EU “BURE BEZ DNA”
Evropska unija suočava se sa potencijalnom novom ekonomskom ali i unutrašnjom krizom. Napeti odnosi između Francuske i Nemačke udar su na same temelje ujedinjene Evrope
Evropske integracije su „na čekanju”, a dok je to tako budućnost evra je pod rizikom. Uzroci sukoba Nemačke i Francuske su unutar politike evrozone ali i „spoljne politike EU”, pre svega, oko intervencije EU u Libiji. Nemačka vodi suzdržaniju i obazriviju politiku, dok francuska pokušava da bude „verna” NATO.
Kriza unutar EU odraziće se i na monetarnu politiku. Vrednost evra - bio je jak početkom ekononske recesije u EU - ozbiljno preti „potonućem” u odnosu na dolar. Troškovi osiguranja grčkog duga od bankrota su povećani posle izveštaja da je Atina pregovarala sa EU i MMF o produženju roka za otplatu svog celokupnog duga. Pretnju zoni evra trenutno predstavlja i mogućnost restrukturiranja grčkog duga, koji je na kraju 2010. godine dostizao 325 milijardi evra i koji bi do 2013. mogao narasti na 160 odsto bruto domaćeg proizvoda. To je gotovo dvostruko više od nivoa koji mnogi ekonomisti smatraju održivim i daleko više od argentinskog BDP, kada je ta zemlja bankrotirala krajem 2001. godine.
Nemačko – francuski sukob i budžet EU
Nameću se pitanja: Šta će biti ako se „produbi“ sukob Nemačke i Francuske i nastavi borba ove dve moćne države za uticaj u EU? Kako će se to sve odraziti na opštu krizu koja još nije prevaziđena?
Nacrt budžeta EU, koji je usvojila Evropska komisija, podrazumeva iznos od 132,7 milijardi evra, što je za 6,2 milijarde, odnosno 4,9 odsto više od ovogodišnjeg budžeta. Prema ovom predlogu budžeta za funkcionisanje evropskih institucija biće izdvojeno šest odsto što, kako kažu u EK, znači da će preostalih 94 odsto doprinosa 27 država članica biti vraćeno evropskim regionima i gradovima. Od te sume će polovina biti potrošena na pospešivanje privrednog rasta i zapošljavanje.
Upozorenje iz MMF - kriza nije prošla
U isto vreme se iz MMF najvaljuje da bi ubrzani rast cena hrane mogao dovesti do nove svetske ekonomske krize. Cene hrane u svetu danas su 36 odsto više nego pre godinu dana i nalaze se blizu nivoa iz 2008. godine. Dominik Stros-Kan, generalni direktor MMF je na zajedničkom prolećnom zasedanju Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda rekao da svetska ekonomska kriza nije još prevaziđena. Stros-Kan, inače, važi za favorita na izborima za prvog čoveka Francuske, koji će da se održe sledeće godine.
Finansijski stručnjaci MMF-a govore i o faktorima koji, u globalnim ekonomijama, mogu da stvore novi „ekonomski cunami” i da produže svetsku krizu iz 2008 godine. Čak nabrajaju i korake koji će dovesti do toga: banke će odobravati kredite bez ikakve kontrole, rašće vrednosti stanova, što će izazvati rast hipoteka, veće hipoteke će omogućavati nove keš kredite, novi keš krediti dovode do prezaduženosti, prezaduženost dovodi do masovne prodaje kuća, masovna prodaja obara cene nekretnina, to dovodi do toga da je vrednost hipoteke manja od vrednosti kredita, klijent nema novca da doplati hipoteku, „balon puca” i - izbija kriza.
Cena zlata i globalna kriza
Sem pozitivnih rezultata pojedinih država, poput Nemačke, svetska i ekonomja EU nisu još ušle u „stabilnu putanju”. Dokaza za to su i cene zlata i drugih plemenitih metala.
Cena zlata porasla je na blizu 1.500 dolara za finu uncu nakon što je agencija Standard end Purs (S&P) objavila da bi SAD mogle u naredne tri godine da izgube najviši investicioni rejting AAA i istovremeno snizila dugoročnu prognozu kreditne sposobnosti američke ekonomije sa „stabilne” na „negativnu”.
Strahovanja zbog evropske valute, inflacije, američkog duga, visoke tražnje u Kini... po stručnim analizama ukazuju na dalji rast cene zlata.
„Biće čudno ako cena zlata ne dostigne 1.500 dolara za uncu, a biće i iznenađujuće ako se izdigne iznad tog nivoa”, izjavio je za agenciju Rojters Devid Džoli, analitičar Mitsui Precious Metals.
