Moskva i ratne mogućnosti SAD

Na Zapadu su vojno-tehnološki odmakli za deset godina, i u SAD prvi put veruju u mogućnost blokade (ruske) atomske odmazde – izjavio je potpredsednik vlade u Moskvi Dmitri Rogozin,

Govoreći na jednom forumu Rasijske gazete, okupljenom da utvrdi šta je s Putinovim instrukcijama za jačanje ruske odbrane.

Putinova teza je da se ne sme biti slab. Slabost odbrane može biti izazovna agresorima, bio je stav šefa Rusije u jednom od predizbornih programskih tekstova 2012.

Ponavljanje neuspeha dok suparnik napreduje

U tada obrazovanoj vladi, Rogozin je namešten za potpredsednika zaduženog za industriju odbrane – sektor koji je svojevremeno povlačio napred industriju Sovjetskog Saveza, a sada je već dvadeset godina neorganizovan, lišen nekadašnjih asova izumiteljske aktivnosti, a po pisanju ruske štampe, i korumpiran.

U Kazahstanu, u Bajkonuru, upravo je pri pokušaju poletanja eksplodirao “proton-M”, teška raketa-nosač natovarena s tri glonas-satelita za ruski sistem pozicioniranja, paralelan američkom GPS. Prethodni “proton-M”, takođe s tri glonasa, eksplodirao je u vasioni 2010, pri odbacivanju prvog stepena rakete. Ranije, takve stvari su se događale ređe ili su bile isključene, a ovoga puta, istraga je ukazivala na sve i svašta – od nesolidnosti u izradi do koruptivnih pojedinosti u sistemu narudžbi i preuzimanja. Ponovljeni peh ukazuje da mnogošta nije jednostavno ukloniti, i kada se uoči.

Trenutak kada juče raketa "proton M" pada na zemlju i eksplodira

SAD, naprotiv, guraju napred i pridodaju arsenalu nove tipove oružja.

“Prvog maja, uspešno je isprobana nova nadzvučna raketa X51A koja je, pošto je lansirana sa bombardera, razvila brzinu od 5,1 mahova i za šest minuta savladala rastojanje od 426 kilometara”, ilustrovao je forumu Gazete Rogozin. A 14. maja, “sa atomskog nosača aviona Džordž Buš, podigao se prvi put u vazduh ofanzivni bespilotni aparat X47B, koji je tokom probe nekoliko puta uzletao i sletao na palubu broda”.

Munjeviti globalni udar

Rogozinov zaključak je da SAD sebe punom parom osposobljavaju za ne-nuklearni udar na nuklearno naoružanu protivničku silu, dovodeći takvu silu u poziciju da nije u stanju da upotrebi atomsko oružje koje ima. U SAD se već deset godina razrađuje koncepcija “munjevitog globalnog udara”, kome se pridaje uloga ključne strateške komponente. Ideja je da se u roku od jednog sata izvede udar ne-nuklearnim oružjem na bilo kojoj tački planete.

“Faktički, kod američkih stratega se prvi put u pedeset godina obrazovalo gledište da je mogućno poraziti drugu nuklearnu silu “uz malo krvi”, izbegavši pri tome za sebe neprihvatljivu štetu od uzvratnih dejstava protivnika”, saopštio je Dmitri Rogozin.

Uz pomoć kompjutera, Pentagon je koncem 2012. simulirao blic-ratni udar SAD na neimenovanu “veliku i visokorazvijenu zemlju”, uspevši da za šest sati akcije “praktično sasvim uništi infrastrukturu i onemogući otpor protivnika” – naveo je potpredsednik vlade Rusije. Američki kompjuter “upotrebio” je u ove svrhe 3.500 do 4.000 jedinica visokopreciznog ali nenuklearnog oružja. A da je “velika, visokorazvijena zemlja” bila kojim slučajem Rusija (čini se da Rogozin veruje da su američke pripreme Rusijom i motivisane), “glavni ciljevi agresora bile bi ruske snage strateškog nuklearnog odvraćanja”.

Po hladnoratovskoj teoriji, strateške interkontinentalne raketne nuklearne snage tome i služe – da potencijalnog agresora odvrate od ideje o napadu, pridodajući uverljivost argumentu da bi za agresijom sledile kataklizmičke posledice nuklearne odmazde. Američka poslednja dostignuća ukazuju na nastojanje SAD da iz takvog automatizma pronađu izlaz.

“Po u SAD postojećim procenama, takvim jednim udarom moglo bi se uništiti 80-90 odsto našeg nuklearnog potencijala. Pri tome bi gubici među stanovništvom bili minimalni. Zapadni eksperti smatraju da bi se, i ako bi Rusiji preostala mogućnost za odgovor nuklearnim udarom na agresora, vojno-političko rukovodstvo naše zemlje na to teško moglo odlučiti: jer preostalim sredstvima, koja će sa svoje strane pokušati da presretne globalna PRO, mi tobože nećemo moći da neprihvatljivo teško naškodimo protivniku, s obzirom na kolosalne gubitke koje bi smo imali u slučaju (njegovog) uzvratnog nuklearnog udara”, izneo je Rogozin.

Ostvarena fantazija

“Ono što je još pre 20-30 godina ličilo na zadatke u oblasti naučne fantastike pokazuje se danas kao visoko-tehnološka stvarnost. Ima li u njoj mesta za Rusiju, i jesmo li mi sposobni da odgovorimo izazovima stvarnosti?”, upitao je Rogozin. “Budimo realisti – dostići i u dogledno vreme prestići tehnološki vodeće sile, Rusija teško da može uspeti. Ekonomija Rusije deset puta je manja od američke. Pa i naučni potencijal zemlje je faktički razrušen posle raspada SSSR. Danas je zaostajanje u nizu kritičnih baznih tehnologija za vodećim zemljama Zapada desetak godina. Šta možemo suprotstaviti takvom visoko-tehnološkom protivniku ? Odgovor je čini se očevidan – osnovna garantija bezbednosti Rusije su snage strateškog nuklearnog odvraćanja. I, saglasno vojnoj doktrini, Rusija je spremna da upotrebi nuklearno oružje, u tom smislu i u odbijanju agresije primenom običnih sredstava udara. Ali da li je u današnjim uslovima dovoljan samo nuklearni štit”, upitao je Rogozin. Na šta se još Rusija može osloniti? “To mora biti asimetrični odgovor uz upotrebu principijeno novih tipova oružja. Ta oružja ne moraju u principu biti oslonjena na postojeće telekomunikacione sisteme koji se mogu izbaciti iz stroja u roku od minuta. To mora biti autonomno, samodovoljno oružje, koje samostalno može izvršiti svoje zadatke.”

Potpredsednik vlade Rusije nije dalje objasnio pomenuto “samodovoljno” oružje. Utisak je da on samo navodi zadatak koji Moskva postavlja industriji odbrane, da bude inventivna i... hitra. Ne sme se biti slab. Slabost izaziva, rekao bi Putin.