PRITISCI NA REPUBLIKU

Glavni i odgovorni urednik Republike Nebojša Popov ocenio je juče da prošlonedeljni upad policije u redakciju tog lista i poziv njemu na informativni razgovor, predstavljaju deo kampanje protiv fabrike lekova Jugoremedija iz Zrenjanina, u cilju da se ona proda, protivno interesima malih akcionara. Popov je optužio vlast za pokušaj reprivatizacije zrenjaninske firme Jugoremedija i zastrašivanje radnika drugih, loše privatizovanih preduzeća koji bi u Jugoremediji mogli da imaju uzor.


Nebojša Popov

Popov je na konferenciji za novinare predočio da mu je, pošto je policija u redakciji Republike pokupila kompletnu dokumentaciju, uručen poziv na informativni razgovor, na koji je odbio da ode sa obrazloženjem da je informacije o reklamiranju Jugoremedije u tom listu već dao.

Popov je rekao da je 8. jula izvršen "upad" policije u redakciju lista "Republika" u Beogradu gde su tražene informacije o saradnji tog lista i "Jugoremedije".

"Posle tog događa je usledio poziv za informativni razgovor, na koji se nisam odazvao, kao i stalna policijska prismotra", kazao je Popov. Prema njegovim rečima, list "Republika" je od samog početka pratio šta se događalo u privatizaviji "Jugoremedije" u kojoj je, kako je naveo, jedan kontroverzni biznismen svojim bahatim ponašanjem doveo preduzeće na rub propasti.

"Radnici su uspeli da vrate preduzeće malim akcionarima, da povrate proizvodnju i na taj način postanu pozitivan primer radničke borbe protiv loše privatizacije i uzor mogućeg puta tranzicije u Srbiji", istakao je Popov. On je dodao da je lično često bio javno žigosan, kao i da je tokom dvadeset godina rada Republika često bila na tepetu vlasti i ponovio da je cilj “policijske represije” Jugoremedija o kojoj je Republika opširno izveštavala.


Konferencija za štampu koju je Popov nazvao: informativni razgovor

"Stidim se junačenja i gadim se pozicije žrtve, pogotovo ako bih ja spadao u žrtve", kazao je Popov, zaključivši da tako "apsolvira sebe kao predmet ove paske, dok je glavni predmet – Jugoremedija, jedna od mnogobrojnih tema kojima se Republika bavi".

“Sledeći trag iz Saveta za borbu protiv korupcije o nepoštovanju zakona prilikom prodaje državnog paketa akcija od 42 odsto Jugoremedije kontroverznom biznismenu Jovici Stefanoviću Niniju koji je bio na policiskoj poternici… mogli smo da vidimo njegovo nastojanje da postane neprikosnoveni gazda koji je ignorisao radnike i akcionare”, naveo je Popov. Prema njegovim rečima, tokom višegodišnjeg otpora “najneposlušnije radnike brutalno je prebijalo Srefanovićevo privatno obezbeđenje” i hapšeni su. Posle dugotrajanog štrajka, protesta i sudskih postupaka radnici i sindikat Jugoremedije uspeli su da izdejstvuju poništavanje ugovora i zato je “Jugoremenija sumnjivo lice”, a trebalo je i sprečiti druge da se ugledaju “na taj pozitivan primer smisla radničke klase i malih akcionara za svoja prava”.

Razloge iznenadnog interesovanja policije za Republiku, Popov je objasnio namerom da se o Jugoremediji proizvede afera, zbog pozitivnog rasta te fabrike, koja je posle loše

privatizacije oživela svoje poslovanje i postala pozitivan primer radničke borbe i uzor mogućeg puta tranzicije u Srbiji. Prema oceni Popova, obnavljanjem proizvodnje, posle oko 10 miliona evra investicija i rekonstrucijom, firma stiče novu vrednost "na koju su se okomili razni apetiti da se što više i što pre zgrabi". Jugoremedija je postala primer za ugled u lokalnoj zajednici, kako se bori za lična i kolektivna radnička prava, za radna mesta i dobit firme, naveo je Popov. On je ocenio da se zbog toga pravi afera da bi se rukovodsto firme osramotilo, smenilo i potom preuzelo većinsko vlasništvo i Jugoremedija što pre prodala.

Posle poništene prve privatizacije, paket akcija od 42 odsto Jugoremedije vraćen je u državno vlasništvo, a većinskih 58 odsto je u vlasništvu malih akcionara.

Raniji predsednik sindikata, a sadašnji direktor Jugoremedije, Deurić je kazao da je posle poništavanja ugovora sa Stefnovićem, poslovanje tog preduzeća stabilizovano i da je zbog toga Jugoremedija postala interesantna za novu prodaju. On je podsetio da je fabrika prvo privatizovana 2000. pod sumnjivim okolnostima, da bi radnici 2007. uspeli da se u nju vrate i pokrenu proizvodnju sa uloženih 12 miliona evra.

“Upad policije 18. juna u Jugoremediju bio je u najmanju ruku skandalozan. Policajci koji su ušli unutra rekli su da je to vlasništvo Republike Srbije, što je apsolutno netačno”, kazao je Deurić i podsetio da je tada odneto više od 600 dokumenata o poslovanju Jugoremedije.

"Cilj policijske akcije je bio da se izvrši pritisak na većinske, male akcionare, pre zakazane Skupštine 6. jula, i omogući nova privatizacija po minimalnoj ceni", kazao je Deurić. Prema njegovim rečima, bio je pripremljen scenario nove prodaje Jugoremedije, znao se kupac, ali je Skupština akcionara 6. jula poverenjem rukovodstvu to sprečila. Deurić je kazao da je namera države bila da dokažu krinimalne radnje rukovodstva Jugoremedije na čelu sa njim, pa da se preuzme udeo malih akcionara. Prema rečima Deurića, tender za prodaju manjinskog paketa akcija se očekuje u oktobru.

Prema rečima advokata Nikole Barovića koji se pozvao na novinske izveštaje, policija je u Republiku ušla na osnovu sudskog naloga. Barović je, međutim, naveo da poziv koji je Popovu ostavljen u kući nije valjan pošto se u njemu ne navodi u kom je svojstvu pozvan.


Advokat Barović (prvi s leva) na jučerašnjoj preskonferenciji

Osim toga, kazao je on, Popov je već dao tražene informacije tokom razgovora sa policajcima u civilu i policija nema pravo da ga prinudno privodi na drugi informativni razgovor, bez obzira što nisu zadovoljni prethodnom izjavom.

Konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru prisustvovali su mnogobrojni predstavnici nevladinih organizacija, među kojima Žene u crnom, Anarhosindikalistička inicijativa i njen lider Ratibor Trivunac, zaposleni i mali akcionari Jugoremedije. Na izuzetno posećenoj pres konferenciji koja se pretvorila u javnu diskusiju, Popov je kazao i da postoji višedecenijska “kampanja u kojoj učestvuje najveći deo medija, novinara i naučnika” a čiji je cilj da radnike omalovaže. Kao najizrazitiji primer naveo je nepotpisan tekst u Tabloidu, ali i dodao da ni ostali mediji ne izveštavaju o osetljivim temama. On je ukazao i na nedostatak solidarnosti u “razorenom društvu” koje ima samo impulse demokratije kakva se pokazala u slučaju Jugoremedije.

Ispred sale, tokom konferencije, dežurala su dva policajca.

Izvori: agencije Fonet, Tanjug i Beta