Političke gasne varnice oko bugarske trase „Turskog toka”

Jelica Putniković

Jučerašnju priču oko brzine gradnje kopnene trase gasovoda „Turski tok” kroz Bugarsku začinile političke izjave oko NATO, EU, SAD…
(mapa gasovoda „Turski tok” kroz Bugarsku)

Varnice koje su iz Sočija juče poslate u Sofiju – po pitanju navodnog odugovlačenja Bugarske sa gradnjom kopnenog dela cevovoda „Turski tok” na svojoj teritoriji od turske do srpske granice, a koje je uputio ruski predsednik Vladimir Putin, tokom obraćanja novinarima sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, izazvale su odgovor sa primesama političke retorike, jer je bugarski premijer Bojko Borisov otovreno rekao: „Nekome se ne dopada što je Bugarska lojalan NATO saveznik i član EU.“

Zanimljivo je da se sve dešava u danu kada je bugarski ambasador u Moskvi Atanas Кrstin pozvan u rusko Ministarstvo spoljnih poslova, gde mu je uručena nota kojom je personom non grata proglašen prvi sekretar u bugarskoj misiji u Moskvi. Bugarski radio, pozivajući se na saopštenje iz bugarskog Ministarstva spoljnih poslova, piše da je prvom sekretaru dat rok od 24 časa da napusti zemlju.

Moskva je svoj potez obrazložila principom reciprociteta, kao odgovor na to da je krajem oktobra 2019. godine iz ruske ambasade u Sofiji proteran prvi sekretar Vladimir Rusjaev, zbog optužbi da je prekršio Bečku konvenciju i nezakonito sakupljao podatke sa oznakom „državna tajna“.

Optužbe Putina da Bugarska namerno odugovlači izgradnju nastavka „Turskog toka” na svojoj teritoriji i pretnje da će Rusija naći druge mogućnosti za realizaciju Turskog toka, ukoliko Bugarska ne želi da se izgradi krak preko njene teritorije u Ministarstva energetike Bugarske nisu želeli da komentarišu.

Neki bugarski stručnjaci su požurili da kažu kako Putin nije dobro obavešten, jer se obavljanje radova na izgradnji gasovoda kroz bugarsku teritoriju odugovlači zbog toga što je jedna ruska kompanija uložila žalbu na tender za izgradnju nastavka gasovoda a, uprkos tome, Bugarska poštuje ugovorene rokove i dnevno se polaže po četiri do pet kilometra cevi. Za četiri meseca očekuje se da bude završena cela trasa do srpsko-bugarske granice, čija je ukupna dužina 400 kilometara.

Svoje nezadovoljstvo bugarskim tempom gradnje gasovoda od turske do srpske granice Putin je izrekao odgovarajući na pitanje može li se smanjiti isporuka gasa ako se prekine tranzit kroz Ukrajinu. Putin je ponovio da je Rusija spremna da očuva taj tranzit.

„Nije tajna da u Beču razgovaramo o tome. Nadam se da je to početak pregovora i da ćemo usaglasiti stavove. Što se tiče Srbije, ona će biti obezbeđena gasom. Razmatrali smo da li ćemo u skorije vreme moći da obezbedimo povećanje isporuka. Što se tiče tranzita preko Turskog toka, mi smo spremni, a srpski deo od granice Bugarske do Mađarske skoro je spreman, 90 odsto je već postavljeno i to je pitanje nekoliko nedelja. Ali ono što mi vidimo, bez obzira na molbe ruske strane da se obezbedi isporuka našeg gasa kroz Tursku i Bugarsku, vidimo da bugarska strana svesno odugovlači realizaciju projekta preko svoje teritorije“, upozorio je Putin precizirajući „verovatno pod pritiskom sa strane. Videćemo kako će se dalje razvijati ta situacija. Ako neće Bugari naći ćemo druge na jugu Evrope“.

Bugarski premijer Borisov je u odgovoru bio kategoričan: „„Bugarska poštuje procedure EU. Mi nismo ni Srbija, ni Rusija, ni Turska. Imali smo procedure i tendere, što je odobrila Evropska komisija“, rekao je Borisov u intervjuu za bTV, a preneo Sputnjik.

Кomentarišući da Putin verovatno raspolaže starom informacijom kada je reč o realizaciji „Turskog toka“ u Bugarskoj Borisov je istakao da je već iskopano oko 150 kilometara, da se postavljaju cevi, da je izgradnja u toku. Pozivajući Putina da posetiti Bugarsku i lično se uveriti kojom brzinom se odvija gradnja gasovoda Borisov je rekao: „Moj odgovor predsedniku Putinu: dobrodošli ste. Кada on dođe, otići ćemo da vidimo kojom se brzinom odvija gradnja. U proseku se gradi pet kilometara dnevno. Кasno smo počeli, jer je trebalo proći kroz mnoge procedure.”

Borisov nije propustio ni da prokomentariše: „Da je reč bila o Srbiji ili Turskoj, izvođač bi bio izabran bez tendera. A Bugarska poštuje procedure“.

Premijer je rekao da je siguran da je Bugarska za Rusiju jedina i najbrža opcija za alternativnu diversifikaciju isporuka gasa.

„Nekome se ne dopada što je Bugarska lojalan NATO saveznik“, rekao je Borisov ističući da Bugarska ima garantije EU i SAD da će Bugarska biti gasno čvorište.“

Baš ta opcija gasnog čvorišta izgleda da je najbolnija tačka bugarskom premijeru, koji je, da podsetimo, umnogome doprineo da ova zemlja 2014. godine odustane od gradnje gasovoda „Južni tok”, što im je bila idealna prilika da još tada postanu gasno čvorište za ovaj deo Evrope.

A da su gasni projekti ključni za vodeću ulogu koju će krajem ove i početkom naredne godine u energetskim dešavanjima igrati Turska pohvalio se u subotu, na ceremoniji povezivanja gasovoda TANAP i TAP turski predsednik, Redžep Tajip Erdogan. Кada 8. januara bude upriličena svečano povodom puštanja „Turskog toka” u rad, na kojoj će prisustvovati i ruski predsednik Vladimir Putin svakako će se čuti još novih detalja o ovom gasovodu.

I, mada Bojko Borisov u svojim izjavama o divezifikaciji gasnih pravaca ne krije da računa na gas iz TAP-a (kojim će stizati azerbejdžanski gas, ali tek kada se završi gasna konekcija između Bugarske i Grčke), kao i iz gasnog LNG terminala u Solunu (koji, inače, još nije počeo da se gradi), Bugarskoj je za sada siguran samo gas iz „Turskog toka”. Odnosno, da su u Sofiji požurili za procedurama EU oko gradnje gasovoda odmah nakon što su 2018. godine, na ministarskom novou, sa Rusijom potpisali dokument o gradnji gasno-transportnog sistema od turske do srpske granice uspeli bi da taj cevovod završe do kraja ove godine. Кao što je prvobitno i bilo planirano i dogovoreno na relaciji Moskva – Sofija. U međuvremenu su mnogi bugarski stručnjaci, kao i opozicija u ovoj zemlji, optuživali Bojka Borisova da namerno kasni sa gradnjom „Turskog toka”.

Novi rok koji je bugarski premijer naveo za okončanje radova na „Turskom toku” je maj naredne godine. Srbiji ostaje da se nada da će ovaj rok biti ispoštovan jer, do Srbije, nažalost, nema trasiranog puta za gradnju gasovoda od Turske. Sami Rusi su rekli letos da kopnena trasa „Turskog toka” neće ići kroz Grčku već kroz Bugarsku.

Naravno, novi politički dogovori uvek su mogući.

Zato i jučerašnja Putinova izjava ima više upozoravaji karakter – da Bugari ne pomisle da su nezaobilazni. Sa političkim prizvukom.

Gas kroz TAP u Grčkoj, inače, treba da poteče oktobra naredne godine, a za kraj 2020. najavljen je i završetak gasnog povezivanja Bugarske sa Grčkom - IGB gasovod.

Sve skupa, ni jedan od ovih gasovoda sada ne zavisi ni od EU niti od SAD, tako da se čini da ih je Borisov, kao i NATO, pomenuo više da bi prkosio Rusima a ne zbog toga što veruje da će mu oni pomoći da Bugarska postane gasno čvorište. Jer, kroz TANAP u TAP će se u prvoj fazi ulivati samo 10 milijardi kubnih metara gasa, a Bugarska je sa Azerbejdžanom ugovorila isporuku tri milijarde kubnih metara gasa – koliko ova zemlja, inače, i troši godišnje. Dakle, ovo povezivanje sa Grčkom nikako ne znači automatski da Bugarska postaje gasno čvorište. Reč je o tome da će, pod uslovom da TAP I IGB gasovod odista budu završeni naredne godine, Bugarska moći da računa i na isporuku azerbejdžanskog gasa. A da bi mogla da ga transportuje u Srbiju, na primer, mora završiti gasnu konekciju sa Srbijom kod Niša – gde ni sa jedne strane radovi još nisu započeti.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...