Kina povećava uvoz nafte
Krajem trećeg kvartala potrebe Kine za naftom se značajno povećavaju u odnosu na predhodni period. Prošlog meseca Rusija je izvezla u Kinu 7,48 miliona tona sirove nafte, što je rast od 32,8 odsto u odnosu na avgust. Sa isporukom od 7,78 miliona tona ili za 53 odsto više nego u avgustu, Saudijska Arabija sada je prva na listi dobavljača. Treći je Brazil, a slede SAD i Irak. (foto, Rafinerija u Kini, Youtube/screenshot)
Kina, najveći potrošač nafte na svetu, koji više od 70 odsto svojih potreba za ovom sirovinom obezbeđuje iz uvoza, prošlog meseca beleži primetan iskorak u pogledu snabdevanja. Isporuke nafte iz Rusije su porasle na 1,83 miliona barela dnevno, a reč je o najvećoj količini nafte, uvezene iz Rusije od juna do danas, pokazuju podaci agencije za cene Argus.
Sa količinom od 1,83 miliona barela dnevno, što je rast od 18, 6 odsto u odnosu na prošlu godinu, Rusija se sada rangira kao drugi najveći snabdevač kineskog tržišta.
„Kineska Nacionalna naftna kompanija (CNPC) je započela isporuke visokokvalitetne ruske ISP nafte do svoje rafinerije u Dakingu, gradu na severoistoku zemlje, u provinciji Hejlungđang, kapaciteta 190.000 barela dnevno, gde su nedavno izvršena unapređenja sistema. Na dnevnom nivou, Kina je ukupno kupila 504.000 barela ISP naftne mešavine”, ističu u Argusu.
Prema ovim, kao i podacima Kineske carinske uprave, sa isporukom od 1,89 miliona barela sirove nafte dnevno, što je 53 odsto više od količine isporučene u avgustu, Saudijska Arabija je sada prvi dobavljač kineskog tržišta.
Brazil je u septembru skočio na treće mesto među najvećim izvoznicima sirove nafte u Kinu, jer su nezavisne kineske rafinerije kupovale jeftine zalihe relativno visokokvalitetne nafte iz ove južnoameričke države.
Prema podacima Kineske carinske uprave, uvoz nafte iz Brazila dostigao je 4,49 miliona tona, u odnosu na 2,96 miliona tona prošle godine, što je učinilo da se Brazil sada rangira bolje na listi dobavljača u odnosu na Irak, koji je pao na peto mesto.
Istovremeno, uvoz nafte iz Sjedinjenih Država je prošlog meseca drastično uvećan na 3,9 miliona tona, u poređenju sa 517.982 tona u istom periodu prošle godine. Sedam puta uvećan rast potvrđuje i agencija za cene Argus, podatkom o američkoj isporuci nafte tokom septembra od 952.000 barela sirove nafte dnevno.
U januaru je inače postignut dogovor između dve zemlje, da će do kraja godine Kina kupiti od SAD tečnog prirodnog gasa i nafte u vrednosti od 52,4 milijarde dolara.
Međutim, Kina je još uvek daleko od realizacije ovog dogovora, ali trenutni rast uvoza energenata iz SAD se može percipirati kao vraćanje na nivo ekonomskih odnosa, koji je prethodio prošlogodišnjem trgovinskom ratu zbog uzajamih pretnji o uvođenju carina.
Generalno gledano, i pre velikog septembarskog skoka, kineske potrebe za naftom u porastu su od početka godine. Uvoz nafte u Kinu povećan je za 13 procenata u prvih devet meseci, a rafinerije su pojačavale proizvodnju kako bi išle u korak sa brzim oporavkom tražnje posle pandemije i nagomilavanja zaliha nafte po niskim cenama.
Međutim, Kina i sama nastoji da napravi izvesne pomake. Podaci kineskog Biroa za nacionalnu statistiku pokazuju da je u odnosu na prošli septembar proizvodnja sirove nafte u Kini porasla 2,4 odsto odnosno da je u prošlom mesecu proizvedena količina od 16,1 milion tona. U odnosu na prošlu godinu, beleži se i rast proizvodnje gasa i to za 7,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
