Nova naftna skladišta – preduslov za energetsku bezbednost
Memorandumom o razumevanju, koji su prošle nedelje potpisali Transnafta i nemački Oiltanking predviđeno je osnivanje zajedničke kompanije za izgradnju skladišta i upravljanje obaveznim rezervama nafte i naftnih derivata. Srbija treba da izgradi još 250.000 kubinih metara skladišnih kapaciteta kako bi zadovoljila propise iz Zakona o energetici i preporuke EU, a što bi doprinelo energetskoj bezbednosti zemlje.
Predstavnici Javnog preduzeća Transnafta iz Pančeva i nemačke kompanije Oiltankingom potpisali su Memorandum o razumevanju za strateško partnerstvo za osnivanje zajedničke kompanije i izgradnju skladišnih kapaciteta, skladištenje i upravljanje obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata.
„Srbija je, prema Zakonu o energetici, obavezna da do 2023. godine obezbedi obavezne rezerve nafte i naftnih derivata koje odgovaraju 90-odnevnom prosečnom uvozi ili prosečnoj dnevnoj potrošnji nafte i naftnih derivate za period od 61-nog dana,” rekla je Zorana Mihajlović, ministarka energetike u ostavci, koja je, takođe, potpisala ovaj document.
Srbija sada ima oko 716.000 metara kubnih skladišnih kapaciteta za naftu i naftne derivate (kojima upravljaju Republičke robne reserve, vojska ili kompanije) a da bi zadovoljila zacrtane obavezne rezerve nedostaje joj još oko 250.000 kubnih metara skladišnih kapaciteta.
„Tržište Srbije ima priliku da se razvija i raste. Oiltanking je kompanija koja primenjuje najsavremenija tehnička rešenja. Uz iskustvo od 40 godina spremni smo da pomogne Srbiji u tom procesu,” rekao je Sven Tisen iz Oiltankinga, napominjući da ova nemačka firma obezbeđuje skladišni prostor Nemačke, Belgije, Holandije i Danske.
Direktor JP Transnafte iz Pančeva Tomislav Basta kazao je da se još razmatraju potencijalne lokacije za skladište kojim bi trebalo da upravlja zajednička kompanija i da se uskoro očekuje definisanje ugovora o strateškom partnerstvu i zajedničkom ulaganju, a ministarka Mihajlović je dodala da će se tek precizirati detalji ovog dokumenta i naglasila da se procenjuje da je početni mogući iznos ulaganja u izgradnju nedostajućih skladišta u Srbiji oko 50 miliona evra.
Treba reći i to da su ove tromesečne reserve nafte, odnosno, rezerva naftnih derivate za dvomesečnu potrošnju nešto što je osim srpskim Zakonom o energetici zacrtano i preporukama Evropske unije. Nesumnjivo je da bi veći skladišni kapaciteti doprineli da Srbija bude spokojna u uslovima eventualnih budućih kriza u snabdevanju sirovom naftom i(li) naftnim derivatima. Ne samo u uslovima sa kojima je Srbija bila suočena tokom energetskog embarga međunarodne zajednice 90-ih godina prošlog veka. Potencijalna opasnost je pretila i tokom zime 2011/12. godine, kada je Dunav na mnogim mestima počeo da se mrzne.
Transnafti za ovakve projekte ne nedostaju vizije. Uostalom, ova kompanija je napravila i plan izgradnje produktovoda za nafte derivate, što bi, svakako, doprinelo ne samo sigurnosti snabdevanja već imalo i ekološki značaj, jer se derivati ne bi prevozili auto i železničkim cisternama.
Ono što nedostaje Transnafti je novac za ulaganje u ovakve projekte.
Ostaje da se vidi da li će onomad potpisani memorandum zaista biti inicijalna kapisla za formiranje zajedničke srpsko-nemačke kompanije i da li će se krenuti sa izgradnjom novih naftnih skladišta. Jer, u sektoru energetike je minulih godina, pogotovo uoči izbora, u Srbiji potpisano puno memorandum. Ali, isbori su prošli a potpisi su ostali “mrtvo slovo na papiru”.
