Upitan oporavak potražnje za gorivom
Globalna potražnja za naftnim derivatima je možda već dostigla svoju maksimalnu granicu, zahvaljujući povećanoj efikasnosti goriva i rastućoj popularnosti električnih vozila, navodi se u novom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA), uz napomenu da su ovi trendovi umanjili rast mobilnosti u zemljama u razvoju. (IEA procenjuje da budućnost nafte zavisi od uspeha energetske tranzicije. Foto: Pixabay)
Izveštaj Međunarodne agencije za energetiku (IEA) koji se odnosi na narednih pet godina, takođe sugeriše da se možda bliži i trenutak kada će potražnja za naftom dostići svoj vrhunac, i to zbog jačih mera vlasti u korist upotrebe obnovljivih izvora energije, ali i zbog promena u ponašanju, prenosi portal Ojl Prajs.
Međutim ukoliko energetska tranzicija ne bude tekla po planu, to će dovesti do novog rasta tražnje za naftom, ocenjuje Agencija.
”Kriza sa Kovidom-19 prouzrokovala je istorijski pad globalne potražnje za naftom, ali ne nužno i trajan“, rekao je direktor Agencije Fatih Birol, i objasnio: ”Uredno napuštanje korišćenja nafte je od suštinske važnosti za ispunjenje klimatskih ciljeva, ali će ono zahtevati velike promene politike koju sprovode vlade, kao i ubrzano menjanje ponašanja. Ukoliko do toga ne dođe, od sada do 2026. godine globalna potražnja za naftom će se povećavati svake godine”.
U slučaju da izostane čvršća energetska politika, IEA predviđa da će do 2026. svetska potražnja za naftom beležiti rast od oko deset miliona barela dnevno, i procenjuje da bi pola te količine dolazilo sa Bliskog istoka, iz zatvorenih bušotina. To bi još jednom povećalo snagu i uticaj članica OPEK-a na međunarodnim tržištima, na štetu američkih proizvođača nafte iz škriljaca, kojima su potrebne više cene “crnog zlata” pre nego povećaju proizvodnju.
Globalna potražnja za naftom bi se mogla povećavati tokom naredne tri godine za deset miliona barela dnevno, ako energetska tranzicija ne bude tekla po planu. (Foto: Pixabay)
Deo dodatnih zaliha nafte, neophodnih da se zadovolje potrebe tržišta bi moralo da dolazi iz novih proizvodnih kapaciteta. Prema proceni Agencije, u pitanju je količina od oko pet miliona barela dnevno.
Ipak, ne postoji razlog za žurbu, ocenila je Agencija, zato što trenutno, usred pandemije, rezervni proizvodni kapaciteti mogu da obezbede oko devet miliona barela dnevno.
Međutim, čak i da dođe do rasta potražnje za naftom, energetska tranzicija će se svakako odraziti na industriju, smatra direktor Agencije Birol.
Prema njegovim rečima, nema naftne i gasne kompanije koja neće biti pogođena tranzicijom ka čistoj energiji, tako da svaki deo industrije treba da razmotri kako će odgovoriti na globalna nastojanja za dostizanjem nulte emisije štetnih gasova.
Birol je takođe istakao da procesi poput hvatanja ugljenika i smanjenja emisija metana spadaju u najveće probleme sa kojima se suočava industrija fosilnih goriva.
