TRANZIT ENERGIJE – GARANCIJA BEZBEDNOSTI (1)

Ključ dostizanja regionalne i globalne energetske bezbednosti je upravo u sve tešnjoj saradnji i zavisnosti u sferi isporuke energenata, između zemalja proizvođača, zemalja uvoznika kao i tranzitnih zemalja, kaže Galina Toševa, zamenik ministra za privredu i energetiku u Vladi Bugarske, govoreći za Balkanmagazin o energetskim perspektivama ove zemlje koja je odskoro članica EU, o projektima izgradnje elektrana, gasovoda i naftovoda, koji su bitni ne samo za region već i Evropu

Da li je bugarska energetska strateija pretrpela izmene posle uslaska u EU i ako jeste, u kom pravcu?

Postojeća energetska strategija Bugarske je razrađena 2002. godine i usmerena je na rešavanje problema prelaznog perioda u energetskom sektoru do 2007. godine. Bugarska priprema novu energetsku strategiju, pre svega zbog potrebe da se ostvare prioriteti iz 2002. godine, ali i zbog dinamičnih promena u evropskoj energetskoj politici, koje se odražavaju na nacionalne koncepcije zemlje kao novog člana EU. U ovom cilju je razrađena koncepcija Nove energetske strategije Bugarske do 2020.

U Novoj strategiji su kao prioritet zacrtani stabilni razvoj, konkurentna sposobnost i energetska bezbednost evropske energetske politike, što zahteva napore EU i pojedinačnih država u nekim osnovnim oblastima, kao što su: stvaranje efikasnog tržišta elektroenergije i gasa s potencijalom za razvoj konkurencije, raznovrsnosti izvora energije, dostavljača i trasa, ekološki i energetski razvoj putem iskorišćavanja čistije energije u manjim količinama, inovacija novih tehnologija, zatim solidarne akcije zemalja – članica radi povećanja energetske bezbednosti te usaglašena i koordinirana spoljna energetska politika.

Šta se želi postići novom energetskom strategijom Bugarske?

Ovi prioriteti povezani su sa dugoročnim ciljevima na nivou EU, koji su usmereni na smanjenje emisije štetnih gasova, na povećanje udela korišćenja obnovljivih izvora energije u ukupnom obimu potrošnje energije i povećanje energetske efikasnosti, sve za 20 odsto do 2020. godine u odnosu na 1990. godinu.

Polazeći od prioriteta i ciljeva, pritom se naravno misli i na nacionalne, koji proizilaze iz evropske energetske politike, kao i na osnovu analiza postojećeg stanja i strateškog i projektnog potencijala sektora i bugarske ekonomije uopšte, utvrđena je neophodnost za sprovođenjem konkretnih akcija koje bi dovele do sledećih rezultata:

-Smanjenje energetske intenzivnosti bruto nacionalnog proizvoda Bugarske za dva puta do 2020. a za tri puta do 2030. godine, sve u poređenju sa 2005. godinom.

-Poboljšanje energetske efikasnosti će dovesti do 50 odsto uštede primarne energije u visini od 22 miliona tona godišnje, što će opet omogućiti uštedu od 6 milijardi evra od smanjenja izvoza energenata.

-Do 2020. godine treba da otpočne eksploatacija novih kapaciteta za proizvodnju električne energije ukupne instalisane snage od 7.000 MW. Ubrzanom izgradnjom novih elekrocentrala Bugarska namerava da utvrdi svoje pozicije kao moćnog energetskog centra na Balkanu.

-Udeo proizvedene čiste električne energije u zemlji će se povećati sa 41 odsto na 55 odsto u 2020. godini a na 60 odsto do 2030. Zahvaljujući tome emisija ugljendioksida pri proizvodnji 1 MWh električne energije smanjiće se za 40 odsto.

-Izgradnja nove infrastrukture za transport gasa i terminala za prirodni naftni gas garantuju isporuke ovog energenta koje će zadovoljiti rastuću potražnju u zemlji.

-Realizacija gasnih projekata na teritoriji zemlje omogućava diversifikaciju izvora i maršruta isporuke prirodnog gasa za domaće potrebe.

-Zahvaljujući razvoju nuklearnih centrala i lokalnih elektrocentrala, zavisnost zemlje od uvoznih energenata je stabilna, pri čemu je ispod prosečne zavisnosti zemalja EU.

-Uspešno izvršavanje planiranih velikih energetskih projekata ojačaće izvozne pozicije zemlje i pretvoriće je u jak tranzitni centar električne energije i prirodnog gasa u regionu.

Kakva su iskustva Bugarske u restrukturizaciji i privatizaciji energetske grane?

Razradom i usvajanjem energetske strategije Republike Bugarske 2002. godine postavljena je osnova procesa restrukturizacije i privatizacije u ovom sektoru privrede. Do 2002. bile su privatizovane samo male hidrocentrale, rudnici uglja i prateća preduzeća koja praktično nisu ni imala značajniji uticaj na energetski bilans zemlje. Kao rezultat sprovedenih mera u oblasti privatizacije, vlasništvo je u ovom sektoru mešovito (državno i privatno): privatizovani sektor elektrodistribucije, privatne i državne termoelektrane, privatne i državne kompanije, koje se bave eksploatacijom uglja, državni nuklearni kapaciteti i sistem prenosa.

Nakon privatizacije paketa kompanija, sprovedene 2004. godine, većinski akcionari (67 odsto) su postale tri kompanije - strateška investitora, koje se bave elektrodistribucijom:

-E.ON AG, pobednik na tenderu za Severoistočni paket – Kompanija za elektrodistribuciju Varna i Orjahovica;

-EVN AG – pobednik na tenderu za Jugoistočni paket - Kompanija za elektrodistribuciju Plovdiv i Stara Zagora;

-ČEZ a.s. – pobednik na tenderu za Zapadni paket - Kompanija za elektrodistribuciju Stoličnoe, Sofija oblast i ERD Pleven.

U vezi sa neophodnošću da se ispune zahtevi Evropske direktive u oblasti električne energije 2003/54/ES i 17 Zaključnih i prelaznih odredbi Zakona o energetici, svih sedam kompanija za distribuciju električne energije uspešno su izvršile modele restrukturiranja, kako bi oni odgovarali odredbama evropskog i bugarskog energetskog zakonodavstva o pravnoj i organizacionnoj delatnosti, koja je povezana s distribucijom električne energije i operativnim upravljanjem distributivnom mrežom, od snabdevanja električnom energijom pa do drugih delatnosti preduzeća za distribuciju električne energije do 31. 12. 2006. godine.

U skladu sa zahtevima Direktive 2003/54/ES iskorišćen je model restrukturiranja Nacionalne elektrokompanije EAD (NEK EAD). Pri tom od vertikalno integrisane kompanije biva odvojen elektroenergetski sistemski operator a formirana je matična kompanija (NEK EAD), vlasnik svih aktiva, kapitala, licenci, novčanih tokova i svoje ćerke preduzeća. Početkom prošle godine, 4. januara formirana je 100 odsto ćerka preduzeće Elektroenergetski sistemski operater EAD (NEK EAD), koja je obavljala funkcije operatora elektroenergetskog sistema, administratora koji vodi računa o bilansu tržišta i eksploataciji i podršci transportne infrastrukture, koja je ostala u vlasništvu NEK EAD.

NEK EAD je zadržao ostale delatnosti vezane za proizvodnju elekrične energije u hidrocentralama i nuklearnim centralama, javnim isporukama, te prenos i trgovinu (uključujući nabavku struje po dugoročnim ugovorima, kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije po preferencijalnim cenama). NEK EAD poseduje i licence za javnu isporuku, proizvodnju struje, transport, kao i licencu za trgovinu električnom energijom.

U skladu sa zahtevima Gasne direktive 2003/55/ES od 15. januara 2007. godine Bulgargaz EAD pretvoren je, u organizacionom i pravnom smislu, u Bulgargaz-Holding EAD. Nakon restrukturiranja formirana su nova komercijalna preduzeća:

-Bulgartransgaz EAD (kombinovani operator), u stopostotnom vlasništvu države, koji obavlja funkcije transporta prirodnog gasa na teritoriji zemlje, tranzita gasa u susedne zemlje i čuvanje prirodnog gasa; sistemski je operator mreže za transport gasa. Ova kompanija je vlasnik aktiva i i odgovarajućih licenci, zahvaljujući čemu obavlja svoju delatnost.

-Bulgargaz EAD je javni isporučilac, – 100 odsto je komercijalna ćerka firma, koja obavlja funkcije javne dostave (kupovine i prodaje prirodnog gasa), za šta poseduje odgovarajuće licence.

-Bulgartel EAD (telekomunikacione usluge) – 100 odsto ćerka preduzeće, operator telekomunikacione transportne mreže.

Trenutno su NEK EAD, ESO EAD, Bulgartransgaz EAD, Bulgargaz EAD, Bulgartel EAD deo struktuare Bugarskog energetskog holdinga EAD.

Napomenula bih da su privatizovane sve termoelektrane izuzev TES Marica iztok II EAD, koja je takođe deo Bugarskog energetskog holdinga EAD.

Šta je to Bugarski energetski holding i koja mu je osnovna ideja?

Posle dugotrajnog i sveobuhvatnog proučavanja mogućnosti formiranja energetskoh holdinga, kao i mogućnosti za realizaciju sličnog modela, 13. februara ove godine doneta je odluka Saveta ministara Bugarske o restrukturiranju energetskog sektora putem stvaranja holdinga, koji objedinjuje državne energetske kompanije, koje rade uglavnom na bugarskom tržištu u oblasti vađenja uglja, proizvodnje struje, prodaje struje i prirodnog gasa na veliko, kao i transporta struje i prirodnog gasa.

Već 18. septembra ove godine registrovan je Bugarski energetski holding EAD (BEH) kao akcionarsko društvo s jednim vlasnikom kapitala – državom (Ministarstvo ekonomije i energetike). On obuhvata sedam energetskih kompanija: Rudnici Marica iztok EAD, Termoelektrana Marica iztok 2 EAD, Nuklearna centrala Kozloduj EAD, NEK EAD, Bulgargaz, Bulgartransgaz i Bulgartel, čije akcije 100 odsto pripadaju Bugarskom energetskom holdingu EAD.

BEH je registrovan putem izmene naziva i predmeta delatnosti postojećeg Bulgargaz Holdinga EAD, što predstavlja optimalnu varijantu za stvaranje holdinga s tačke gledišta vremena, troškova i pravnog režima.

Trenutno organizacija ima strukturu finansijskog holdinga, a pritom kompanije ostaju samostalna pravna lica, zadržavši punu operativnu nezavisnost, licence, kao i predmet delatnosti licencnih kompanija.

Šta se dobija stvaranjem ovog holdinga?

Stvaranjem holdinga uveden je novi prilaz strateškom upravljanju u sektoru, koji integriše u stabilnu korporativnu strukturu samostalnih energetskih kompanija. Upravo je holding ona efikasna organizacija, koja će postati pokretačka sila promena u sektoru, s ciljem da se obezbedi energetska osnova, kako budućeg ekonomskog rasta bugarske ekonomije, tako i stabilnog izvršavanja Energetske strategije Bugarske i evropskog viđenja stabilne energetske budućnosti.

Treba napomenuti da je korist za sektor povezana sa rastom investicionog potencijala, povećanjem garancija snabdevanja, maksimalnog rasta vrednosti kompanija i njihove konkurentne sposobnosti, kao i s pružanjem pomoći u izvršavanju novih evropskih zahteva u oblasti energetike. Ta tri cilja vezana su za 20-postotno povećanje efikasnosti, sprečavanje izmene klime i korišćenje obnovljivih izvora energije. Stvaranjem BEH povećava se efikasnost i kvalitet energetskih usluga, optimiziraju se troškovi i koriste savremeni mehanizmi angažovanja investicija. I konačno, finansijski holding omogućava Bugarskoj da se pripremi za realizaciju mera za dalju liberalizaciju tržišta, koje su predviđene u trećem liberalizacionom paketu Evropske Komisije na tržištu električne energije i gasa.

Na koji način Bugarska obezbeđuje svoj energetski bilans u uslovima većinskog prisustva stranih kompanija u sektorima kao što je prerada nafte, promet goriva, elektrodistribucija?

U energetskom bilansu zemlje lokalni izvori energije učestvuju sa 53,4 odsto a uvozni sa 46,6 odsto. Pri tome Bugarska uvozi 99,6 odsto sirove nafte, 87,1 odsto prirodnog gasa i 37,3 odsto uglja.

Da li je naftni sektor u Bugarskoj u potpunosti privatizovan? Da li postoji udeo države u ovoj grani i u kojim delatnostima? Koje strane kompanije rade na bugarskom tržištu, kakvi su odnosi između njih i kakav je njihov market šer?

Kompanije u naftnoj grani u Bugarskoj u potpunosti su privatizovane. Vađenje nafte u Bugarskoj sprovodi u neznatnim količinama preduzeće "Proučvane i dobiv na neft i gaz" iz grada Dolni Dubnik, privatizovano 2004.

Potrebe za naftom u zemlji uglavnom se obezeđuju uvozom. Glavni uvoznik i prerađivač nafte je LUKOIL Neftohim Burgas AD. LUKOIL Bugarska EOOD je ćerka preduzeće ruskog LUKOIL od 1999. godine. Ova komanija je lider u sferi trgovine i distribucije goriva, polimera i petrohemijskih proizvoda, koji se proizvode u LUKOIL Neftohim Burgas“ AD i vodeći je isporučilac u Evropi i SAD. Mreža benzinskih stanica LUKOIL-a u Bugarskoj objedinjava više od 150 objekata, visoki udeo na tržištu naftnih derivata, goriva i polimera u zemljama Jugoistočne Evrope (20 do 30 odsto).

PRISTA OIL AD Bugarska predstavlja deo Grupe PRISTA OIL, koja preko svojih ćerki firmi u celoj Evropi ostvaruje poslovanje u oblasti proizvodnje, distribucije, prodaje i trgovine motornim i industrijskim uljima, mazivima, kočionim tečnostima, tečnostima za obradu metala i rashladnim tečnostima. U aprilu 2000. TEXACO GLOBAL PRODUCTS daje ponudu za kupovinu 25 odsto akcija PRISTA OIL i kompanija i njene filijale postaju članovi velike porodice naftnih kompanija.

NEFT AD je privatna kompanija formirana 1932. godine. Lider je u distribuciji goriva u Bugarskoj sa 470 benzinskih stanica, vlastitom rafinerijom, devet laboratorija za neprestanu kontrolu kvaliteta naftnih derivata, 80 naftnih skladišta i tri naftna morska terminala, ravnomerno razpoređenim po celoj zemlji.

Kako komentarišete ulogu LUKOIL-a na tršištu i u celini u bugarskoj ekonomiji? Kako država sarađuje s LUKOIL-om?

Nesumnjivo, LUKOIL kao vlasnik najveće i jedine aktivne rafinerije u Bugarskoj, ima bitan stabilizujući uticaj na bugarsku ekonomiju. Tim više što kompanija sprovodi adekvatnu tržišnu politiku u oblasti cena naftnih derivata i kontinuiranosti isporuka. LUKOIL je pouzdan partner.

.Tržište nafte i naftnih derivata u zemlji u potpunosti je liberalizovano. U Bugarskoj radi najveća rafinerija na Balkanskom poluostrvu s većinskim vlasnikom LUKOIL-om. Tokom 2007. godine rafineriji u Burgasu isporučeno je 7.107,9 hiljada tona nafte i ona je proizvela 5.550 hiljada tona tečnih goriva. Naftni derivati koji su dobijeni preradom uglavnom se prodaju na domaćem tržištu goriva (automobilsko, dizel, aviogorivo i ulja).

Najveći učesnici u trgovini naftom i naftnim derivatima koje treba pomenuti su, pored LUKOIL-a, PETROL, OMV, SHELL, NAFTEX, PRISTA-OIL, OPET i HELLENIC PETROLEUM.

U Bugarskoj deo tržišta pripada i austrijskoj kompaniji OMV. Da li je primetan pritisak Brisela da se pruži veća podrška zapadnim kompanijama, nego ruskim?

Mi ne osećamo pritisak Brisela u smislu pružanja veće podrške zapadnim kompanijama. Tim više što je austrijska kompanija OMV zauzela svoje mesto na tržištu Bugarske pre njenog ulaska u Evropsku uniju, uporedo s drugim zapadnim kompanijama kao što su Šel, Opet, Helenik Petroleum i druge. Sve one zajedno s LUKOIL-om i bugarskim firmama distributerima uklapaju se u uslove liberalizovanog tržišta goriva i konkurencija između njih donosi isključivo korist bugarskom potrošaču.

Naglo povećanje cena sirove nafte potpomoglo je pojavu međunarnodne finansijske krize. Uoči zime poskupeo je i gas. Na koji način su ove cene uticale na bugarsku ekonomiju?

Zavisnost naše zemlje od uvoza prirodnog gasa i sirove nafte praktično je potpuna i ima tradicionalno jednostran odnos prema Ruskoj Federaciji. Zajedno s tim udeo prirodnog gasa u ukupnoj domaćoj potrošnji energije ne prelazi 15 odsto a sirove nafte i naftnih derivata oko 30 odsto.

Tržište nafte i naftnih derivata u zemlji je u potpunosti liberalizovano. Što se tiče prirodnog gasa tržište je takođe oslobođeno sto odsto, ali budući da je prisutan samo jedan isporučilac, cene prirodnog gasa za domaću potrošnju u skladu sa uslovima ugovora sustižu cene na globalnom tržištu.

S ove tačke gledišta cene nafte i prirodnog gasa u zemlji odražavaju stanje na međunarodnom tržištu. Isto važi i za tržišne i administrativne mehanizme koje je uvela država. Iz tog razloga bugarska ekonomija je na pravi način osetila na sebi uticaj svetske finansijske krize.