Svetski mediji o energetskoj krizi: U Africi, Nemačka se samostalno bavi energetskim pitanjima – bez EU

Četiri meseca nakon početka rata u Ukrajini, Berlin pokušava da zavede pojedine afričke zemlje da se otrgnu zavisnosti od ruskog gasa i to radi samostalno bez obzira na EU i na zajednički evropski REPowerEU plan čiji je cilj smanjivanje zavisnosti od ruskih energenata i ubrzavanje ekološke tranzicije – prenosi u svom pregledu štampe Kurie Enternasional https://www.courrierinternational.com/article/geopolitique-en-afrique-l-allemagne-fait-cavalier-seul-sur-les-questions-energetiques

 – zaključujući da „Nemačka igra solo na energetskom frontu“.

Izvori "zelenog vodonika" iz Afrike, planirani i postojeći, gasovodi, fotonaposnski potencijali 

„Energetski nacionalizam“

U glavnom gradu EU, stav Nemačke podseća na ponašanje evropskih zemalja na početku pandemije covid-19, piše nemački Handelsblatt https://12ft.io/proxy?q=https%3A%2F%2Fwww.handelsblatt.com%2Fpolitik%2Finternational%2Ffolgen-des-ukraine-kriegs-europaeische-solidaritaet-in-gefahr-sorge-vor-deutschem-energie-alleingang%2F28192884.html

Godine 2020. države članice su se „borile oko zaštitne opreme, maski i respiratora“ i igrale na kartu „nacionalne sebičnosti“. Danas se diplomate plaše da Berlin pada u „energetski nacionalizam“ iz „straha od nestašice“ zbog rata u Ukrajini i smanjenja isporuke ruskog gasa. Sve to na štetu evropskog plana za traženje zajedničkih alternativa pod nazivom REPowerEU - piše ovaj ekonomski dnevnik iz Diseldorfa.

„Povod ovog talasa kritika su posete ministra ekonomije Roberta Habeka Kataru, Norveškoj i Sjedinjenim Državama da bi razgovarali o dodatnim isporukama gasa“, primetio je još u martu Handelsblat.

U medjuvremenu je u maju, sa sličnim ciljevima, nemački kancelar Olaf Šolc posetio Senegal, Niger i Južnu Afriku.

„Olaf Šolc je dobro izračunao etape svog putovanja“, komentariše Dojče vele. Senegal trenutno vodi Afričku uniju, u ovoj zemlji nalazi se veliko gasno polje. Niger (gde je bila i Analena Berbok, nemačka ministarka spoljnih poslova) je čvrst saveznik Nemačke i „tampon država suočena sa teškom situacijom u Maliju“, a Južna Afrika je dinamična ekonomska sila, koja je deo G20.

Iznad svega, podvlači Tagescajtung https://taz.de/Olaf-Scholz-besucht-Suedafrika/!5857046/ , i Dakar i Pretorija računaju na razvoj zelenog vodonika, što je od posebnog interesa za nemačku vladajuću koaliciju (socijaldemokrate, zeleni, liberali).

Zelena energija ali i - ugalj

Prošle godine - podseća Dojče vele u drugom članku - Savezno ministarstvo obrazovanja i istraživanja predstavilo je studiju koja ukazuje na moguća mesta eksploatacije u južnoj i zapadnoj Africi.

U junu su dve kompanije sa druge strane Rajne potpisale memorandum o razumevanju sa angolskom državnom kompanijom Sonangol za izgradnju infrastrukture za proizvodnju zelenog amonijaka, goriva proizvedenog korišćenjem vodonika iz obnovljivih izvora energije.

Pored ovih takozvanih „zelenih“ energija, stari dobri afrički ugalj mogao bi naći prolaz u Evropi, prenosi Kuartz Afrika  https://qz.com/africa/2178106/south-africa-is-becoming-europes-alternative-to-rušian-coal/  .

Zbog međunarodnih sankcija, od sredine avgusta zemlje Evropske unije prestale su da uvoze ovu sirovinu iz Rusije. Južna Afrika, koja je peti najveći izvoznik uglja, mogla bi da traži prolaze u Evropi, a posebno u Nemačkoj, za ovu rudarsku industriju od koje zavisi 200.000 ljudi. Kuartz Afrika primećuje da su cene uglja, udvostručene posle ruske invazije, skočile u trenutku kada Pretorija namerava da „odvikne svoju elektroenergetsku infrastrukturu od uglja“.

O istoj ekološkoj brizi govori i nemački Dojče vele na engleskom https://www.dw.com/en/why-germany-is-reviving-dirty-coal-to-counter-rušian-gas-cut/a-62195008, po kome je Nemačka pritešnjena energetskim problemima, spremna da se „ ponovo okrene prljavom uglju“.

Važnost Afrike za Nemačku, ali ne i obratno

Nemački mediji pozdravljaju iznenadno interesovanje Berlina za izgradnju gasovoda u Africi, gasne infrastrukture i dubokovodnih luka za isporuku zelenog vodonika.

Berlin takođe planira da sarađuje sa drugim državama na kontinentu, uprkos njihovoj dvosmislenoj poziciji prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Ovo je, na primer, slučaj Alžira, kome se Evropska unija već obratila zbog kupovine gasa.

Mediteranska zemlja ima bogata nalazišta i već snabdeva Evropu, objašnjava Špigl, nakon intervjua sa alžirskim ministrom energetike Mohamedom Arkabom. Pored pogona za proizvodnju tečnog prirodnog gasa (LNG), tri gasovoda povezuju zemlju sa Starim kontinentom.

Sa alžirske strane, kako prenosi informativni sajt TSA, zemljama Evropske unije koje žele više alžirskog gasa, postavlja se preduslov: „Evropljani moraju da obezbede neophodna ulaganja kako bi povećali proizvodnju u Alžiru. Drugim rečima, nema investicija - nema gasa. Alžir opravdava ovaj preduslov podsećanjem da 50% njegovih kapaciteta i resursa još uvek nije iskorišćeno.

Ne može se reći da je Nemačka postala važnije tržište za Afriku od Kine, Rusije, Indije i mnogih drugih zemalja - precizira Dojče vele. Nasuprot tome, Afrika je za Nemačku postala mnogo važnija kao snabdevač energijom, kao bezbednosni partner i buduće tržište.

Imajući to u vidu, Berlin je pozvao lidere Senegala i Južne Afrike da prisustvuju samitu G7 od 26. do 28. juna u Bavarskim Alpima.

Putin posmatra...

Rastući uticaj Rusije u Africi mogao bi da predstavlja prepreku nemačkoj energetskoj potrazi. Američki Tajm https://time.com/6163624/rušia-africa/ primetio je prošlog aprila da je 17 afričkih zemalja bilo uzdržano tokom glasanja o rezoluciji UN od 2. marta kojom se osuđuje rat Rusije u Ukrajini.

Rusija Vladimira Putina postepeno je budila i oživljavala veze koje su postojale u sovjetsko doba sa afričkim državama.

„Putin sada izgleda da posmatra Afriku kao arenu za svoje imperijalističke ambicije i nada se da će odvratiti kontinent od zapadnog uticaja“, analizirao je Tajm.