Iznenadni pad zaliha u SAD poskupeo naftu
SAD su, kako se ispostavlja, veći potrošač sirobve nafte nego što se dosad smatralo, pa je smanjenje američkih zaliha „crnog zlata“ izazvalo je poskupljenje barela na svetskoj pijaci.
Cene nafte na berzama, kao javlja Rojters, nastavile su danas rast, koji je počeo juče, zbog pada zaliha u SAD, koje su, kako se ispostavlja, veći potrošač nego što se dosad smatralo.
Prema podacima američkog naftnog instituta API, zalihe američke nafte su se tokom prošle nedelje snizile za 3,2 miliona barela, tj na 407,6 miliona barela. Analitičari su procenjivali da će smanjenje iznositi 2,3 miloiona barela.
Barel američke lake nafte WTI sa isporukom u septembru danas u osam sati je u Singapuru koštao 68,80 dolara - 28 centi više nego sinoć, na kraju trgovanja. Cena u septembarskom ugovoru za severnomorsku naftu Brent porasla je za 56 centi, na 74 dolara za barel.
Zanimljivo je da je prošle srede, dakle, samo nedelju dana ranije, nafta u Njujorku pojeftinila, kako su agencije izvestile, približivši se najnižem nivou u skoro mesec dana, jer je neočekivani skok zaliha u SAD otklonio zabrinutost od moguće krize na strani ponude. Konkretno, naftni fjučersi su tada pali na trgovanju u Njujorku za jedan odsto, izvestila je agencija Blumberg.
Ko je prošle nedelje kupio američku laku naftu WTI za isporuku u avgustu platio je 67,37 dolara po barelu na trgovanju u Njujorku, a severnomorska nafta Brent za septembarske isporuke tada je prodavana po ceni od 71,23 dolara za barel na londonskoj berzi ICE Fjučers Evropa.
Američki institut za naftu prošle nedelje je saopštio da su zalihe u SAD porasle za 629.000 barela u odnosu na prethodnu nedeljua da je povećana proizvodnja Saudijske Arabije, Iraka i Rusije, , donela predah tržištu, otklonivši strahovanja zbog pada isporuka iz Venecuele, Irana i još nekih zemalja-proizvođača.
