Mihajlović: Alternativa ruskom gasu u Srbiji

Srbija želi da omogući da kroz njenu teritoriju prolazi gas iz različitih država, a ne samo iz Rusije, kao i da se interkonektorima poveže sa svim susednim državama u regionu, ocenila je juče u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović.

Ministarka je uverena je da će Srbija uspeti da se uskladi sa regulativama Evropske unije i da će sprovesti devirsifikaciju gasa koje će omogućiti konkurenciju.

Prema oceni ministarke, to će omogućiti i niže cene gasa za građane i privredu.

"Podsetiću samo da je cena prirodnog gasa za privredu u Srbiji danas najviša u Evropi. To je upravo zbog ovoga što imamo samo jedan pravac dotoka gasa i što je ta cena takva kakva jeste“, navela je Mihajlović.

Zorana Mihajlović (Izvor: Milnistarstvo rudarstva i energetike Srbije)

Alternativa ruskom gasu

U resornom ministarstvu ocenjuju da je gasna interkonekcija Srbija-Bugarska, način da se otvori put do drugih izvora snabdevanja gasom. Inače, gasni intekonektor Srbija – Bugarska je deo šire inicijative Evropske unije poznatog kao Južni gasni koridor, koji kojim Evropa pokušava da smanji zavisnost od ruskog gasa, koristeći gas iz Azerbejdžana.

U tom pogledu Ministarstvo rudarstva i energetike je 11. januara raspisalo tender za nadzor na projektu gasne interkonekcije Srbija–Bugarska, čime je učinjen prvi korak u pripremi za početak izgradnje novog gasovoda. Prema navodima resornog ministarstva, početak izgradnje gasovoda planiran je u poslednjem kvartalu 2021. a očekivano trajanje radova je 21 mesec.

„Realizacijom projekta obezbeđuje se ne samo diverzifikacija pravaca, već i diverzifikacija snabdevača gasom“, ističe Ministarstvo rudarstva i energetike za Radio Slobodna Evropa.

Trasa gasovoda (Izvor: caspianbarrel.org, Ibrahim Shaban)

EU obezbeđuje sredstva

Planirani kapacitet gasovoda Niš-Dimitrovgrad je 1,8 milijardi kubika godišnje, a procenjena ukupna investiciona vrednost projekta je 85,5 miliona evra. Sredstva će biti obezbeđena iz pretpristupnih fondova Evropske unije i zajma Evropske investicione banke.

„Gas će se moći dopremati iz terminala tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Grčke od različitih proizvođača a, ukoliko bude slobodnih kapaciteta, i iz gasovoda TAP iz Azerbejdžana“, navodi ministarstvo i dodaje da će u perspektivi „biti moguće da se koristi gas iz Istočnog Sredozemlja."

Evropska unija je podržala srpsku deonicu grantom iz pretpristupnog IPA fonda u iznosu od 49,6 miliona evra, dok je iz zajma Evropske investicione banke obezbeđeno 25 miliona evra, navodi u pisanom odgovor na upit RSE Evropska komisija.

Bugarska je, pak, za izgradnju gasovoda na svojoj teritoriji od Evropske komisije dobila grant od 27.6 miliona evra.

„Gasovod će omogućiti novu rutu za snabdevanje ne samo Srbije, već i Bosne i Hercegovine. Sve tri države (Srbija, BiH i Bugarska) trenutno zavise isključivo od jednog dobavljača gasa“, ističe Evropska komisija. Projekat, kako navode, razvijaju javno preduzeće „Srbijagas“i bugarski operator gasa TSO Bulgartransgaz.

Kada je reč o gasu koji će dopremati do Srbije tim gasovodom, Evropska komisija navodi da to može biti „bilo koji gas koji je dostupan u Bugarskoj“.

„To bi mogao biti rumunski gas, s obzirom na to da ne postoji direktna veza između Rumunije i Srbije, može biti tečni prirodni gas (LNG) od više izvora koji će se uvoziti u Bugarsku preko Grčke ili Turske“, pojašnjava Evropska komisija.

Južni gasni koridor, čiji je deo gasni interkonektor Srbija–Bugarska je megaprojekat vredan ko 40 milijardi dolara, a koji iz Albanije vodi gas u Italiju. U pitanju je gas iz Azerbejdžana, ali i ukapljeni gas iz SAD.

Glavni izvor snabdevanja bilo bi gasno polje Šah Deniz (Shah Deniz) koje se nalazi u Kaspijskom moru, na teritoriji koja pripada Azerbejdžanu.

Gas bi od Azerbejdžana do Evrope trebalo da ide deonicama Južnokavkaskog gasovoda, Transanadolskog i Transjadranskog.

Pravac o kome se razmišlja

Kada bude izgrađena gasna interkonekcija sa Bugarskom, Srbija bi se, prema rečima ministarke Mihajlović, u perspektivi mogla priključiti i na gasovod Istočni Mediteran (IstMed). U pitanju je projekat koji podržavaju Evropska unija i Sjedinjene Američke Države.

Ruta gasovoda išla bi od Izraela, preko Kipra, grčkog ostrva Krit, grčkog poluostrva Peloponez, zatim preko Atine i Soluna do Sofije u Bugarskoj, sve do Niša u Srbiji.

„Od tog Niša koji treba da bude centar kada govorimo o gasu, može se takođe praviti gasovod ka Prištini (na Kosovu) i Crnoj Gori kao što se od Vranja može praviti ka Severnoj Makedoniji“, navela je Mihajlović i dodala da je reč o gasovodu koji je proglašen projektom od velikog značaja za ceo Istočni Mediteran i EU.

Projekat je, prema njenim rečima u fazi izrade studija, dok bi izgradnja mogla početi za nekoliko godina.

Više o značaju i perspektivi gasovoda “Istočni Mediteran” saznajte u ranijoj vesti Balkanmagazina.

Pristupite OVDE