MEDVEDEV U BEOGRADU

Jelica Putniković

Nastavak pregovora o izgradnji Južnog toka, gasovoda koji je za Gazprom veoma ozbiljan poduhvat pa nema vremena da se čeka dok Beograd vida rane zbog jednostrano proglašene nezavisnosti južne Pokrajine

U Beogradu će danas biti potpisan načelni sporazum između ruskog Gazproma i srpskog Srbijagasa o izgradnji gasovoda Južni tok kroz Srbiju. Potpise na ovaj dokument će staviti predstavnik Gazproma i Saša Ilić v.d. generalnog direktora Srbijagasa.

Ovo je svakako još jedna optimistička vest, posle prošlonedeljne pozitivne informacije iz Brisela, da su se pregovori o izgradnji PEOP (Panevropskog naftovoda), od rumunske luke Konstanca, preko Srbije do Trsta, a potom Transalpskim naftovodom dalje put Evrope, makli s mrtve tačke. I pored toga što ne uživa političku protekciju zapadnoevropskih država Srbija, ipak, na konto svog geografskog položaja postaje sve izvesnija teritorija za ucrtavanje međudržavnih, interkontinentalnih energetskih puteva nafte i gasa. Za energente zbog čijih cena i eventualne nestašice strepe i najmoćniji, pa nije čudno što se zbog njih dogadjaju ne samo politički već i ratni sukobi.

mapa
(ilustracija: Novosti)

Garancija za budućnost

To što će ovaj "gasni" sporazum biti potpisan za vreme posete Srbiji delegacije Ruske Federacije, koju predvodi potpredsednik vlade Dmitrij Medvedev, najverovatniji naslednik Vladimira Putina u predsedničkoj fotelji šefa države u Kremlju, obećava da će se politika Moskve i ubuduće nastaviti u smeru koji je trasirao aktuelni predsednik. Medvedev je, inače, po automatizmu funkcionisanja ruskog državnog vrha i prvi čovek Saveta direktora Gazproma, energetske kompanije u kojoj je ruski državni udeo preovlađujući.

U delegaciji sa Medvedevim su i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i kopredsednik međuvladine Komisije za ekonomsku saradnju, ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu kao i visoki predstavnici Gazproma, verovatno i Aleksej Miler, predsednik upravnog odbora.

Medvedev će sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i premijerom Vojislavom Koštunicom osim o političkoj situaciji vezanoj za jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, u Beogradu razgovarati i o ekonomskim temama, pre svega o realizaciji rusko-srpskog međudržavnog energetskog sporazuma, konkretno o izgradnji gasovoda Južni tok kroz Srbiju.

Rusima se žuri

Sam tekst sporazuma koji će biti potpisan Beogradu je dostavljen iz Moskve uoči vikenda. Pomalo neočekivano, tvrde izvori Balkanmagazina u Vladi Srbije. Čini se, zapravo, da su pod tenzijom svođenja bilansa minulih protesta u glavnom gradu, vlasti u Beogradu bile iznenađene činjenicom da život ide dalje i da je ekonomija (često) iznad politike.

Sagovornici Balkanmagazina s ruske strane tvrde da je gasovod Južni tok za Gazprom veoma ozbiljan poduhvat i da nemaju vremena da čekaju dok Beograd vida rane. Da podsetimo, Gazprom želi do kraja godine da donese odluku o konačnim trasama severnog (kroz Srbiju) i južnog (kroz Grčku) kraka gasovoda do Italije. Do Nove godine treba da se okončaju i pregovori Gazproma i vlasti u Beogradu oko izgradnje gasovoda, dovršetka skladišta gasa u Banatskom dvoru i o tome da Gazpromnjeft postane većinski vlasnik Naftne industrije Srbije AD.

“Ovo je prvi načelni sporazum kojim se potvrđuje sve ono što je obuhvaćeno u Međudržavnom energetskom sporazumu koji je potpisan 25. januara u Kremlju. Reč je o sporazumu o izgradnji kraka gasovoda Južni tok teritorijom Srbije. Sledeći korak je da Srbijagas i Gazprom u narednom periodu, i to što pre, naprave firmu koja će gazdovati gasovodom”, kaže Saša Ilić, vršilac dužnosti generalnog direktora Srbijagasa, koji će sa srpske strane potpisati ovaj dokument.

Govoreći za Balkanmagazin o značaju potpisivanja novog dokumenta, kojim se otpočinje s realizacijom rusko-srpskog međudržavnog energetskog sporazuma, Ilić kaže da će vrlo brzo između predstavnika Gazproma i Srbije biti pokrenuto i pitanje druga dva projekta iz međudržavnog sporazuma. Sa Srbijagasom će biti reči o dovršetku izgradnje podzemnog skladišta gasa Banatski dvor, a u pregovorima oko privatizacije Naftne industrije Srbije AD će sa srpske strane, pored predstavnika Vlade koja je jedini akcionar u NIS-u, učestvovati i menadžment ove kompanije.

b.dvor
Banatski dvor

“Naša i ruska radna grupa već radi na detaljima, koji će biti neophodni za potpisivanje konačnih ugovora. Nemamo vremena za gubljenje jer Rusima se žuri. Osim sa nama, oni pregovaraju i sa drugim zemljama čijom teritorijom će prolaziti gasovod. To i nama ide u prilog jer Srbiji je neophodno da što pre obezbedi još jedan pravac za snabdevanje prirodnim gasom. Naravno, za Srbiju i sam Srbijagas, gasovod Južni tok ima i drugu dimenziju, njegovom izgradnjom Srbija postaje tranzitna zemlja,” navodi Ilić.

Novi poslovi sa Rusijom

Potvrđujući značaj privrednog dela ovih razgovora Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga u Vladi Srbije potvrdjuje da će, pored Kosova, glavne teme razgovora predstavnika Srbije i Ruske Federacije biti realizacija gasnog aranžmana Južni tok.

“Ova poseta je prilika da se da podsticaj realizaciji nedavno potpisanog gasnog aranžmana kako bi se on što pre i u što većoj meri realizovao ali i prilika za niz drugih projekata iz oblasti ekonomije. U Vladi Srbije mislimo da je ovo momenat za uspostavljanje što svestranijih odnosa sa Ruskom Federacijom,” kaže Predrag Bubalo koji je i kopredsednik Mešovitog komiteta za saradnju s Rusijom.

Ne treba da čudi što u Vladi Srbije puno očekuju od posete Medvedeva Beogradu jer, on je gotovo sigurni naslednik sadašnjeg ruskog predsednika Vladimira Putina, posle izbora koji su zakazani za 2. mart. Kako je Medvedev u svim dosadašnjim izjavama nagoveštavao da će, kada je reč o ruskoj spoljnoj politici, nastaviti pravcem kojim je išao sadašnji predsednik Putin, u Beogradu se računa da se pozicija Kremlja neće menjati ni u odnosu prema Srbiji.

Kako su iz Moskve, osim za saradnju u oblasti energetike, u više navrata ukazivali da ih zanimaju i druge srpske kompanije, ostaje da se vidi hoće li tokom ove posete Beogradu biti razgovora i o predstojećoj privatizaciji Jat ervejza, kompanije za koju je zainteresovan ruski Aeroflot. I kod privatizacije Jata glavnu reč bi mogao da ima geografski položaj Srbije. Srbija je, naime, potpisnik sporazuma o “otvorenom nebu”, dokumenta koji aviokompanijama iz zemalja potpisnica daju mogućnost slobodnog letenja ka evropskim aerodromima. Rusi nisu krili da im je ovaj “miraz” srpskog avioprevoznika posebno zanimljiv. Kada je iz Brisela ukazano na to da pogodnost korišćenja “otvorenog neba” važi samo za kompanije čiji je većinski vlasnik iz evropskih zemalja potpisnica, zatražena su nova tumačenja ovog sporazuma, odnosno, smišljaju se mogućnosti da Aeroflot kao eventualno novi vlasnik Jat ervejza ubuduće leti slobodno ka Evropi. Jedna od mogućih varijanti je i ta da se scenario za energetski sektor primeni i kod Jata: da se međudržavnim sporazumom reši pitanje privatizacije Jat ervejza ali i izgradnje kargo terminala na aerodromu “Nikola Tesla”. Jer, Rusi nisu zainteresovani za surčinski aerodrom i našeg avioprevoznika ako ne mogu da koriste sve prednosti beogradske vazdušne luke za putnički i teretni saobraćaj.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...