GASPROMNJEFT JOŠ NIJE POSTAO VLASNIK U NIS-U

Iako je ruski Gaspromnjeft platio ugovorenih 400 miliona evra za 51 odsto vlasništva i u srpsku naftnu kompaniju i bukvalno “ušao” još početkom februara, Vlada Srbije do sada nije završila sa prenosom imovine na Naftnu industriju Srbije AD.

“U ovom trenutku svi objekti-nepokretnosti nalaze se u državnoj svojini. Pri Ministarstvu za energetiku i rudarstvo osnovana je projektna grupa, koja se bavi pitanjima imovine NIS-a, u čiji sastav su ušli predstavnici kompanije, Gaspromnjefta i zainteresovanih resora i ministarstava”, potvrđuje menadžment NIS-a za Balkanmagazin u zvaničnom odgovoru koji nam je dostavila Pres služba NIS-a.

I pored toga što nema preciznog roka do kada ta projektna grupa treba da završi posao, u Gaspromnjeftu se izgleda ne plaše da će doživeti sudbinu Lukoila koji još nije rešio pitanje vlasništva nad pumpama Beopetrola, kompanije čiji je većinski vlasnik postao još 2003. godine. U Gaspromu su, čini se, poučeni iskustvom Lukoila bili oprezniji pa su se obezbedili tokom pregovora.

“Srpska strana je preuzela na sebe obavezu da izvrši zvaničnu predaju i legalizaciju imovine u vlasništvo Naftne industrije Srbije”, kažu u NIS-u.

Na pitanje Balkanmagazina o tome da li su tokom preuzimanja kompanije naišli na kriminalne radnje prethodnog poslovodstva, o čemu se spekuliše u javnosti i medijima, posle najave potpredsednika Vlade i ministra policije Ivica Dačić o tome da će se iza rešetaka ubrzo naći pojedini predsednici opština po Srbiji i direktori firmi koji su umešani u korupciju, iz NIS-a odgovaraju da nemaju “saznanja o kriminalnim radnjama prethodnog poslovodstva” i da nisu upoznati ni sa kakvom istragom MUP-a Srbije te vrste.

I država i Rusi hoće istinu

U NIS-u se, međutim, kao što je poznato, radi nova revizija poslovanja firme tokom 2008. godine. Na pitanje Balkanmagazina zašto su pristali na još jednu reviziju poslovanja, kada je i sadašnjeg revizora angažovalo bivše poslovodstvo NIS-a, iz menadžmenta ove kompanije odgovaraju da je to prihvaćeno zato što su “svi akcionari pred rukovodstvo NIS-a postavili jedan zadatak: da se otkrije istina”.

“I zato će NIS učiniti sve kako bi rezultati bili maksimalno transparentni i odgovarali najvišim međunarodnim standardima. Na zahtev manjinskog akcionara – Republike Srbije –da se obavi posebna provera finansijskog izveštaja i da se angažuje još jedan nezavisni revizor, NIS gleda pozitivno, jer je to zakonsko pravo svakog akcionara”, kažu u NIS-u i ističu da je “prema rezultatima za 2008. godinu, zaista utvrđen gubitak”. Reč je o cifri od oko osam milijardi dinara. Pri tome napominju da je u NIS-u prvi put dobijeno “čisto mišljenje revizora o radu za prethodnu godinu, i da su uzete u obzir sve korekcije, sve primedbe međunarodnog revizora”.

Usluga KPMG za nezavisnu reviziju završnog izveštaja o poslovanju NIS-a u 2008. godini plaćena je 104.000 evra. Ali, troškovi nove revizije neće ići na teret kompanije. Neće ih platiti NIS već Vlada Srbije - iz budžeta.

“Vlada Srbije je donela odluku da će troškove nove revizije platiti država,” kažu u NIS.

Platiće ih, zapravo, građani Srbije, koje niko iz vlasti ne pita pristaju li na ovakva razbacivanja iz državne kase u situaciji kada se, zbog zahteva MMF-a, najavljuje novi rebalans budžeta.

Komentarišući to što Vlada Srbije insistira na novom revizoru, iz poslovodstva ove kompanije ističu: “Poštujemo odluku Vlade Srbije. Upravni odbor NIS-a doneo je odluku da se obavi posebna provera finsnisjskog izveštaja i da se angazuje jos jedan revizor. Menadžment NIS-a će na svaki način pomoći da se uradi i dopunska revizija kako bi se utvrdila istina za koju su zainteresovani svi akcionari.”

Državna preduzeća, najveći dužnik

Činjenica je da su predstavnici Gaspromnjefta i pre zvaničnog ulaska u NIS proveravali poslovanje srpske naftne kompanije. I, nisu tada primetili ništa sumnjivo u poslovanju. Na pitanje kako je to moguće, iz ruskog dela menadžmenta za Balkanmagazin odgovaraju da “razlozi leže u činjenici da finalna dokumentacija za godišnje rezultate po zakonu treba da bude završena tek krajem februara sledeće godine”.

“U decembu 2008. još nismo imali podatke za četvrti kvartal. Inače, Gaspromnjeft je imao pul savetnika, koji je radio due diligence, i za prvobitnu ocenu aktive dovoljna je bila slika koja je dobijena. Sad je reč o proceni tekućeg rada kompanije, koji neće uticati na sudbinu kupoprodajnog ugovora. Da bi se dobila potpuno jasna slika, menadžment NIS-a mora da ima svu potrebnu dokumentaciju koja opisuje događaje u godini koja se procenjuje,” napomnju novi upravljači u NIS-u.

Pretresajući dokumentaciju iz prethodnog perioda, Rusi su otkrili da NIS potražuje 31 milijardu dinara. Čak tri četvrtine ove sume su stara dugovanja. U NIS-u sada na ta nenaplaćena potraživanja obračunavaju kamatu, a sa najvećim dužnicima, među kojima su državna preduzeća Srbijagas, Petrohemija, Jat Airways, Elektroprivreda Srbije i transportne kompanije, pregovaraju o izmirivanju dugova. U NIS-u se nadaju da će nakon rebalansa budžeta veći deo državnih preduzeća moći da plati nagomilane dugove. Pregovara se i sa privatnicima. Iz NIS-a ponavljaju da im nije cilj da preuzimanje kompanija koje im duguju, već razvoj NIS-a.

Poskupljenje goriva u junu

Sam razvoj NIS-a umnogome zavisi i od cena naftnih derivata. Komentarišući nedavnu izjavu prof. dr Petra Škundrića da “država kao manjinski vlasnik nema više prava da određuje cenu uslužne prerade sirove nafte, već da će biti prepušteno kompanijama da se dogovore koliko će to koštati“, u NIS-u ističu da će nadaju da će već sredinom juna biti usvojene izmene Uredbe o cenama rafinerijske prerade sirove nafte. Ako Vlada Srbije odobri zahtev NIS-a, da cena prerade bude 52, umesto 29 dolara po toni (cena koja važi od 2005. godine), ova kompanija više neće imati gubitke u proizvodnji naftnih derivata. Ova korekcija bi, prema informacijama iz NIS-a, gorivo na pumpama poskupelo za oko 2,5 odsto.

To je, svakako manje od poskupljenja koje bi bilo neminovno kada bi država prihvatila scenario po kome bi cena prerade trebala da bude 81 dolar po toni. To je bila varijanta s cenom u koju je NIS ukalkulisao i trošak investicija u razvoj proizvodnje i vraćanja kredita većinskom akcionaru. Da podsetimo, investicija u modernizaciju rafinerija u Pančevu i Novom Sadu finansira se iz kredita koji je NIS-u dao Gaspromnjeft. Sa cenom rafinerijske prerade od 52 dolara menadžment NIS-a će morati da poradi na efikasnosti u tekućem poslovanju kako bi zaradio za razvoj. Efikasnost je neophodna i zbog toga što je, kao što je Balkanmagazin već pisao, NIS od nove godine već uknjižio novi gubitak od 11 milijardi dinara.