Četvrtina stanovništva u siromaštvu

Prosečan život Grka  je između stalnih gubitaka radnih mesta, niskog standarda i pritiska vlade Antonisa Samarasa da se poštuju  uslovi MMf i EU i ECB po pitanju štednje i mera otpuštanja u javnom sektoru. Međunarodni kreditori su Grčkoj odobrili isplatu 2,5 milijardi evra vredne tranše zajma, nakon revizije novih mera štednje, koje su pokrenule vlasti u Atini.

Novac koji Grčka dobija ne može da pokrene grčku ekonomiju već može da posluži da „krpi socijalu“.

Gužva za bespaltno voće i povrće koje su seljaci delili u Atini u februaru ove godine

Nezaposlenost, pad zarada i rast poreza

Najveći problem prosečnog Grka je nezaposlenost koja će se osetiti i biti akutna i 2014. i 2015. godine i održavaće se na oko 27 odsto. Grčka teško da može da računa na novi otpis dugova. Ovo upozorenje poslao je više puta nemački ministar finansija  Šojble.

Grčke mere  štednje i ograničenja zarada najviše se osećaju kod penzionera  i zaposlenih. Grčki penzioneri i zaposleni su u 2012. godini teret krize osetili sa padom prihoda od 18 odsto, dok su troškovi života porasli 52 odsto.

Po zvaničnim podacima  Ministarstva finasija, prosečna godišnja primanja 4,8 miliona zaposlenih Grka i penzionera prošle godine su smanjena 17,8 odsto u odnosu na 2011. Prošečna godišnja primanja grčkih penzionera i zaposlenih 2012. iznosila su 14.640 evra, a godinu dana ranije 17.812 evra. Dok je pad živtnog standarda u grčkoj rapidan, rastu poreski troškovi koji su skočili od 1.091 evra na 1.654 evra. Statistika kaže da četvrtina zaposlenih i penzionera, odnosno 1,1 milion njih ima godišnji prihod manji od 6.000 evra, što je ispod granice siromaštva, koja za Evropsku uniju po osobi iznosi 7.778 evra. Ako je četvrtina stanovnštva u granici siromaštva to otvara dugročno pitanje karaktera grčkog društva i demokratije i ukazuje na opasnost od provale političkog, kriminalnog i etničkog nasilja i netolerancije.

Sukob demonstranata sa policijom u Atini

Plaćanje policijske zaštite

Sve su učestaliji plačke i kriminalno-ekstremističke akcije kao i oblici terorizma koji su usmereni na bogatije Grke i poslovne ljude. Preporuka grčke vlade je da svi koji zarađuju više od 100.000 evra godišnje a imaju potrebe za ličnom zaštitom,    moraće da plate policijsku zaštitu od potencijalnih terorističkih i organizovanih napada, predviđeno je u okviru novih mera štednje u Atini. Ministarstvo za javni red je saopštilo da će bogati građani morati da plate 2.000 evra mesečno za svakog policajca koji bude angažovan da ih čuva, kao i 50 evra dnevno za upotrebu patrolnog vozila.

Problem sa gradanima koji imaju mala primanja ili su u granci  siromaštva je da ne mogu da računaju na punu sigurnost i  bezbrednost i zaštitu policije jer će policija raditi kao „najamna snaga“ bogatih ali i biti preventiva protiv ekstremizma i terorizma u Grčkoj. Ko želi više zaštite i usluga grčke policije moraće to i da plati.