Kina: Najveće svetsko rastuće tržište
Potrebe Kine za naftom beleže stabilan rast od trećeg kvartala ove godine. Očekivanja su da će se zbog takvog trenda, uvoz sirove nafte u Kinu povećati za šest do osam odsto naredne godine i približiti se nivou od 12 miliona barela dnevno. I potražnja za gasom će biti veća. Državna kompanija PetroČajna (PetroChina) je objavila procenu da će se potražnja za gasom, koja je već porasla za 33 odsto tokom protekle dve godine, u narednih 15 godina udvostručiti. Ova kompanija takođe najavljuje da će veći deo snabdevanja gasom moći da se obezbedi iz sopstvenih izvora. (foto: Petroleum Economist)
O tome kakva su očekivanja od 2021. kada je reč o uvozu sirove nafte u Kinu već dovoljno govori podatak da će vlasnici privatnih skladišta u toj zemlji tokom sledeće godine povećati kapacitete za 100 miliona barela, iako je tokom ove godine već uskladišteno dodatnih 310 miliona barela u državnim rezervama, odnosno ukupno 600 miliona barela kada se uračunaju i komercijalni skladišni kapaciteti, što odgovara jednomesečnoj potrošnji čitave Kine.
Kina je, takođe, još početkom novembra najavila da će povećati kvote za privatne uvoznike nafte, dok privatne korporacije poput Žijang Petrokemikal (Zhejiang Petrochemical Corp), Šengong Petrokemikal (Shengong Petrochemical) i Sinopeka (Sinopec) grade nove rafinerije ili povećavaju kapacitete postojećih postrojenja.
Nova dinamika naftnog sektora
Kod dosadašnjih istraživanja nema odstupanja u proceni da bi već 2021. Kina mogla da od SAD preuzme titulu najvećeg prerađivača nafte, jer se očekuje puštanje u rad novih pogona ukupnog kapaciteta od 1,2 miliona barela dnevno, dok se američki prerađivači odlučuju za zatvaranje rafinerija ili smanjenje proizvodnje.
Podaci za tri kvartala ove godine, takođe potvrđuju da je Kina iskoristila pad cena i tražnje za sirovom naftom izazvane pandemijom da popuni skladišta i nabavi povoljnu sirovinu za domaće rafinerije. Na to ukazuju pokazatelji Nasdak (Nasdaq) deoničarske berze prema kojima je tokom prvih devet meseci ove godine, Kina kupila 416 miliona tona sirove nafte, odnosno 12,7 odsto više nego prošle godine, a sve kako bi prerađivači zadovoljili potrebe ekonomije koja se brzo oporavljala posle pandemijskog zatvaranja tržišta.
Poslednji, decembarski izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), uz to pokazuje da će kineski ekonomski rast 2021. godine doprineti rastu svetske ekonomije za više od jedne trećine.
OECD predviđa da će svetska ekonomija zabeležiti rast od 4,2 odsto u narednoj godini, dok će kineska ekonomija će imati rast od osam odsto, što je čini jedinom zemljom sa pozitivnim ekonomskim rastom u ovoj godini, među vodećim svetskim ekonomijama.
Kina, takođe, razvija sopstvenu proizvodnju sirove nafte, a zvanična statistika te zemlje pokazuje da je za devet meseci ove godine proizvodnja sirove nafte u Kini porasla 2,4 odsto u odnosu na prošlu godinu, i da je u septembru proizvedeno 16,1 milion tona.
Strukturne promene na gasnom tržištu
Cilj kineskih vlasti da do 2060. ta zemlja završi proces dekarbonizacije, sa druge strane, pogurao je potražnju za gasom, čija će uloga biti da bude energent koji “premošćava” prelazak sa uglja na obnovljive izvore energije.
Rezultat takve politike je ogroman rast tražnje za gasom. U tom pogledu, američka Agencija za energetiku u analizi kineskog tržišta skreće pažnju da je potražnja za gasom rasla za po 13 odsto godišnje tokom protekle decenije, što je učinilo da Kina u 2019. bude treći po veličini potrošač gasa na svetu, posle SAD i Rusije. Samo tokom poslednje dve godine, a prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, potrošnja gasa porasla je za 33 odsto.
Kada je reč o udelu gasa u kineskom “energetskom miksu, on je, prema nacionalnim izvorima, u 2019. godini iznosio 8 odsto. Očekuje se da će tokom ove godine dostići 10 odsto, dok bi do 2030. njegova zastupljenost trebala da iznosi 14 odsto.
U pogledu snabdevanja, krajem prošle godine proradio je 55 milijardi dolara vredan gasovod “Snaga Sibira”, koji sa svojih 3.000 kilometara dugim cevovodom povezuje sibirska nalazišta sa severoistokom Kine, i čija eksploatacija bi u narednih 30 godina Kinu trebalo da pretvori u drugog po veličini uvoznika ruskog gasa, a Rusiji donese 400 milijardi dolara prihoda. U januaru ove godine potpisan je i ugovor sa SAD o kupovini sirove nafte i gasa u vrednosti od 52 milijarde dolara do kraja 2021. godine.
Oslanjanje na sopstvene resurse
Kina, međutim, planira da se u budućnosti daleko više oslanja na sopstvene kapacitete. U ovoj godini, recimo, proizvodnja gasa iz sopstvenih izvora je do septembra porasla za 7,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a izjave koje stižu iz državne kompanije PetroČajna svedoče o ambicioznim planovima.
Prema podacima ove kompanije, iznetim na konferenciji u Šangaju, krajem oktobra ove godine većina gasa koji će Kina potrošiti do 2035. godine proizvodiće se lokalno, a kineski kapacitet za snabdevanje domaćim gasom dostići će 520 milijardi metara kubnih godišnje do 2035. godine, što uključuje 220 milijardi kubnih metara godišnje konvencionalnog gasa, 100 milijardi metara kubnih na godišnjem nivou gasa iz škriljaca, kao i 50 milijardi metara kubnih godišnje metana iz ugljenog sloja i 150 milijardi metara kubnih sintetičkog prirodnog gasa dobijenog iz uglja (SNG) na godišnjem nivou.
