RASPRODAJA GRČKE

Grčka je pred teškim izazovima. Slede mere sveopšte rasprodaje državne imovine, kako bi Grčka dobila mogućnost da izvrši reprofilisasnje dugova. To je “meka“ varijanata za reprogramiranje grčkog duga, uključujući i tome pripadajući otpis. Grčka neće biti kadra da sama izađe na finansijsko tržište već 2012. godine.

Evropski partneri od Grčke traže da štedi još više i da hitno privatizuje državno vlasništvo jer, inače, nema ništa ni od reprofilisanja ni od sledeće tranše pomoći od 12 milijardi evra, koja treba da stigne u junu.

Vlada Jorgosa Papandreua je pred teškim izazovima. Papandreu se nalazi između nezadovoljnih bankarskih magnata EU i MMF i nezadovoljnih građana, sindikata i političkih partija. MMF i EU očekuju da Papandreu donese odluku o opštoj rasprodaji i privatizaciji državnog kapitala kako bi Grčka namirila svoje dugove.

Grčka očekuje podršku MMF i EU tokom juna. Ukoliko te pare izostanu, grčka vlada neće moći da isplati plate i penzije, jer Grčkoj nedostaje još 65 milijardi evra. Važno je napomenuti da evropski partneri (plus MMF) ove pare Grčkoj ne poklanjaju, nego joj pozajmljuju, pošto bi njen samostalan izlazak na finansijsko tržište bio ravan katastrofi.

Nemački predlog je da se što pre otpočne sa prodajom državnog vlasništva u firmama, državnim zgradama i građevinskog zemljišta, kako bi se obezbedile milijarde za servisiranje dugova.

Vladi u Atini se iz inostranstva predlaže da država izađe iz telekomunikacione kompanije OTE. Savetnici idu i dalje, pa predlažu da se prodaju nekretnine poput ostrva i znamenitosti koje predstavlju simbol nacionalne istorije i časti Grčke.

Papandreuova vlada smatra, međutim, da treba doneti zakon kojim se zabranjuje prodaja državnih nekretnina. Vlada Grčke planira da umesto prodaje, nacionalne resurse da na zakup od 99 godina, što je “meka“ varijanta za otuđenje imovine. Preliminarne računice pokazuju da bi se tom vrstom zakupa državnih nekretnina do 2013. godine obezbedilo 13 milijardi evra za grčki državni budžet.

U javnosti se, inače, može čuti kalkulacija da država Grčka raspolaže imovinom vrednom 278 milijardi evra. Ali, kriza već uzima danak. Tržišna cena nekretnina je za poslednje dve godine pale za četiri odsto i ne očekuje se da će se trend promeniti jer, tražnja za nekretninama pala je za 70 odsto.

Procene su da bi se za 71.000 državnih nekretnina moglo pronači nekoliko stotina kupaca.

EU i MMF, primenjujući šok terapiju neće odustati od “ekstremne” privatizacije i ekonomskog razvlašćivanje države. Grčka vlada će, verovatno, ići na koncept zakupa - umesto direktne prodaje.

“Ekspresna privatizacija i rasprodaja ne dolaze u obzir. Naš stav je da moramo obezbediti više grčkom narodu nego evropskim partnerima“, poručuje grčki ministar finansija Papakonstantinu.

Ostaje pitanje reprofilsanja dugova Grčke. Zasad je sigurno da je reprofilisanje meki reprogram. A meki reprogram sigurno znači produženje rokova za otplatu kredita.

Evropski ministri finansija su se već usaglasili da se taj rok sa tri produži na sedam i po godina, a da se kamate smanje za jedan procentni poen. Nemci, koji diktiraju strogoću, ipak ne isključuju svaku mogućnost reprograma (plus otpis) ali samo ako se u tu operaciju dobrovoljno uključe i privatni grčki poverioci.

Očigledno je da će jun biti veoma naporan za Papandreua – za vladu ali i za građane. U svakom slučaju, izvesno je da se mogu očekivati oštri tonovi na političkoj sceni oko prodaje grčke državne imovine kao strategije pomoći iz MMF i EU.