Nemci se nikad nisu odrekli marke
Do kada važe marke Nemci nisu utvrdili rok, tako da ih u opticaju i sada ima za oko 6,75 milijardi evra, njima se može platiti na nizu raznih prodajnih punktova…
(ilustracija: nezaboravna novčanica - 10 DM)
Nemci i dalje, i u ovo vreme krize, plaćaju markom. Stabilna je, bila je i ostala simbol nacionalnog uspeha. Malo je poznato da se Nemačka, za razliku od drugih zemalja evrozone, nije faktički odrekla svoje nacionalne valute - nije ustanovila rok do koga se marke imaju zameniti evrima. Sada je zbog krize i nostalgije za starim, dobrim vremenima, raspoloženje da se odreknu marke još slabije…
Zahvaljući svojoj legendarnoj štedljivosti, Nemci i dalje u opticaju imaju maraka u vrednosti od oko 6,75 milijarde evra. Njima se, kako piše Volstrit džornal (The Wall Street Journal) može platiti na nizu prodajnih punktova, na primer, na kasama trgovinskog lanca C&A.
Na izgled, pa i na dodir, marka je u svakom pogledu bolja, tvrdi izvesna Inge Trautman (Trautmann) iz sela Belsen na jugu Nemačke.
Ona, kao i drugi zaljubljenici u marke, može platiti nekadašnjom valutom, takođe, u telefonskim kabinama nemačkog Telekoma. Lanac C&A je pokrenuo prodaju u markama još 2003. tj godinu dana posle uvodjenja evra (2002) pa i sada u stotinama njegovim prodavnicama inkasira se mesečno i po 100-150 hiljada maraka.
Marka je i dalje sasvim stabilna - fiksirana je na kursu od 1,96 za evro, a trgovci nemaju problema da za njih u bankama dobiju evre. U bankama, na primer, Italije ili Francuske više se lire odnosno francuski franci nikako ne mogu zameniti za evre.
Po uvodjenju evra Nemci su, uglavnom, zamenili svoje marke ali je u domaćinstvima ipak ostalo maraka za čak 6,75 miliajre evra. To je više nego što je ostalo nezamenjeno nacionalnih valuta u svim ostalim zemlajam evrozone!
Jedan od razloga za to jeste poznata nemačka štedljivost. Mnogi su pozaboravljali gde su sve u kući ostavljali novac, posebno kada se radi o metalnom novcu, manjim novčanicama i manjim sumama. Kada otkriju sav taj zaboravljeni novac (a otrkiva se ne baš retko i danas), koji u nekim slučajevima iznosi i više od hiljadu maraka, ljudi bi, naravno, hteli da im to ne propadne. Tome je vlada morala izaći u susret.
Marke se koriste i iz nostalgije. Zapadna Nemačka je uvela svoju marku (Deutsche Mark) posle II svetskog rata, još pre usvajanja ustava i državne zastave. Ovo sredstvo plaćanja i danas za Nemce ostaje simbol nemačkog privrednog čuda koji je pomogao narodu da povrati nacionalno dostojanstvo posle katastrofalne ere nacizma.
Na metalnom novcu i novčanicama nalaze se likovi velikana nemačke istorije, kao što su, na primer, braća Grim (Grimm) ili predsednik Vajmarske Nemačke Fridrih (Friedrcih) Ebert. Nasuprot tome evro je namerno nadnacionalan kako bi se i time podržala simbolično ekonomska integracija evrozone.
