Južni tok kreće na zapad

J. Putniković

Rusi su svečano otvorili radove na izgradnji gasovoda Južni tok, kojim 63 milijarde kubnih metara gasa ka Evropi, cevima položenim po dnu Crnog mora pa kroz Bugarsku, Srbiju, Mađarsku i Italiju, treba da poteče za tri godine. Iako iz Međunarodne energetske agencije stižu procene da će u narednih 20 godina ozbiljno biti uvećane potrebe EU za prirodnim gasom i mada su partneri ruskom Gazpromu firme iz zemalja vodećih članica EU (Nemačka, Italija i Francuska) iz Brisela još stižu negativni komentari o ovom projektu.

Simboličnim zavarivanjem cevi Rusi su 7. decembra počeli izgradnju gasovoda Južni tok. Svečanost je upriličena na crnomorskoj obali u Krasnodarskoj oblasti na jugu Rusije. Ruta Južnog toka će ići od ruske luke Džubga do bugarske luke Varna na Crnom moru. U blizini grada Anapa će biti izgrađena najveća kompresorska stanica na svetu iz koje će, najpre podmorskom deonicom dugom 925 kilometara, a potom terotorijom Bugarske, Srbije, Mađarske i Slovenije ruski gas stići do Italije i dalje ka zapadnoevropskim potrošačima. Sve skupa gasovod će biti dug 2.380 kilometara a njegova izgradnja koštaće između prvobitno procenjenih 15,82 milijarde dolara do 20, neki kažu čak 24 milijarde evra.

Gas cevima Južnog toka treba da počne da teče krajem 2015. godine a komercijalne isporuke Rusi najavljuju za 2016. godinu. Gasovod će, kada 2018. godine bude završena izgradnja i četvrte cevi imati kapacitet od 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje što, prema procenama, znači da će njime moći da se zadovolje potrebe 38 miliona domaćinstava u Evropi.

Izgradnjom Južnog toka će se baviti konzorcijum Saut strim transport u kojem 50 odsto akcija pripada ruskom Gazpromu, 20 odsto udela ima italijanska energetska kompanija Eni, a po 15 procenata imaju nemački Vinteršal i francuski EdF.

Da bi Južni tok mogao da bude popunjen do punog kapaciteta od 63 milijarde kubnih metara, ruski sistem za transport gasa biće proširen izgradnjom dodatnih 2.446 kilometara cevovoda i 10 kompresorskih stanica, ukupnog kapaciteta od 1.437 megavata. Taj projekat, pod nazivom Južni koridor, biće realizovan u dve faze, do decembra 2019. godine.

Za sada je sigurno da će se iz Srbije graditi i kraci gasovoda ka Republici Srpskoj (odnosno, Bosni i Hercegovini) i Hrvatskoj. U toku su pregovori Gazproma sa Makedonijom, a eventualnu gradnju kraka ka Crnoj Gori Rusi su procenili kao neisplativu (zbog male potrošnje ovog energenta i za izgradnju “teškog” terena).

juzni-tok-mapa

I politika crta trasu

Od gradnje jednog kraka gasovoda Južni tok ka jugu Italije, preko Grčke Moskva je, zvanično, odustala jer nema dovoljno potencijalnih kupaca i, kako su objasnili predstavnici Gazproma, zato što se Grčkoj dovoljne količine gasa mogu isporučivati i postojećim gasovodnim sistemom (Gazprom, inače, hoće da kupi od Grka 55 odsto dionica u grčkoj gasnoj kompaniji DEPA i 31 odsto njenog transportnog ogranka DESFA, što je “zapelo” zbog odredbi Trećeg energetskog paketa EU, koji traži odvajanje energetske proizvodnje, transporta i prodaje). Nezvanično, iz Grčke se čuju komentari da su izlasku ove države iz projekta Južni tok kumovali Brisel i Vašington, od kojih vlast u Atini očekuje finansijsku podršku, kako bi izbegla bankrot zemlje.

Interesantno je, takođe, i to da su Rusi krajem prošle godine odustali od prvobitne trase, da gasovod iz Mađarske ide u Austriju. Iako je 2010. godine, uoči izbora u Austriji, potpisan međudržavni sporazum sa Rusijom o izgradnji gasovoda kroz Alpe i o produženju pruge širokog koloseka od Košica do Beča, kojom bi se roba iz Evrope transportovala ka Rusiji I dalje ka Aziji.

Ovaj dogovor, međutim “pada u vodu” kada je, EU blokirala plan Gazproma da kupi 50 odsto platforme Srednjoevropskog gasnog čvorišta (CEGH) u Baumgartenu austrijekse enregetske firme. Na Baumgarten, inače, računa i konkurentska mreža Nabuko gasovoda, koja uživa podršku EU.

Tada je iz Gazproma saopšteno da neće biti tranzita kroz Austriju. „Samo će jedan ogranak ići prema njima,“ prenela je agencija Reuters. Danas na mapi koja se može videti na zvaničnom sajtu Gazproma (www.south-stream.info )nema ucrtanog ni tog kraka ka Austriji.

Ne samo Gazprom već vlast u Moskvi potom je forsirala pregovore sa Slovenijom, i dogovoreno je da terotorijom ove zemlje glavna trasa Južnog toka ide ka Italiji, gde će biti glavno čvorište za distribuciju gasa u zapadnoevropske zemlje.

juzni-tok-putin-miler

Aleksej Miler, predsednik uprave Gazproma (u sredini) pokazuje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu (desno) trasu Južnog toka

Dajući signal za otpočinjanje varenja prvih cevi za morski deo Južnog toka ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da je “ovaj događaj važan ne samo za Rusiju, već i za celi evropski energetski sektor.”

Nemačka, Francuska i Italija – sigurni partneri

Ovaj “evropski energetski sektor” nije prazna parola jer, Gazprom je u projektu Južni tok okupio vodeće evropske energetske kompanije: italijanski ENI, francuska EDF i nemački Vinteršel Holding GmbH. Ove tri kompanije su partneri Gazpromu u izgradnji podmorskog dela gasovoda.

“Italija je svoj izbor u korist Južnog toka odavno napravila”, rekao je za Glas Rusije Pjero Bini, profesor ekonomije na univerzitetu Roma 3 u Rimu. “U Italiji nemamo dovoljno energetskih resursa. Mi smo na državnom nivou odustali od atomske energije, a nedovoljno je alternativnih izvora energije. Cena nafte mnogo zavisi od međunarodne nestabilnosti. U Južnom toku vidimo efikasnost, pošto on predstavlja stabilni i dugoročni energetski projekat. Učešće italijanske kompanije Eni omogućava Italiji da zauzme važno mesto na međunarodnom energetskom tržištu. Prednosti za našu zemlju su očigledne” zaključuje profesor Bini.

Nije za podcenjivanje ni to što su, uprkos protivljenju EU i SAD, u Južnom toku ostali Bugari (koji su svoju odluku da se njihovom teritorijom gradi gasovod naplatili Rusima tako što su obezbedili povoljniju cenu gasa za svoje potrebe).

Zvanična Srbija ne krije da je srećna što će biti balkansko čvorište Južnog toka. Izgradnja tih 400 kilometara cevovoda koštaće oko 1,7 milijardi evra, što znači da će se u Srbiji konačno graditi nešto novo - na ledini, da će domaća privreda biti angažovana, da će biti posla za inače nezaposlen narod… Srbija će dobiti alternativan pravac snabdevanja gasom, tako da više neće zavisiti samo od pravca snabdevanja preko Mađarske, odnosno, Ukrajine.

Mađari i Slovenci, koji su se poprilično trudili da se nametnu kao alternative Austriji su, i pored toga što su obe zemlje članice EU, procenili da im je vrlo korisno da budu deo trase Južnog toka. Mađari zbog toga što, iako su zvanično i dalje i u projektu za izgradnju gasovoda Nabuko ne žele da izgube kopču na ruski gas. U Bukureštu su shvatili da Rusi, kada Južni tok bude završen, neće imati interesa da ulažu u modernizaciju ukrajinskog gasnog sistema, kojim sada ruski gas stiže u Mađarsku. Slovenci, koji su suočeni sa sve izvesnijom “grčkom ekonomskom tragedijom” pokušavaju da izlaz iz finansijske krize pronađu u profitu iz ruskog gasnog biznisa.

Dakle, Južni tok danas ima političku podšku ne samo Italije, Francuske i Nemačke već i Bugarske, Srbije, Mađarske, Slovenije pa i Hrvatske, čiji političari su propustili šansu da Rusi njihovom teritorijom nacrtaju glavnu trasu Južnog toka. Sada su srećni što će imati bar krak iz Srbije za snabdevanje ruskim gasom.

Ruski gas neophodan Evropi

Stručnjaci kažu da gasovod Južni tok može da bude dugoročno rešenje za snabdevanje stanovništva i industrije Evrope energijom jer, do 2020. godine upravo Južni tok će osiguravati 10 odsto potrošnje gasa u EU. Iz Međunarodne energetske agencije stižu procene da će u narednih 20 godina ozbiljno biti uvećane potrebe EU za prirodnim gasom. Već 2035. godine one će dostići oko 618 milijardi kubnih metara. Uporedo sa tim ekspluatacija sopstvenog gasa u EU do tada će biti prepolovljena.

Kada se ima u vidu da su male šanse da se projekat Nabuko makne sa mrtve tačke gas iz Južnog toka će, uz gasovod Severni tok, iz kojeg Velika Britanija već traži izgradnju posebne cevi za podmirivanje sopstvenih potreba, biti “pokrivan” značajni deo budućeg gasnog deficita Evrope.

I pored ovakvih procena iz EU još nema prihvatanja projekta Južni tok bez zadrške.

Očigledno ne želeći da nekom drugom prepuste evropsko tržište, možda računajući baš na podršku Nemačke, Francuske i Italije Rusi nastavljaju da radi na tome da Evropske komisija projektu Južni tok dodeli status transgranične evropske mreže (TEN). Rusi Briselu poručuju da će svaki deo gasovoda imati status nacionalnog projekta u zemljama kroz koje prolazi.

Status TEN bi Južnom toku omogućio da dobije isti status, koje već imaju tri energetska projekta EU: Nabuko i dva Gazpromova projekta u Evropi – Severni tok i gasovod Jamal – Evropa.

Srbija piše Zakon o Južnom toku

Neke zemlje, kroz koje će proći Južni tok već su donele odluku o davanju projektu nacionalnog statusa. Srpska ministarka energetike Zorana Mihajlović, koja je 7. decembra prisustvovala svečanom otpočinjanju gradnje Južnog toka i sa kolegama iz zemalja, koje učestvuju u realizaciji ovog projekta se potpisala na prvu zavarenu cev, najavila je da će do kraja godine biti usvojen Zakon o Južnom toku i da izgradnja tog gasovoda u Srbiji početi u decembru.

“Prvi nacrt tog pravnog akta očekuje se za 15 dana, i po hitnom postupku biće upućen u Skupštinu”, rekla je Mihajlović i podsetila da se Srbija obavezala prema ruskim partnerima da će usvojiti taj zakon.

Kapacitet gasovoda kroz Srbiju iznosiće oko 40 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa, koji je u Srbiji Gazpromu partnerska firma za izgradnju naše deonice Južnog toka kaže: “Sa ponosom smo gledali srpsku zastavu koja je bila prva u nizu zemalja učesnica Južnog toka. Ovo je najzad jasan signal svima da će Južni tok biti izgrađen onako kako je i rečeno."

Bajatović je dodao da su direktori svih kompanija koje su učesnice projekta Južni toka imali sastanke i razgovore kojima su prisustvovali i bankari koji nameravaju da prate finansiranje gasovoda.

"U svim zemljama postoje mogućnosti da počne gradnja Južnog toka i postoje obezbedjenja sredstva", kazao je Bajatović.

EU (ne)podržava Južni tok

Postoje, naravno, i dalje protivnici gradnje ovog gasovoda. Još dok su se na svetskim agencijama i TV stanicama vrtele vesti o svečanosti u Rusiji oponenti su saopštili: “Gazprom je priredio predstavu, Južni tok neće se početi graditi pre 2014. godine.”

Iz Brisela su se oglasili stručnjaci koji smatraju da su Rusi napravili ceremoniju, pre svega za domaće političke potrebe i da stvarna izgradnja neće početi pre 2014. godine. Oglasili su se i zvaničnici EU, koji ističu da projekat o finalnoj trasi gasovoda Južni tok još nije prosleđen Briselu pa ocenjuju da on, verovatno, neće dobiti odobrenje još najmanje godinu dana.

Džonatan Štern, stručnjak s oksfordskog univerziteta tvrdi da Gazprom još nije naručio cevi i da nisu organizovane barže za postavljanje podvodnog dela gasovoda.

“To znači da se finalna odluka o Južnom toku, faza kada se kompletiraju sve studije, još ne nazire,” ocenjuje Marlena Holzner, PR poverenika EU za energiju.

"S Evropskom komisijiom nikada nije komunicirano o finaljnoj trasi: gde Južni tok počinje, gde završava, koje zemlje uključuje. To još nije urađeno. Ne postoji ni ekološka procena. Stoga mi ne smatramo da je ovo konačna investiciona odluka”, kaže Holzner.

Dakle, dok ruske vlasti ističu da su sklopile neophodne međuvladine sporazume sa svakom članicom EU koja je uključena u ovaj projekat Europska komisija tvrdi da još nije imala uvid u njih. Iz Brisela poručuju da je rok za predaju ovih dokumenata 16. februar 2013. godine. Komisija onda ima na raspolaganju devet meseci da ih razmotri.

Po pitanju Južnog toka oglasio se i Ginter Etinger, komesar za energetiku u EU.

“Evropa pozdravlja izgradnju novog gasovoda,” rekao je Etinger izjavivši da će pitanja saradnje EU i Rusije u energetskoj oblasti biti razmatrano u okvirima Redovnog saveta partnerstva Rusija – EU. Glavna tema svakako će biti pitanje mehanizma Trećeg energetskog paketa.

 

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...