedlovski su trans-nacionalisti, za kojima je potera raspisana i u SAD (http://izvestia.ru/news/543313#ixž2LG186OLa). Nisu jedini koji su na crnu vest prekinuli misiju i ukazali se na pogrebu – više od stotinu blještavih limuzina upućivalo je štampu (i agente u civilu) na nivo ovde okupljenog kora ruskog kriminala.

Familija ožalošćenih

Sanduk s Deda Hasanom bio je na grobljanskom kadilaku, sledila su tri mikro-busa, a za njima dugačka kolona kola s registracijama Moskve, Krasnodarskog kraja, Ivanova i dalje. Ukupno, oko tri stotine dostojanstvenika, među kojima bar polovina izgledom Kavkasci.

Toliko ih je i pristupilo mestu ukopa pokojnika. One iz drugih razloga radoznale, zaustavljali su službenici groblja, uz učtiv savet da je za njih same bolje da ostanu na distanci.

Međutim, glavna izborna skupština sledila je devet dana kasnije, u restoranu Naš dvor (dvorište) u ulici 1905. u tri sata posle podne, povodom pomena. Restoran je bio za ožalošćene, ekskluzivno. Vodeću reč imao je Dmitrij Čanturija, alijas Miron – nacionalnošću Kurd i jedan od rođaka ubijenog. Bilo je sa strane nagađanja da će možda Miron preuzeti tron. Ili, neki drugi od rođaka, Temuri Mirzojev (Timur Sverdlovski), Jurij Usojan (Jura Sočinski) ili manje poznat, ali blizak pokojnom Usojanu, izvesni  Sadko.

Prestižan i van Rusije

Ipak, stariji u klanu odredili su drugačije. Nisu bili motivisani bliskošću kandidata sa Usojanom već stepenom autoriteta u visokom kadrovskom okruženju. Slabe ličnosti mogle bi organizaciju izložiti borbi za feude i pogubnom raslojavanju. Saglasno štampi, kandidat za upražnjenu prvu stolicu je zapravo Zaharija Kalašov, alijas Šakro-mladi (59), trenutno službeno otsutan, na otsluženju roka u jednom od zatvora Španije.

Šakro-mladi uživa ugled i u inostranstvu. U SAD ga imaju na evidenciji kao jednog od transnacionalnih vođa tzv. Bratskog kruga. Bratski krug kontroliše bivši Sovjetski Savez.

I Šakro-mladi je Kurd, kao i Deda Hasan, rođen u Tbilisiju u Gruziji. Njegov uspon u podzemlju išao je dosad strmo naviše. Mreža poslovnih interesa obuhvata trgovinu, velike firme, pijace, kazina, banke i naftno-gasni kompleks. To ga je dovodilo u kontakt i sa Solvenima i sa Kavkascima, u Moskvi kao i u Gruziji, i pribavilo mu uvažavanje. Ranjavan je.  Nosio se i sa moskovskim Ismajilovcima, možda najpoznatijim. U trenucima kada je Moskva postajala pretesna, koncem devedestih – preneo je poslovnu rezidenciju iz njene hladnoće u sunčanu Španiju, zasevši uz prestižni Kosta del sol.

Španska policija uzela ga je na zub posle sumnje da se u Španiji bavi pranjem prljavog novca. Prinuđen je da iz Španije odstupi u Arapske Emirate, ali tamo je uhapšen i izručen Madridu. Španski tužilac tražio je za njega dvanest godina lišenja slobode i čak 32 miliona evra novčane kazne. Ipak, sud je bio milostiviji. Dodelio mu je sedam i po, i nižu novčanu kaznu.

U otsustvu, Šakro-mladi osuđen je i u Gruziji, zbog otmice vlasnika nekog kazina i pripadnosti međunarodnom narko-sindikatu, na jedanaest godina. U predgrađu Tbilisija konfiskovan mu je čitav jedan dvorac. Gruzija je tražila izručenje. Advokati su izborili da njihov branjenik ostane u zatvoru u Španiji. Njegovi ga sada sa nestrpljenjem očekuju. Navodno, potencijalni bos biće na slobodi već maja, baš o svom šezdesetom rođendanu. Tada će se pouzdanije znati i kako su ovi nesumnjivo važni izbori konačno završeni.