NIS nije izuzetak po pitanju plaćanja rudne rente

J. Putniković

„Zamrzavanje“ rudne rente opravdana u vreme kapitalnih investicija. Samo striktna primena važeće zakonske regulative na sve korisnike mineralnih sirovina, jer ne plaćaju svi rudnu rentu, a pogotovo je ne računaju po berzanskim cenama, bila bi moralno opravdanje za to da se NIS-u ova naknada poveća sa tri na sedam odsto, smatra Lajoš Seke, pomoćnik zа minerаlne sirovine u Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine.

Sam čin „zamrznutih“ poreza i taksi, ili čak njihova potpuna suspenzija za vreme trajanja kapitalnih investicija je česta praksa u svetu pa i u slučaju eksploatacije, pripreme i prerade svih vrsta mineralnih sirovina, kaže Lajoš Seke, pomoćnik zа minerаlne sirovine u Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine Vojvodine komentarišući za Balkanmagazin to što je Međudržavnim sporazumom Srbije i Rusije predviđeno da se rudna renta od 3 %, koju Naftna industrija Srbije plaća za eksploataciju sirove nafte i prorodnog gasa neće još povećavati, iako je završena modernizacija rafinerije nafte u Pančevu.

lajos-seke

Zašto su te „zamrznute“ takse izazvale toliko bure u slučaju NIS-a?

U slučaju NIS-a problem je mnogo komplikovaniji jer, ono što piše u Međudržavnom sporazumu isključivo se odnosi na tri jasno definisana projekta: rekonstrukciju i modernizaciju Rafinerije nafte Pančevo, izgradnju Podzemnog skladišta gasa u Banatskom dvoru i izgradnju gasovoda Južni tok. Uz to, od ministra Milana Bačevića smo u poslednje vreme više puta čuli da bi povećanje naknade za korišćenje mineralnih sirovina nafte i gasa indirektno uticalo na cenu isporučenog gasa iz Rusije (kroz penale na nepovučene količine ili nešto slično), tako da mi nije jasno da li je ova naknada „zakucana“ po slovu Međudržavnog sporazuma, koji je naveden u odgovoru Ministarstva na poslaničko pitanje gospodina Bojana Đurića, ili nekog „drugog sporazuma“, za koji ja zaista ne znam.

U NIS-u kažu da bi povećanje naknade za korišćenje mineralnih resursa sa 3 % na 7 % u kratkom vremenskom periodu bilo isplativo za budžet Srbije, ali da bi to u dugoročnom period dovelo do smanjenja istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, odnosno, da bi se pogoršali uslovi poslovanja, odnosno eksploatacije za rusku državnu kompaniju Gaspromnjeft - većinskog vlasnika NIS-a. Kako to komentarišete, tim pre što NIS svu naftu i gas eksploatiše u Vojvodini?

Cifre su ovde najbolji komentar. NIS je kompanija koja je u 2011. godini ostvarila neto profit od oko 40 milijardi dinara, a najmanje toliko očekuje i u 2012. godini. Grubom računicom dolazi se do podatka da će neto profit za 2012 i 2013. godinu biti blizu zbiru one cifre koju je Gasprom platio za kupovinu NIS-a i koju je po slovu kupoprodajnog ugovora morao da investira u pančevačku rafineriju.

Podsetiću, takođe, da NIS za jul - avgust 2013. godine najavljuje podelu dividendi građanima koji poseduju NIS-ove akcije. Struktura vlasništva sada je takva da 56,15 akcija pripada NIS-u, 29,87 % je još preostalo državi Srbiji, 11,44 % akcija je u rukama fizičkih lica a ostatak od oko 2,5 % je u ruka raznih finansijskih institucija.

Druga stvar je da li bi to bilo pravedno prema NIS-u ići na povećanje naknade za korišćenje mineralnih sirovina kada se zna da ovu obavezu od kompanija u kojima je država suvlasnik (ili još gore 100 % vlasnik) jedino NIS redovno izmiruje. Pri tome, NIS bruto prihod, koji služi kao osnovica za izračunavanje naknade za korišćenje mineralnih sirovina, obračunava prema berzanskoj ceni nafte i gasa, za razliku od, na primer, rudnika uglja, koji ugalj „prodaju“ termoelektranama po nekoj internoj ceni, daleko od bilo kakve tržišne. Isti princip je važio i za NIS pre privatizacije, kada je, na primer, naknadu plaćao po ceni od 28 dolara po barelu a cena nafte na berzi je bila 120 do 130 dolara.

Navešću kao primer da u neredovne platiše spadaju RTB Bor koji, takođe, najavljuje profitabilno poslovanja kao i preduzeća za proizvodnju kamenih agregata. Dakle, samo striktna primena važeće zakonske regulative na sve korisnike mineralnih sirovina (bez obzira na učešće države u vlasničkoj strukturi) bi moralno opravdalo povećanje naknade sa 3 na 7 %, bez obzira što bi, po mom skromnom poznavanju svetske prakse, 7 % od bruto prihoda bilo primerenije.

Naplaćivanje rudne rente u svetu je, od države do države, definisano na razne načine. Koji je sistem najbolji, najpravedniji...?

Kao što je poznato režim svih taksi pa i taksi na mineralne sirovine trebalo bi da obezbedi:

- fer učečće države u „ubiranju plodova“ rudarskih preduzeća,

- stabilnost transparentnost i jednake uslove za sve „igrače“,

- razumljivost,

- jednostavnu administraciju i

- međunarodno pozicioniranje.

U skladu sa ovim principima, kad su nafta i gas u pitanju (a i druge berzanske sirovine), visinu naknade trebalo bi vezati za cenu nafte i gasa na berzi (niže cene niži procenat naknade, više cene veći procenat naknade) i tako podeliti rizik između rudarskih kompanija i države pri naglim promenama cena na berzi. Treba, takođe, odvojiti klasična od nekonvencionalnih ležišta i propisati niže takse - naknade za nekonvencionalna ležišta. Za ležišta u odmakloj fazi eksploatacije, takođe, treba predvideti manje takse: u ovom smislu 3 % je, možda, i pravilna mera, jer su praktično sva ležišta u Vojvodini u odmakloj fazi eksploatacije.

Međutim, sve ovo ništa ne znači ako uslovi nisu jednaki za sve „igrače“ što je, nažalost, najveći problem u Srbiji. I važeći zakon i uredba o naknadama u smislu razumljivosti, jednostavne administracije i međunarodnog pozicioniranja u najvećoj meri nude dobra i fer rešenja, ali je kontrola naplate ispod svake kritike.

Šta bi po Vama bilo najbolje za Vojvodinu i Srbiju kada je u pitanju NIS?

Za Srbiju, Vojvodinu i NIS bilo bi najbolje da, u skladu sa napred navedenim principima i u okviru Međudržavnih sporazuma iznađu prihvatljivo rešenje za primenu aktuelnog zakona, a da u novom Zakonu, čiji se završetak najavlju uskoro, pokušaju da iznađu adekvatnije rešenje, koji bi zadovoljio interese svih učesnika. Jer, kao što nije fer što su neki „amnestirani“ od plaćanja naknade, takođe, nije fer ni da NIS plaća naknadu po „starom zakonu“ a drugi po novom, pri čemu je visina naknade, na primer, za nemetalične sirovine za dobijanje građevinskog materijala u 2013. godini veća, zavisno od sirovine do sirovine, od 12 do 25 %.

Za Srbiju i Vojvodinu od same visine naknade, koja svakako mora da ispunjava sve napred navedene principe je izuzetno važna, možda i najvažnija, raspodela i način/svrha trošenja naplaćene takse.

Na šta tu konkretno mislite?

Podsetimo se samo situacije u Boru i Majdanpeku, kad se stalo sa eksploatacijom. Da nije ponovo aktivirana proizvodnja danas bi imali „gradove duhova“. A to nas čeka, zasigurno, kad se iscrpe ležišta i zatvore rudnici širom Srbije i Vojvodine, ako se blagovremeno ne pripremimo za ovaj slučaj.

Doduše, aktuelnim zakonom o rudarstvu je propisano u koje svrhe lokalne samouprave mogu da koriste svoj deo od naknade i da na plan trošenja sredstava saglasnost daju nadležni republički i pokrajinski organi ali, ni ovim zakonom, niti drugim aktom nisu predviđene sankcije za one koji uopšte ne dostavljaju ove planove. Zato bi bilo svrsishodno da se u novom zakonu, pored obaveza propisanih aktuelnim zakonom (infrastruktura i drugi objekti u cilju poboljšanja uslova života lokalne zajednice) ova obaveza proširi na projekte koji obezbeđuju nova radna mesta u proizvodnim delatnostima (najveći deo sredstava) po zatvaranju ležišta i rudnika (posebno u lokalnim zajednicama, gde je najveći broj stanovnika zaposlen u rudarskim kompanijama), kako se ne bi ponovili Bor i Majdanpek.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...